Od Sokrata do savremenih materijala
Da li biste voleli da u svom domu ne čujete buku ni žamore, da ste izolovani, da je sunce vaše grejanje, a vetar vaš klima uređaj? Biste? Napravite sebi pasivnu kuću!! Da, tako je jednostavno.
Priroda nam je, na dlanu, dala sve što nam treba za život, školovali smo se da možemo da koristimo njene resurse na najbolji mogući način i dobili smo mogućnost da preko interneta podelimo to sa celim svetom. A ovu priču, u svojoj početnoj formi, plasirao je čovek čija dela su nam poznata kroz zapise njegovih učenika i štićenika jer nije postojala mogućnost da ih zapiše. Nije postojao internet, nije postojao čak ni list papira kao takav na kojem bi mogao da napravi nacrt, postojala je samo mudrost čovekova data svetu na poklon da njegovim očima promišljamo i razrađujemo njegove ideje. Reč je o Sokratu, začetniku filozofije koji je bogatstvo i veliki ugled svoje porodice iskoristio da ostavi u amanet mnoge filozofske promisli, a jedna od njih je i preteča, danas širom sveta aktuelne, tzv.” Pasivne kuće”!
Sokrat se, pre 2 500 godina, bavio večito aktuelnim problemom konstruisanja kuća koje bi imale zadovoljavajući toplotni komfor, a glavno pitanje im je bilo ono slično današnjem: Kako kuće zimi učiniti toplima, a leti hladnima?!
Iz tog razloga, u ranoj literaturi, rešenje ovog problema je poznato pod pojmom „Sokratova kuća“ (eng. Socratic House). „Sokratova kuća“ je hipotetski opis energetski učinkovite kuće. Osnova Sokratovih proučavanja bio je uticaj kretanja sunca na položaj i konstrukcijski oblik kuće. Nacrt „Sokratove kuće“ je trapezoidnog oblika sa južno orijentisanom bazom i krovom koji pada prema severu za smanjenje uticaja udara severnih vetrova. Severni zid je masivne konstrukcije jer u ono vreme nije bilo kvalitetnih izolacijskih materijala pa je to trebalo nadoknaditi debljinom zida. Južno oriijentisan trem projektovan je tako da blokira visoko letnje sunce, a istovremeno da propušta njegove niske zimske zrake duboko u prostorije.
Prema ovom konceptu kuće u severnoj hemisferi trebale bi biti južno orijentisane, a u južnoj hemisferi severno orijentisane kako bi se maksimalno iskoristila solarna energija. Na drugoj strani morao bi postojati jako dobro izolovani zid kojim se sprečava gubitak energije.
Kako je danas ova ideja dobila svoj epilog kroz napredak? Na ovo pitanje ne možemo odgovoriti na globalnom nivou iz prostog razloga što se napredak u gradnji razlikuje od teritorije do teritorije, možemo reći da u mnogome zavisi od standarda pojedinačnih zemalja, kao i u njihovoj rešenosti da usmere svoja ulaganja u jedan ovakav projekat. Ipak, istina je da Evropa prednjači.
Naime, ovakvi objekti prvi put su oživeli u Nemačkoj 1990. godine. Nemačka, kao najmo- ćnija ekonomska vele-sila i dalje stoji na tronu i “gura” i ostale države da je prate. A mnogi uspevaju ili barem pretenduju da “brane planetu Zemlju” na ovaj način.
U Nemačkoj, dakle, prema dostupnim podacima postoji preko 150 000 različitih pasivnih kuća, kako pojedinačnih domaćinstava i kuća u nizu ili manjih stambenih zgrada, što ne začuđuje budući da je u Nemačkoj realizovan čitav sistem podsticanja kako na nacionalnoj, tako i na lokalnoj osnovi, a koji uključuje povoljne kredite i mere podsticanja. Štaviše, Nemačka, a negde u budućnosti i cela Evropa, pretenduje da praksa pasivnih kuća postane na neki način “obavezna kategorija”, što bi doprinelo očuvanju planete zemlje i uštedelo novac na mikro nivou.
Što se tiče Balkana, najviše mesto na tronu zauzima susedna nam Hrvatska. U Hrvatskoj u pasivnoj i niskoenergetskoj gradnji prednjači Koprivnica, a tu su i Zadar, Osijek, Sveta Nedelja i drugi. Popis gradova sa pasivnim kućama iz godine u godinu sve je veći i ne samo to. Po ugledu na Nemačku, Koprivnica pretenduje da se do 2025. nazove “Energetsko nezavisnim gradom”. To neće biti tako teško ostvariti, s obzirom da su i u Hrvatskoj omogućene poreske olakšice za ovakvu vrstu ulaganja, što će, barem u početku dok materijal za ovakve kuće ne bude još povoljniji, umnogome uticati na brzinu kojom će pasivne kuće “nicati”.
Što se Srbije tiče, u prošlom izdanju našeg časopisa bavili smo se upravo prvom takvom kućom kod nas. Ona je izgrađena u Beogradu, uz velika ulaganja, ali savršeno napravljena, izolovana, čak uz eksterijer koji je prilagođen ovakvoj vrsti gradnje i koji omogućava da prirodni resursi do kraja budu iskorišćeni.
