Opterećenje grejanja i hlađenja sa elektrohromatskim ostakljenjem

Prozori u stanu
Prozori u stanu

Potrošnja energije neophodna za održavanje termalnog komfora u zgradama ostaje značajan i posebno neophodan deo. Računa se da on iznosi od 30-40% ukupne potrošnje energije.

Uprkos porastu pritiska zakonodavstva u sektoru energije (EPBD prerađen). Kvalitet unutrašnjeg okruženja ostaje jedan od kritičnih parametara na koji se mora obratiti više pažnje u pogledu konzistentnog ocenjivanja Nzeb (blizu nula potrošnje energije u zgradama).

Komponente prozora su često projektovane sa višim performansama toplotne izolacije nego minimalni zahtevi, ali oni imaju nedostatak projektovanja i kontrole incidentnog solarnog zračenja koje je naročito delikatna tema za unutrašnji komfor i uopštenije za višu energetsku efikasnost u zgradama.

Ako razmišljamo o brojnim varijablama uticaja (tipologija, orijentacija, geografska lokacija, itd.), mogućnosti povezane sa uštedom energije, kontrolom osvetljenja i komforom korisnika su neminovno pridružene dinamičkim sistemima integrisanim u staklu.

Možda Vas zanima:

Radnik ugrađuje prozor
Radnik ugrađuje prozor / foto: freepik.com
Energetska efikasnost kao ključan faktor u modernoj gradnji Post House, Bruklin u Tehnomarket LINEAL Therm 77 sistemuDa li postoje savršeni prozori i vrata? Novcanice na radijatoruGde se nalazi rešenje i kako do manjih računa za grejanje? VELUX krovni prozoriKrovni prozori: Povećajte svetlost, estetiku i funkcionalnost svog doma

Kombinovana metodologija za ocenjivanje naprednog ostakljenja koja se predlaže u ovom radu, ima za cilj da postojećim sistemima ocenjivanja pridoda i ekonomski i ekološki aspekt. Uzimajući u obzir specijalne karakteristike naprednog ostakljenja iskombinovane su studije procene veka trajanja i analiza ekološke efikasnosti radi stvaranja alternativnog sistema za ocenjivanje, koji je primenjen na elektrohromatski prozor kao studija slučaja.

Odgovarajući grafički prikaz izabranih pokazatelja vodi do brojki koje jasno opisuju rezultat ocenjivanja za izabrani proizvod. Takvi sistemi za ocenjivanje mogu biti korisni kupcima, ali i proizvođačima, zato što, pored uobičajenih tehničkih karakteristika zahtevaju i dodatne neophodne ulazne podatke o očekivanom radnom veku proizvoda, njegovoj ceni i energiji potrebnoj za proizvodnju.

Staklena zgrada
Staklena zgrada

Uvod

Potrošnja energije u stambenim i komercijalnim zgradama u razvijenim zemljama iznosi između 20-40% ukupno korišćene energije. [1, 2]

Približno 60% ukupno korišćene energije u sektoru zgrada se troši za grejanje prostora i hlađenje (stambenog sektora), osvetljenje i ventilaciju (uglavnom komercijalnih zgrada).

Prozori su često jedan od najneefikasnijih komponenata zgrada, sa oko 20-40% gubitaka energije. [3, 4] Najznačajniji parametar koji utiče na prenos toplote kroz prozore uključuje spoljne uslove i sene, orijentaciju zgrade, tip, površinu prozora, osobine stakla i karakteristike osvetljenja. [5]

Termalna izolacija je već dobro primenjena u proizvodima koji su široko rasprostranjeni na tržištu [6], kontrola incidentnog solarnog zračenja je način optimizacije ulaznog toplotnog i svetlosnog toka, to je naročito delikatno i ključni je element za ostvarivanje unutrašnjeg komfora i generalno veće energetske efikasnosti zgrada. [7]

Idealni prozor mora biti u mogućnosti da obezbedi dovoljan prenos vidljive svetlosti i kontrolu prenosa infracrvenog zračenja (IR).

