U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO2. Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja zapravo i najveću prednost stanovanja u pasivnoj kući. Možemo tako reći da pasivna kuća koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće.
Prevencija alergija, zdravija sredina i manje čišćenja
U razvijenim zemljama sveta, ljudi trenutno provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru. To znači da kvalitet vazduha u toj zatvorenoj sredini u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi koji u njemu borave. Svež vazduh iz spoljašnje sredine prolazi kroz filtere koji na sebi zadržavaju čestice prašine i polena pre nego što se vazduh ubacuje u pasivnu kuću. Na taj način se čuva zdravlje ljudi, ali i smanjuje potreba za konstantnim čišćenjem prašine u kući. To je dodatni benefit za ljude sa alergijama.
Odlična zvučna izolacija od spoljašnje buke
U pasivnoj kući se posebna pažnja vodi prilikom instalacije prozora i vrata. Ove kuće su veoma dobro zaptivene, što doprinosi kako smanjenju gubitaka toplote kroz loše spojeve zidova i prozora, tako i zaštiti od buke. Kada su prozori zatvoreni, kuća je skoro potpuno bešumna.
Sistem je automatizovan i lak za korišćenje
Sistemi klimatizacije u kući su automatski i prilagođavaju se trenutnim potrebama kuće u odnosu na spoljašnju temperaturu i klimatske prilike. Korisnici ne moraju da brinu o kvalitetu vazduha i provetravanju prostorija, kao ni o prevelikim računima, jer je sistem napravljen tako da pruža maksimalne uštede i komfor. Povremeno održavanje u smislu zamene filtera za ventilaciju je jedino što je potrebno.
Investicija u budućnost
Niko ne može sa sigurnošću predvideti kako će se građevinska struka razvijati i kako će se propisi za gradnju menjati. Pre osam godina propisi za energetsku efikasnost u Srbiji su tek stupili na snagu. Veoma je moguće da će se u cilju smanjenja klimatskih promena ovi propisi tokom vremena pooštravati. Standard pasivne kuće je osmišljen tako da je postignuta energetska efikasnost najviše kategorije prema trenutnim zakonima, tako da ukoliko se propis bude pooštravao pasivna kuća će i dalje ispunjavati standarde i biti konkurentna na tržištu, što održava vrednost nekretnine na visokom nivou u slučaju eventualne buduće prodaje.
Ekološka svesnost i doprinos zajednici
Iako je fokus većine korisnika usmeren na direktne benefite u smislu uštede i komfora života u pasivnoj kući, ne smemo zaboraviti ni jedan viši nivo satisfakcije koju možemo ostvariti znajući da svojim delovanjem utičemo pozitivno na okolinu u kojoj živimo. Standard pasivne kuće podrazumeva da je potrošnja energije za grejanje ispod 15kWh/m2 godišnje, dok ukupna potrošnja energije ne prelazi 120kWh/m2 godišnje u šta ulazi energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, električnu energiju za aparate u kući, osvetljenje, pranje veša, kuvanje itd.
Stavljanje fokusa na ukupnu energiju pre nego na utrošenu na grejanje ima mnogo veći uticaj i daje mnogo realniji podatak o stvarnoj potrošnji u objektu. S obzirom na to da pasivna kuća postiže najveću uštedu samim dizajnom i konstrukcijom objekta, gde je veoma mala količina dodatne energije potrebna, smanjuje se ukupna potrošnja energije i u letnjem i u zimskom periodu i ostvaruje manji negativan uticaj na spoljašnju sredinu sa čak 90% smanjenja emisije CO2. Mlađe generacije postaju svesnije svog uticaja na životnu sredinu, pa možemo reći da pasivna kuća predstavlja koncept stanovanja za budućnost, gde je korisnikov negativan uticaj na klimatske promene sveden na minimum.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. EN EF Studio