Posle svega rečenog, nameću se mnoga pitanja čiji odgovori bi razjasnili zašto ovakvih, pasivnih kuća nema više. Mnogi će ovde u prvi plan staviti finansijsku komponentu, što nije greška, ali sada je već jasno, čija god finansijska konstrukcija da nam je data na uvid, da je početno ulaganje nešto što će vrlo brzo biti vraćano kroz neplaćanje računa za grejanje prostorija,tople vode ili klima uređaja leti. Pasivna kuća je, ustvari, ništa drugo do, savršeno korišćenje prirodnih resursa koji su specifični za svako podneblje i kao takvi se koriste kako bi “služili” kući ili zgradi koja će tu biti napravljena. I ne samo to. Izolacija je našto što celoj ideji pasivne kuće daje definiciju. Dakle, cilj svega je dobiti gotovo hermetički zatvoren prostor unutar kuće jer bi u protivnom dragocena toplota izašla kroz fugne, spojeve i razne otvore. Sa kojim materijalom i na koji način će se izvesti radovi kako bi standard pasivne kuće bio zadovoljen i nije toliko bitno, postoje mnogobrojni proizvođači raznih izolacionih sredstava koji će vam u velikoj meri pomoći u stvaranju pasivne kuće.
Važna je i ispravna orijentacija u odnosu na strane sveta. Velike staklene površine na južnoj strani ne smeju biti u senci kako bi pasivni solarni dobici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti kuće. Najmanji otklon u odnosu prema jugu omogućava najveće iskorištavanje zimskoga sunčevog zračenja prozorima, a leti sprečava pregrevanje prostorija uzrokovano osunčavanjem sa zapadne strane u poslepodnevnim satima. Visokoefektivno vraćanje toplote u sistemu provetravanja sa iskorišćavanjem većim od 75% postiže se pri niskoj potrošnji energije.
U pasivnim kućama mora biti sprečena nekontrolisana izmena spoljnog i unutrašnjeg vazduha. Spoljne konstrukcije trebaju obezbediti potpunu zaptivenost tako da zajedno formiraju neku vrstu vetronepropusnog plašta. Jedinjenja sve konstruktivnih elemenata i prodori instalacijskih vodova moraju biti brižljivo izvedeni kako bi se ostvario potreban nivo vetronepropusnosti. Ovako kvalitetno izvedenim konstrukcijama se ne izbegava samo pojava promaje i time gubljenja energije, nego se zbog redukovanog unosa vlage u konstrukcije, znatno smanjuje mogućnost nastanka oštećena na konstruktivnim elementima zgrade.
Samim ispunjavanjem navedenih uslova nije učinjeno dovoljno da bi se jedna zgrada mogla nazvati pasivnom kućom. Projektovanje i izvođenje pasivne kuće za graditelje je mnogo kompleksniji zadatak od projektovanja i izvođenja veličinom i funkcijom istovetne tradicionalne zgrade. Štaviše, kada biste sada odlučili da imate pasivnu kuću, ona mora biti građena ponovo, odnosno, zbog komponenti izolacije, zaptivenosti, vrste stakala i mnogo čega drugog nužnog u samom startu gradnje, morali biste rušiti svoju postojeću i na tom mestu graditi potpuno novu kuću. Uz specifičan raspored prostorija, gde su one najtoplije izložene najvećem osunčanja, kuća ima i poseban sistem provetravanja. Za snabdevanje svežim vazduhom brine se sistem kontrolisane ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako vazduh u prostoriji iznosi 20 stepeni Celzijusovih, a temperatura napolju iznosi nula, temperatura ulaznog vazduha se može podići i na 16 stepeni Celzijusovih. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući ugodnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.
Na kraju, dobijamo i odgovor o finansijskoj konstrukciji, odnosno posle koliko vremena bismo mogli vratiti uložen novac za izgradnju jedne pasivne kuće. Primeri prakse pokazuju da troškovi izgradnje pasivne kuće ne moraju biti veći od troškova izgradnje konvencionalne kuće prema važećim standardima. Inicijalna investicija u pasivnu kuću je skuplja oko 15% od investicije u konvencionalnu kuću, ali ako uzmemo u obzir i režijske troškove pasivna kuća je jeftinija. Već u 8 godini cene investicije se izjednačavaju, a posle toga sve vreme živimo u komfornoj pasivnoj kući i štedimo.
I ne samo štedimo. Čuvamo, negujemo, ne zagađujemo jednu jedinu planetu koju imamo. Sigurno ste čuli za čuveni govor poglavice na tek otkrivenom američkom kontinetu u momentu kada je trebalo svoju zemlju da proda novim žiteljima. On je tada rekao da se zemlja ne prodaje, ona se neguje i čuva jer planetu nismo nasledili od svojih predaka već smo je pozajmili od svojih potomaka. Pasivne kuće, jednom kada konačno postanu svakodnevnica, a ne presedan, doprineće negovanju ovog mudrog postulata.
Na kraju, neka dobra namera svih nas da gradimo pasivne kuće, bude čestitka planeti zemji koja svoj dan planetarno slavi 22. aprila, uz naše obećanje da u budućnosti donosimo samo pozitivne promene kako pojedinačno, tako I na globalnom nivou.
Piše: Mirjana Makarin Plavšić, novinar
