Pametne kuće u 21. veku. I ovaj izraz koristimo kada hoćemo da kažemo koliko smo napredovali. U svakom smislu. Ljudi odavno istražuju kosmos, donose materijal sa drugih planeta i svoj put ne mere minutima već svetlosnim godinama. Prevozna sredstva su postala brža, brzo živimo, brzo trošimo, brzo se lečimo, brzo napredujemo. Koristimo znanje da bismo sebi olakšali i upravo to “olakšanje” je glavni postulat veka u kojem egzistiramo. Sve što ljudi izmisle ili unapređuju radi se upravo zbog toga.
Samo pomislite koliko stvari obavite u toku samo jednog radnog dana. Samo vaš mikrokosmos ispunjen je obavezama i samo u toku jednog dana imate planer ispunjen od ujutru pa do vremena kada odlazite na počinak. Ono što smo samo pre deset godina smatrali inovacijom sada je “stara vest”.
Samo pre par decenija niste mogli da zamislite da ćete ući u automobil, a on će vas upozoriti da niste vezali pojas, da je klizav put ili kada krenete sa parkinga da ste blizu drugog vozila ili objekta u koji ćete, ako ne stanete, udariti. Telefoni, čak i mobilni, su bili nešto na čega možete da se javite sagovorniku i eventualno mu pošaljete poruku, dok vam danas ništa drugo ne treba za posao.
Pametne kuće – u dom danas ne morate ni ući, a već vas kada otvorite vrata može “pozdraviti” omiljena pesma, upaljena svetla i televizor i zagrejan stan koji je par sati pre toga bio isključen sa grejanja. U svom autu možete otvoriti vrata garaže i izaći iz istog tek kada se parkirate bez bojazni da ćete osetiti vremenske nepogode. I sve je urađeno da ide u prilog vašim finansijama, komforu i vremenu. Pametne kuće – ovo je era automatizacije. Ovo je budućnost koju smo sebi obezbedili.
U svetu građevinarstva pojam automatizacije vezan je za tzv. “Pametne kuće” koje se već od početka gradnje, prave da bi odgovorile na sve, gore pomenute, izazove. Akcenat je svakako, na prozorima i vratima kroz koje se i gubi najveći deo energije tako da oni i jesu garant energetske efikasnosti svakog doma.
Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Proizvođači stolarije su upravo i unapredili naš kvalitet življenja kroz kvalitetne prozore, od ramova do stakla i omogućili nam da kvalitetnom stolarijom direktno uštedimo novac.
Pametne kuće – značaj prozora
Možemo to i ovako predstaviti. Ukoliko ste prošle godine zamenili prozore kvalitetnijim, ove godine ste od te uštede sebi platili barem polupansion na nekoj morskoj destinaciji. Ili ukoliko ste zamenili prozore prošle godine ove, od uštede koju ste pri tome napravili, možete kupiti mašinu za pranje sudova. Ipak, većina nas razmišlja kratkoročno, odnosno kolika su ulaganja iliti novac koji treba da damo za zamenu prozora, a ne koliko će nam ta zamena u budućnosti ustvari doneti. To je osnovna greška koju pravimo, pored one da stavljamo stolariju koja manje košta jer “prozor je prozor”.
Ali pomislite sada koliko puta ste u nečijoj kući osetili neprijatan protok vazduha dok su prozori zatvoreni ili s druge strane, u istoj kvadraturi, kod nekog drugog, osetili udobnost i ušuškanost zbog toplote koja se nigde ne rasipa. To je sve do prozora. Danas se tačno zna koji okvir ima kakve karakteristike, iako se temeljno radi na tome da koji god materijal da koristite, njegove performanse budu do kraja iskorišćene.
Drvo je poznato po toplini, bilo da je na podu, kao deo nameštaja ili stolarije. Ipak, vremenski uticaji ga, upravo zbog te prirodnosti, i ne štede baš kao neke druge materijale. Aluminijum je najčvršći i može da nosi velike staklene površine na sebi, bez bojazni da ćete morati da se odreknete elegantnog izgleda objekta. PVC-U koji je najzastupljeniji u domovima, upravo odgovara svojoj nameni. Energetski je efikasan, lak za održavanje i odoleva vremenskim uticajima, na koje drvo ne može. Ne smemo zaboraviti na kombinaciju aluminijuma i drveta, koja jeste poslednja reč tehnike i upravo je smišljena da aluminijumu doda toplinu, a drvetu postojanost.
Prozor ipak čini do 80 posto staklene površine, pa je staklo, takođe, bitan garant energetske efikasnosti, iako se prozorska površina može sastojati i iz plastike.