Pet glavnih pristupa može biti analizirano za ove namere: (1) ostvariti veću izolaciju prozora (U-vrednost < 0,35W/m2K); (2) smanjenje solarnih toplotnih dobitaka (SHG) i istovremeno dozvoljavanje dnevne svetlosti; (3) korišćenje dinamičkog ostakljenja sa promenljivim prolazom; (4) ostvarenje dnevne svetlosti/sunčeve svetlosti sistemom skretanja; (5) integracija i optimizacija osvetljenja HVAC (KGH) preko pametnih, integrisanih fasada korišćenjem Low-U, Low-E plus prekidno SHG ostakljenje [8]. Prekidno SHG ostakljenje je daleko najambiciozniji pristup, želja za dobijanjem nove generacije inoviranih transparentnih otvora, koji će moći potpuno da se adaptiraju u uslove okoline na dinamički način, obezbeđujući u potpunosti energiju sa sistemom i opremom, efikasnim neprekidnim i automatskim upravljanjem tokovima materije i energije u skladu sa klimom, ponašanjem korisnika i uslovima tržišta energije.

Zanemarujući sisteme za mehaničko zasenjivanje (ručne ili automatske) detaljno analizirane u literaturi [9-12], mogućnosti povezane sa uštedom energije, kontrolom osvetljenja i komforom korisnika su naglašene kao neminovne.

To je potrebno integrisati u staklo (SPD, LCD, termohromatsko, EC itd.). Na ovaj način ćemo biti u mogućnosti da uštedimo 60% potreba za veštačkim osvetljenjem, smanjimo rashladno opterećenje do 20% [13,14], sa dobrim prihvatanjem korisnika ovih tehnologija, uglavnom zbog smanjenja bleštavilu, refleksije i nekomfora blizu prozora [15].

Označavanje

  • IR – infracrveno zračenje
  • U – koeficijent prolaženja toplote, W/ m2K
  • SHG – koeficijent sunčevih toplotnih dobitaka
  • LE – staklo sa niskom emisivnošću
  • HVAC – grejanje, ventilacija i klimatizacija
  • SPD – uređaj za suspendovane čestice
  • LCW – prozori sa tečnim kristalom
  • EC – elektrohromatsko staklo
  • TC – termohromatsko staklo
  • LT – svetlosna propustljivost, %

Uređaji za prekidanje su kategorisani u pasivne i aktivne sisteme. Kod pasivnih uređaja, proces prekida se aktivira automatski u skladu sa uslovima okoline (npr. svetlost u slučaju fotohromatskog prozora ili temperature i toplote u termohromatskim prozorima). Aktivni prekidni sistemi ostakljenja nude dopunske opcije u poređenju sa pasivnim sistemima pošto oni zavise od isporuke električne energije i kablova koji moraju biti proračunati kao povratna veza. [3]

Najuobičajeniji aktivni kontrolisani inteligentni prozor koristi uređaje sa suspendovanim česticama (SPD), tečne kristale (LCW) i hromne materijale. Do danas energetska efikasnost i životni vek SPD nisu još osigurani, ali bez svih naučnih evidentnih istraživanja nije ih moguće prepoznati kao energetski efikasne uređaje ili kao uređaje sa niskim bleštavilom. Hromni materijali su klasifikovani u četiri grupe: gasohromatski, fotohromatski, termohromatski (TC) i elektrohromatski (EC).

Ukrasni prozori
Ukrasni prozori

Gasohromatski su generalno jeftiniji i jednostavniji uređaji od drugih hromatskih, ne zahtevaju jonski provodnik i skladišne slojeve, imaju bolju prenosnu modulaciju, zahtevaju niže napone i mogu biti podešeni u svakom srednjem stanju između transparentnog i potpuno neprovidnog, ali uprkos tome samo nekoliko materijala može biti zatamnjeno vodonikom i osim toga, proces gasne izmene mora biti striktno kontrolisan. Tamnije strane mogu biti dobijene primenom debljih filmova volframovog oksida bez smanjenja prolaza u izbeljenom stanju [16,17].

Fotohromatski materijali menjaju svoju transparentnost kao odgovor na intenzitet svetlosti.

Oni su se pokazali uspešni kod stakala naočara koji menjaju unutrašnju svetlost od prozora u zadimljenu, kod tamnih spoljnih uslova.

Hromatski materijali reaguju na intenzivnost svetlosti, ali ostaju nepromenjeni sa promenama temperature.

Prozori napravljeni od ovih materijala tamne kada su izloženi odgovarajućoj svetlosti i spoljašnjem nivou temperature. Obećavajući pristup je razvoj hibridnog sistema koji je integrisan u neke aktivne pametne tehnologije prozora sa fotohromatskim materijalima koji upućuju na problem automatskog zatamnjenja za vreme hladnih i sunčanih dana. [18,19]

Termohromatski (TC) materijali menjaju boju kao odgovor na promene temperature. TC tanki međusloj filma (unutar 0, 3-1 mm) je ekstrudiran kroz ploču koja se povlači na određenom materijalu ili direktno na staklu.

Ako temperatura postane viša nego tranziciona tačka, materijal menja svoju prirodu od monokliničkog (ponašanje kao poluprovodnik, manje reflektivno posebno blizu IR zračenja) ka rutilnom stanju, ponašanje kao polumetala i reflektovanje široke oblasti sunčevog zračenja. Najviše toplotnih dobitaka u solarnom spektru je u oblasti (800–1200 nm), i zato više direktnije i intenzivnije sunčevo zračenje na staklu izaziva zatamnjenje. Pošto je emisivnost prevlake visoka i u monokliniku i u rutilnom stanju danas ova tehnologija ne radi dobro u hladnijim klimama. [3]

Centralni deo elektrohromatskog uređaja su pet slojeva prevlake koje se primenjuju na staklenu ploču: sloj za elektronsku akumulaciju, jonski sloj provodnik (obično Li, Al, F4), sloj elektroda (obično wolfram trioksid WO3) i dva spoljna sloja napravljena od transparentnog provodnog oksida. Kada se primenjuje napon, Li + joni prolaze od akumualcionog sloja ka elektrodi utvrđujući promenu boje od transparentne (SHG i LT oko 0,49 i 0,69) do tamne (SHG i LT oko 0,09 i 1%) u elektrodnom sloju (katodna koloracija) ili oboje u skladu sa elektrohromatskim materijalom koji je upotrebljen.

Proces je reverzibilan okrećući električni stimulator da vraća jone od elektrode ka akumulacionom sloju. Zahtevana energija ka prekidaču između različitih kontrolnih stanja nije veća od 3 W/ m2 i čak manja (< 0,4 W/ m2) i ona je potrebna za održavanje željenog obojenog stanja (energija je zahtevana samo za prelaz). [7]

EC prozori zahtevaju manje energije za osvetljenje nego TC i oba ostvaruju najmanje rashladne energije, ako izvršimo poređenje providnog, obojenog ili reflektovanog stakla. [20]

Treba naglasiti da EC ostakljenja zahtevaju kablove, veće su mogućnosti TC prozora za održavanje vidljive transmisije, osim toga njihova jednostavna struktura pravi TC prozor ekonomičnijim i više konkurentnim.

U [15, 21] promene potrošnje energije su uzrokovane korišćenjem EC stakla, i računate su kao razlike zahteva za energijom za grejanje, hlađenje i godišnje potrebe za energijom u odnosu na bazni slučaj, situacija kada se koristi jednostruko staklo.

Razmatrajući EC staklo koje ima niži SHG u providnom stanju (0,09) u poređenju sa konvencionalnim dvostrukim zastakljenjem (0,75), biće ostvarene veće uštede sa aspekta rashladnog opterećenja.

Orijentacija stakla je takođe veoma važna u ocenjivanju energije. Prednost EC prozora je visoka osvetljenost na istočnim i zapadnim fasadama (drži staklo uvek u providnom stanju u sezoni grejanja). Klasična dvostruka ostakljenja se mogu koristiti za južnu fasadu.

Treba uzeti u obzir da nacionalna odredba potvrđuje obavezu kontrole temperature i kontrole energetskih sistema u zgradama kod glavnog renoviranja i novih instalacija [22]. Ovo će omogućiti razvoj algoritama predviđanja [20], koji je veoma važan.

Samo bi ovo moglo neprekidno zadovoljiti nepredvidive želje stanara (minimalna potrošnja energije, smanjenje refleksije i/ili blještanja, itd.).

Zbog toga je imperativ poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i ponuda za smanjenje potrošnje električne energije od 39–41% kao smanjenje zahteva kod pikova. [4, 23, 24].

Pošto je prekidno vreme nekoliko minuta, visoka vremenska konstanta mora biti korišćena radi kontrole EC stakla, na način da se izbegnu frekventne promene.

Značajno povećanje uloge inoviranog zastakljenja u smanjenju potrošnje energije u zgradama, i posledično smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte [25-29], prema zajedničkim studijama obavljenim za Evropsku komisiju, blizu 45% stambenih projekata u evropskim zemljama i dalje ima jednostruko zastakljene prozore. Zbog toga postoje veliki gubici toplote, a kao posledica je povećana emisija CO2.

Poboljšanjem U–vrednosti stakla sa 5, 7 i 2, 9 na 1, 1 W/m2K može se postići odgovarajuća ušteda energije od 1, 3 MGJ (milion gigadžula), ili 30 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, dok se smanjenje CO2 procenjuje na 85 miliona tona godišnje [30]. Uzimajući u obzir klimatske uslove i potrebe stambenih objekata, moguća je primena odgovarajućih izabranih energetski efikasnih prozora kako bi se smanjilo rashladno, odnosno grejno opterećenje i potrebe za osvetljenjem [25-26, 29-31].

Inovirano promenljivo zastakljenje, ili kako ga obično nazivaju „inteligentno zastakljenje”, pripada kategoriji proizvoda u nastajanju koja koristi električni napon ili struju za regulisanje količine svetla koja ulazi u objekat. Potencijalne primene ovih proizvoda obuhvataju: prozore, unutrašnje pregrade, svetlarnike, ogledala u automobilima i suncobrane, naočare, ravne panelne displeje i reklamne ekrane.

Razlikuju se tri glavne kategorije promenljivog zastakljenja, svaka od njih sa svojim specifičnim karakteristikama, razlozima za i protiv elektrohromatski (EC), sa tečnim kristalima i sa lebdećim česticama. Očekuje se rast potražnje za promenljivim zastakljenjem na tržištu.

U SAD se očekuje godišnji porast od 10%. Očekuje se da će inovirano ravno staklo (uključujući inteligentno, reflektivno, sigurnosno staklo i ostali proizvodi od stakla, to jest proizvodi za limitirano tržište), činiti 25% ukupne količine proizvedenog stakla do 2024. [31]

Roletne na prozoru
Roletne na prozoru

Uprkos značajnom napretku u tehnologiji proizvodnje prozora poslednjih godina, koji omogućava prilično veliki izbor energetski efikasnih prozora već dostupnih na tržištu, energetska efikasnost takvog proizvoda nije odmah očigledna. Kupci i dalje ne poseduju instrument ili metodu koja im pruža jednostavne i jasne podatke potrebne za donošenje energetski efikasne odluke. Uvođenje sistema za energetsko ocenjivanje prozora moglo bi dovesti do razumljivog sistema, u kojem će kupac moći da uporedi energetske karakteristike prozora i da odluči koji da kupi.

Na taj način, tržište bi moglo da bude progresivno orijentisano prema energetski efikasnim proizvodima. Očekivani rezultat ogledaće se u značajnom smanjenju energetskih potreba za grejanjem, hlađenjem i u smanjenju emisije CO2.

Nekoliko zemalja je uložilo ozbiljne napore da razvije sistem za energetsko obeležavanje, odnosno energetsko ocenjivanje prozora, čiji je cilj da se ukaže na moguću uštedu kada se primene inteligentni prozori u poređenju sa onim standardnim. [32-34] Postojeći sistemi za ocenjivanje previše su „trivijalni”, zasnovani su na jednom ili više sledećih parametara: fizičkim osobinama prozora, tipičnim klimatskim uslovima, specifičnim karakteristikama zgrade ili simulaciji cele zgrade. [35]

Shodno tome, procena energetskih karakteristika inoviranog „inteligentnog” zastakljenja pomoću metoda za ocenjivanje, pokrenuće nekoliko pitanja. Na primer, u slučaju elektrohromatskog prozora, promena sa „obojenog” na „izbeljeno” stanje promeniće njegova svojstva (npr. toplotnu i optičku propustljivost) i na taj način će značajno da utiče na njegovu energetsku identifikaciju.

Kao posledica toga, samo će ocenjivanje potrošnje energije na godišnjem nivou moći da kvantifikuje učinak, odnosno, karakteristiku ovih proizvoda u tipičnim klimatskim uslovima. Poboljšanje ili osavremenjivanje potrošnje energije na godišnjem nivou moći će da kvantifikuje učinak odnosno karakteristike svih proizvoda u tipičnim klimatskim uslovima. Poboljšanje ili osavremenjivanje sistema za ocenjivanje potrošnje energije može se postići, i ono u isto vreme može da predstavlja izazov tako što će obuhvatati značajne parametre, kao što je orijentacija proučavanih sistema.

U ovom radu reč je o novom pristupu za ocenjivanje prozora. Uzeta su u obzir dva glavna aspekta: tehnički i ekološki. Rezultati postojećih sistema za ocenjivanje zasnovani su na tehničkom aspektu, ali da bi se primenili na inovirano zastakljenje, potrebno je izvršiti nekoliko izmena.

Ekološki aspekt očigledno nedostaje u svim predloženim sistemima za ocenjivanje, te ih zbog toga lišava holističkog karaktera.

Da bi se rešio problem tehničkog i ekološkog aspekta za inovirane prozore, predložena je kombinacija metodologije procene veka trajanja i analize ekološke efikasnosti. Procena veka trajanja pokriva ekološko pitanje tako što analizira ceo vek trajanja jednog proizvoda (proizvodnja, korišćenje i uklanjanje), dok analiza eko-efikasnosti uzima u obzir ekološka i ekonomska pitanja, kako bi izvršila procenu proizvoda pomoću prikladno definisanih pokazatelja. Predložena metodologija je primenjena u studiji slučaja elektrohromatskog prozora.

Među inoviranim proizvodima za zastakljivanje elektrohromatski prozori mogu da obezbede značajno smanjenje potrošnje električne energije, posebno za hlađenje tokom leta i za grejanje tokom zime, u zavisnosti od izabrane strategije za regulaciju. [26-29, 36] Rezultati su dobijeni iz analize procene veka trajanja, a zatim su izraženi pomoću pokazatelja ekološke efikasnosti, na osnovu čega je dobijen detaljan energetski, ekološki i ekonomski profil. Pomoću odgovarajućih izabranih pokazatelja, stvoren je alternativni sistem za ocenjivanje i prikazane su njegove prednosti za potencijalne kupce i proizvođače inoviranih proizvoda za zastakljenje.

Literatura

  1. J.W. Lee, H.J. Jung, J.Y. Park, J.B. Leed, Y.Yoon, Optimization of building window system in Asian regions by analyzing solar heat gain and daylighting elements, Renew. Energy 50 (2013.) 522-531 doi: 10.1016/j. renene 2012.07.029.
  2. G.Murano, R. Nidasio, A. Panvini, L.Terrinoni, Le criticita nella progettazione e realizzazione di interventi di riquilificazione a nZEB: implicazioni pratiche, normative e legislative. Evoluzione dei requisiti energetici ottimali degli edifici NZEB, Report Rds/2016/127 (2016.) http:II www.enea.it/it/Ricerca…sviluppo/documenti/.
  3. M. Kamalisarvestani, R. Saidur, S. Mekhilef, F.S. Javadi, Performance, materials and coating technologies of thermochromic thin films on smart windows, Renew, Sustain. Energy Rev. 26 (2013.) 353-364, doi: 10. 2016/j.rser 2013.05.038.
  4. L.L. Fernandes, E.S. Lee, G. Ward, Lighting energy savings potential od split-pane electrohromatic windows controlled for daylighiting with visual comfort. Energy Build 61 (2013.) 8-20, doi:10.1016/j.enbuild 2012.10.057.
  5. K. Hassouneh, A. Alshboul, A.Al-Salaymeh, Influence of window on the energy balance of apartment buildings in Amman, Energy Convers. Manag. 51 (2010) 1583-1591, doi:10.1016/j.enconman.2009.08.037
  6. IEA, Technology Roadmap, Energy Efficieent Building Envelopes, OECD/IEA Paris, 2013 https://www.iea.org /publications/.
  7. M.Casini, Active dynamic windows for buildings: a review Renew, Energy 119 (2018) 923-924, doi:10.1016/j.renene. 2017.12.049.
  8. Y. Liu, L.Sun, G. Sikha, J. Isidorsson, S. Lim, A. Anders, B. Leo Kwak, J.G.Gordon II, 2-D mathematical modeling for a large electrohromic window – Part I, Solar Energy Mater, Solar Cells 120 Part A (2014), doi:10.1016/j.solmat 2013.07.030.
  9. S.M. AL-Masrani, K.M. Al-Obaidi, N.A,Zalin, M.I.Aida Isma, Desing optimisation of solar shading systems for tropical office building:challengers and future trends, Solar Energy 170 (2018) 849-872, doi:10.1016/j.solener. 2018.04.047.
  10. C. Vailali, E. Bachtiar, P. Hass, I. Burgert, M. Ruggeberg, An autonomuus shading system based on coupled wood bilayer elements, Energy Build 158 (2018) 1013-1022, doi: 10.1016/j. enbuild.2017.10.042.
  11. L. Bianco, A. Komerska,Y. Cascone,V. Serra, D. Ksionek, Thermal and optical characterisation of dynamic shading systems with PCMs through laboratory experimental measurments, Energy Build 163(2018) 92-110, doi:10.1016/j.enbuild.2017.12.015.
  12. M. Ayoub, Integrating illuminance and energy evaluations of cellular automate controlled dynamic shading system using new hourly-based metries, Solar Energy 170 (2018) 336-351, doi:10.1016/j.solener.2018.05.041.
  13. G. Loddo, Electrohromic glass:testing in the mediterranean area, TEMA: technology, engineering, Matter, Aechit, 2 (2) (2016) n, doi:10.17410/tema, v2i2.104.
  14. R. Baetens, B.P. Jelle, A. Gustavsen, Properties requirements and possibilities of smart windows for dynamic day-light and solar energy control in buildings: a state-of-the-art review, Solar Energy mater, Solar Cell 94 (2010) 87-105, doi:10.1016/j.solmat.2009.08.021.
  15. P. Tavares, H. Bernardo, A. Gaspar, A. Martins, Control criteria of elecrohromic glasses for energy savings in Mediterranean buildings rfurbishment Solar Energy 134 (2016) 236-250, http.//dx.doi.org/10.1016/j.solener.2016.04.022.
  16. S.K. Deb Opportunities and challenges in science and technology of WO3 for electrohromic and related applications, Solar Energy Mater, Solar Cells 92 (2008) 245-258, doi:10.1016/j.solmat 2007.01.026.
  17. C.C. Chang, W.C. Hsu, C.C. Chang, C.S.Hsu Hydrogen incorporation ingasohromic coloration of sol-gel WO3, thin films Sens Actuators B. Chem 157 (2011) 504-509, doi:101016/j.snb2011.05.008.
  18. M. Hočevar, S. Bogati, A. Georg, U.O. Krašovec, A photoactive layer in photochromic glazing, Solar energy Mater. Solar Cells 171 (2017) 85-90, doi:10.1016/j.solmat2017.06.043.
  19. P. Hao, L.Zhang, J.Shen, Z. Fu, Structural and photochromic modulation of dimethylbenzotriazolium iodoargenate hybrid materials, Dyes Pigments, 153 (2018) 284-290, doi:10.1016/j.snb2011.05.008.
  20. M. Dussault, L.Gosselin, T. Galstian, Integration of smart windows into building design for reduction of yearly over all energy consumption and peak loads, Solar Energy 86 (11) (2012) 3405-3416, doi:10.1016/j.solener2012.07.016.
  21. F. Gugliermetti, F. Bisegna, Saving energy in residential buildings: the use of fully revesible windows, Energy 32 (7) (2007) 1235-1427, doi:10.1016/j.energy2006.08.004.
  22. G. Ficco, L. Celenza, M. Dell’isola, P.Vigo, Experimenal comparison of residential heat accounting systems of critical conditions Energy Build, 130 (2016) 477-487, doi:1021016/j.enbuild.2016.08.068.
  23. A. Piccolo, F. Simone, Effect of switchable glazing on discomfort glare from windows, Build Environ. 44 (2009) 1171-1180, doi:10.1016/j.buildenv2008.08.013.
  24. N.L. Sbar, L. Podbelski, H.M. Yang, B. Pease Electrochromic dynamic windows for office buildings, Int. J.Sustain, Built Environ, 1 (2012) 125-139, doi:10.1016/j.ijsbe.2012.09.001.
  25. Korison, J.A. Roos, Shin Solid films.392(2) (2012)
  26. Sulivan, M.M. Rubin, S.E. Selkowitz Energy Performance Analysis of Prototype Electrohromic Windows (2006)
  27. Lee, E. Selkowitz, R. Clear, D. Di Bartolomeo, J. Klems, L. Fernandes, G. Ward, V. Inkarojrit, M. Yazdanian, Advancement of Electrochromic Windows, California Energy Commission, PIER, Publication number CEC -500-2006-052
  28. Lee, E., S. Selkowitz, R. Clear, D. Di Bartolomeo, J. Klems, L. Fernandes, G. Word, V. Inkarojrit, M. Yazdanian, A. Design Guide for Early-Market Electrochromic Window, California Energy Commission, PIER 500-01-023 LBN-59950.2006.
  29. Papaefthimiou, S.E. Syrrakov, P. Yianoalis, Thin Solid Films, 502 (2006) 257
  30. Sottile, G.M., Materials Science and Engineering. B 119 (2005) 240
  31. ***British Fenestration Rating Council, http://www.bfrc.org

Autori teksta: Prof. dr D. Škobalj, Ž. Đokić, dipl. maš. inž.

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA