Prozorska stakla pružaju pogled u svet, brišu granice spoljašnjosti i unutrašnjosti i otvaraju prostor, pružajući nam veći komfor. Da li je moguće zadržati te pozitivne karakteristike ovih transparentih površina, a istovremeno se odbraniti od štetnih uticaja spoljašnje sredine i neželjenih pogleda?
Staklo je materijal koji je u upotrebi, koliko nam je poznato, već preko 5,000 godina. Nalazi se i u prirodi i stvara se usled vuklanskih aktivnosti, udarom groma u silicijumski pesak i slično. Prva upotreba stakla datira iz Mezopotamije još 3,500 godine pre nove ere, u Egiptu se pojavljuje malo kasnije i kako je bilo uslovljeno tadašnjom tehnologijom, koristilo se samo za izradu ukrasa i ukrasnih predmeta.
Staklo se koristilo širom poznatog sveta hiljadama godina. Još stari Rimljani su počeli da koriste staklo za prozore, tehnikom koja verovatno potiče upravo iz Egipta. Ostatak sveta u to vreme koristi papirne prozore, da bi stakleni prozori postali uobičajeni u domovima tek u ranom 17. veku.
Razvoj stakla od tada ide ubrzano, i danas postoje vrste stakla koje pružaju različite karakteristike, odnosno poboljšane performanse. LOW-E stakla npr. su nisko emisiona stakla čime se omogućava da prozor štedi energiju i obezbeđuje veći komfor unutrašnjosti objekta. Različite presvlake daju različite karakteristike samoj staklenoj površini, ali ipak ostaje potreba za njegovim daljim zasenčenjem kako bi se sprečio preterani prodor toplote i zaštitilo od neželjenih pogleda.
Uporedo za razvojem stakla i upotrebom u prozorskim površinama, razvija se i tehnologija njihovog zasenčenja. Roletne, venecijaneri, zavese, zastori… načini su brojni.
Nekada se one ugrađuju direktno sa prozorom, a nekada ih sam korisnik bira naknadno u skladu sa svojim željama i potrebama. Koliko god uživali u topoti sunca i otvorenom pogledu, nekada se od istih moramo i zaštiti. Inovacije na tržištu donose nove načine kako da sačuvamo širinu i vizuelnu neprekinutost spoljašnjeg i unutrašnjeg, ali da ipak zaštitimo privatnost, kao i da umanjimo račune za potrošnju energije.
Veliki prozori su postali obeležje moderne arhitekture. Trakaste površine, zid-zavese… razvoj moderne misli i materijala omogućio je da velike površine zidova zameni transparentnost stakla, otvarajući prostor do do tada nepoznatih granica. Takva moderna misao razvijala se u vreme kada su i energent bili dostupniji, pa se manje pažnje obraćalo i na utrošak energije koji se stvara preko stakla, površine preko koje se najviše toplote gubi u objektu. Ovakve velike površine puštaju i mnogo svetlosti i sunčeve energije unutar prostora, što naročito leti može biti veoma neprijatno i skupo jer je potrebno utrošiti dodatnu energiju na hlađenje prostora.
“Pametna stakla” su jedna od inovacija na polju osenčivanja prozora i zaštite od preteranog ulaska sunčeve toplote. Istovremeno, ovakva stakla pružaju i određenu dozu privatnosti. Postoje različite vrste ovih stakala i obično se ugrađuju u kompletu na “pametne kuće”, kao jedna u nizu inovacija koja osigurava održiv i udoban dom.
“Pametna stakla” se mogu upravljati i preko bežične internet mreže. Laka su za ugradnju, jer se mogu instalirati na već postojeće prozore. Jednostavno se uzme mera prozora i “pametni film” izreže na tačne dimenzije. On sadrži elektrostatički lepak sa zadnje strane koji omogućava da se zalepi direktno na staklo. Kada se film zalepi na staklo, konduktivni klip se stavi na film i utakne se jako tanak kabl sa transformatorom koji se povezuje na bežični internet.
Tada se film upari sa pametnim mobilnim telefonom, odnosno aplikacijom koja se instalira, i svaki korisnik koji na svom telefonu poseduje aplikaciju može da kontroliše film na staklu, odnosno izgled samih stakala. Ovakav film pruža mogućnost promene prozora iz skroz transparentnih do neprozirnih za manje od sekundu. Kompanija koja stoji iza ovog otkrića tvrdi da se ovakva stakla mogu koristiti i kao platna za projekcije.
Slično ovakvom filmu, na tržištu su se pojavili i drugi filmovi koji se mogu instalirati na bilo koju glatku površinu. Zatim se na daljinski ili preko aplikacije na mobilnom telefonu kontroliše izgled filma i površine na kojoj se ona nalazi. Ovakav film dolazi sa više načina lepljenja, spreman da ga korisnik sam ugradi na željenu površinu i tako je moguće presvući stakla po želji, u zavisnosti od namene i orijentacije prostorije. Veoma je lako kontrolisati njihov izgled i prilagoditi ih trenutnim željama.
Za razliku od filmova koji se lepe na postojeći prozor, postoje i “pametna stakla”. Njihova ugradnja podrazumeva da se postojeće prozorsko staklo zameni ovim pametnim staklom, što je nešto skuplja varijanta, ali i najbolja u svojim performansama.
Ovakva stakla dostupna su u raznim bojama, nijansama i završnim premazima, a mogu imati i pojačane izolativne karakteristike, naročito zvučne. Ovde se “pametni film” nalazi između slojeva samog stakla. Kao i ostala “pametna stakla” i ova se lako kontrolišu preko dugmeta ili touch-screena.