Staklo ili plastika mogu biti providni, obojeni, prevučeni folijom ili premazom, laminirani, reljefni ili tamni. Providna stakla provode više od 80% upadne sunčeve radijacije i više od 75% vidljive svetlosti. Na nisku vrednost koeficijenta prolaza toplote utiče: debljina i broj među-prostora, vrsta gasa koji ispunjava među-prostor i vrsta i debljina stakla. Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala.
Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među-prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj među-prostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.
Prozor čine i venecijaneri, roletne i propratni materijal koji doprinosi i udobnosti kada treba da priguši svetlo i anulira toplotu u letnjem periodu, kao i energetskoj efikasnosti kada doprinosi toploti prostora. Danas, automatizacijom, svi ovi elementi prozora, postaju “pritisak na dugme”, programiran aplikacijom na naš mobilni telefon ili jednostavnom postavkom senzora ili panela. Kao mala sam se divila svim tim luksuznim objektima u holivudskim filmovim u kojima glumac ulazi u svoj dom, a pale se svetla, spuštaju roletne i uključuje omiljeni televizijski kanal. U sadašnjem vremenu, već od samog početka gradnje kuće ili zgrade, za mali novac u odnosu na dobijeno, možemo imati sav ovaj, nekadašnji luksuz i komfor, koji će naš život učiniti lakšim.
I ne samo to. Ne moramo razmišljati šta je ostalo uključeno ako smo na putu, nervirati se ako ne stignemo na vreme, a dolaze nam prijatelji koji su kroz saobraćaj prošli brže nego mi ili o tome da tek po dolasku sa puta ugrejemo stan ili uključimo bojler.
Aplikacijom za pametne kuće, koja je upravo deo “pametne” tehnologije, možemo kamerom videti ko je ispred stana i omogućiti mu da nas u istom sačeka ili prostim programiranjem aktivirati grejanje, bojler ili čak zatvoriti prozor ukoliko je počela kiša ili kakva druga vremenska nepogoda.
Čak, što se softvera tiče, nove generacije istog omogućavaju nam da prati vremensku prognozu i zatvori prozor pre nego što počne kiša. Genijalno, zar ne?
Na ovaj način možemo upravljati i gasnim kotlovima, toplotnim pumpama, podnim ili zidnim grejanjem, klima uređajima… Prilikom ovakve optimizacije može se ostvariti ušteda u potrošnji energenata, oko 30 posto na grejanju i čak oko 50 posto na hlađenju, da ne zanemarimo vreme koje mi sami možemo utrošiti na nešto drugo. Jer vreme je, kao što svaki dan osećate na svojoj koži, nešto čega nam uvek fali, a nedostatak istog, stalno kašnjenje i žurba, čine stresne situacije koje bismo zbog svog zdravlja, prvenstveno, voleli da smanjimo. Dakle, automatizacijom, pametnom ugradnjom i sredstvima koje ulažemo u stolariju, produžavamo sebi život i omogućavamo i sebi i onima koje volimo kvalitetnije vreme. Nije li to cilj svačijeg života? Možemo reći da nas kao individue različite stvari usrećuju, imamo drugačije prioritete, na različite načine trošimo slobodno vreme. Ipak, svi imamo isti cilj, a to je da podignemo kvalitet svog života na maksimum, sa malo moranja, a više htenja i kvalitetnog vremena.
Uložite danas, da sutra zaista živite. Stručnjaci su uložili veliki trud da vi živite bolje. Iskoristite to na najbolji mogući način.
Prozore morate staviti, neka oni onda budu kvalitetni.
To se ne radi svaki dan, čak ni svake godine, a budete li pametni i uložite danas u “pametne” uređaje, čak ni svaku deceniju. Iskoristite ono što vam je dato, više ne morate biti milijarder iz holivudskih filmova da biste sebi i svojima omogućili lagodniji život. Kuća je prvenstveno dom, ima dušu, srce i može biti “pametnija” nego što mislite.
Svaki dan ustajemo i odlazimo na posao, poslovna putovanja, pregovaramo, razgovaramo, potpisujemo ugovore, pravimo planove. Posle čitamo poruke u grupama koje su napravljene da budemo informisani o aktivnostima naše dece, da bismo ih odveli na vreme na trening, u školu ili vrtić. Uveče ležemo opterećeni svakodnevnim životnim tempom na koji ne možemo nešto bitno da utičemo. Ipak, ono što možemo je da svoj zarađeni novac, u svim tim stresnim situacijama, uložimo u pametne i kvalitetne stvari u našem domu.
Na taj način, naše vreme je vrednije, naš novac sigurniji, a naše letovanje, onakvo kakvo treba da bude, kvalitetno i bez dodatnog stresa jer znamo da kada se vratimo imamo “pametnu kuću” da “razmišlja” umesto nas.
Iskoristite tehnologiju i napredak. Duže ćete i kvalitetnije živeti. A nema sto života. Niko od nas. Samo jedan. Jedan, jedini… a naš.
Piše: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar
