Staklarski zanat postoji od davnina, gotovo koliko i zidarski ili pekarski, i oduvek je bio cenjen u društvu. Štaviše, zanatlijama iz staklarskog esnafa su u tradiciji starog Rima pripisivane mistične moći. Pošto su koristili vatru pri obradi stakla i to činili veoma vešto, smatralo se da su tu sposobnost kontrole plamena i manipulisanja užarenom staklenom masom dobili direktno od samih bogova. O tome svedoče brojni crteži na kojima su predstavljeni duvači stakla i bog vatre Vulkan, koji će kasnije i postati njihov zaštitnik. I zaista, bez obzira da li iza svega stoji magija ili ne, doći do jednog lepo oblikovanog komada stakla finih linija nije baš lako. To je proces koji obuhvata čitav niz etapa od kojih svaka mora da bude odrađena na visini zadatka, kako bi se na kraju dobio visokokvalitetan finalni prozvod.
Tehnike obrade i razvoj mašinerije
Staklo se nekada obrađivalo ručno, samo uz pomoć alata kao što su razni ručni pravolinijski i zakrivljeni sekači, kružni rezači sa graničnikom za rezanje krugova do čak 180cm u prečniku, klješta za lomljenje ploča različitih debljina, drvene i plastične lopatice, te čekići, bušilice i brusne trake, odnosno šmirgle sitnije i krupije granulacije. Ključni činilac je, dakle, bio majstor, pre svega da li je precizne ruke, a zatim i da li ima oko za detalje. U zavisnosti od toga šta od njega treba da nastane, jedan komad stakla valja prvo iseći u odgovarajućim dimenzijama, zatim izbušiti otvore na spojevima gde će biti fiksirani nekakvi okovi, izbrusiti ivice i uopšte ispolirati čitavu površinu, saviti ga ako treba da bude polukružnog ili nekog drugog nepravilnog oblika, i na samom kraju dekorisati ga izradom određene šare ili proizvođenjem nekog efekta.
Čitavu stvar je znatno olakšalo konstruisanje peći za topljenje i kasnije pojava poluautomatike, u prvom redu električnih bušilica i dijamantskih burgija, brusilica i diskova. Staklo je veoma specifičan materijal – s jedne strane velike tvrdoće, što znači da dobro podnosi delovanje lokalnih fizičkih sila i odoleva paranju, zarezivanju i penetraciji drugih materijala u njegovu strukturu; dok je s druge strane male čvrstoće, tj. otpornosti na distorzije (savijanje, zatezanje) i lomljenje jer naglo popušta pod pritiskom, što ga čini krtim. To u praksi znači da ga treba tretirati napravama koje će biti dovoljno agresivne prema njegovim slojevima na nivou mikrostrukture kako bi mu se mogao efikasno menjati oblik, a da istovremeno ne vrše suviše veliki pritisak na predmet obrade kao celinu kako se ne bi slomio jer je u tom slučaju šteta nepopravljiva – staklo koje je puklo može samo da se izlomi na manje delove i vrati ponovo na topljenje.
Proizvodnja u industriji građevinskog stakla i staklene galanterije je danas potpuno automatizovana. Podjednaka pažnja posvećena je usavršavanju mašina za tehničke radove (rezanje, bušenje, brušenje, obrada nepravilnih ivica) i onih za završne ukrasne radove, poput mašine za fazetiranje (izradu oborenih ivica pod uglom od 3 do 45 stepeni), mašina za peskiranje, štampu i emajliranje. Osim što standardno postoji mašina za svaku pojedinačnu fazu obrade, sve više su u primeni multifunkcionalni obradni centri (poznatiji kao CNC obradni centri), iliti skup više mašina u jednoj koja sukcesivno izvršava zadate operacije po odgovarajućem redosledu. Naziv su dobili po CNC mašini (Computer Numerical Control) za kompjuterizovano sečenje stakla, te im stoga sečenje i jeste osnovna operacija koja se kombinuje sa bušenjem i brušenjem, ili graviranjem, isecanjem i obradom ivica, i ispisivanjem.
Dodir umetnosti
Ne dešava se baš svaki dan da se u građevinarstvu i arhitekturi ima na raspolaganju tako dostupan i jeftin materijal sa tako širokim poljem primene kao staklo. Ovde ćemo najpre napraviti razliku između njegova dva osnovna pojavna oblika: običnog tankog, takozvanog float stakla, debljine do 4mm, koje se koristi kao dekorativno, i sigurnosnog stakla debljine od 4mm do 25mm, koje se koristi kao građevinsko, i dalje se deli na kaljeno i laminirano. Kaljenje predstavlja proces ojačavanja stakla tako što se prvo u posebnim pećima-kalionicama zagreva do temperature od 600-650 stepeni, a onda naglo hladi pomoću specijalnog ventilatora. Za rezultat ima staklo 4-5 puta otpornije od običnog, koje se može koristiti u ovom vidu, ili biti osnova za dalju obradu. Primenu nalazi kod izrade aluminijumske i PVC stolarije, staklenih unutrašnjih vrata, ostakljivanja stepeništa, balkona i fasada, i u izradi panorama liftova, izloga, tuš-kabina i još koječega.
Za stolariju se ranije koristilo obično klasično staklo, iako proces kaljenja nije bio nepoznanica, uglavnom zato što se smatralo da u principu dobro podnosi vremenske uslove, a i svesti o uštedi energije nije bilo nigde ni na vidiku. Danas se u prozore i vrata ugrađuje niskoemisiono termoizolaciono polureflektivno ili reflektivno staklo. Njegova primarna uloga je svakako smanjenje potrošnje toplotne energije, a onda i s njim povezano odbijanje ili propuštanje određenog procenta sunčevih zraka u prostoriju radi osvetljenja i istovremenog doprinosa njenom zagrevanju ili hlađenju u zavisnosti od godišnjeg doba. Može biti potpuno providno (transparentno), poluprovidno (prozračno), ili neprovidno, već prema tome da li je dodatno ukrašeno nekom tehnikom ili ne. Za većinu prozora i balkonskih vrata je najbolje da ostanu providni, pre svega za frontalne, jer su oni „oči“ kuće, dok bočne, koji gledaju na komšijska dvorišta ili susednu zgradu, možda nije loše zamagliti. Nije nužno da ih peskirate ako ne želite da vam prozori izgledaju kao da je neko na njih nalepio parče papira, jer istini za volju peskirani predmeti mogu nekada tako da deluju. Daleko lepša alternativa će biti satinirano staklo, odnosno staklo tretirano kiselinom pomoću koje je moguće izraditi najrazličitije šare, od efekta ispucalog stakla, preko imitacije paučine, do motiva zimske idile sa snežnim pahuljama. Šare se dobijaju tako što kiselina nagriza unutrašnji sloj stakla ali ga ne oštećuje, a dokaz tome je površina koja ostaje savršeno ravna i nekompromitovana.
Staklena vrata su novitet, deo jednog potpuno drugačijeg stila u arhitekturi koji je, slobodno se može reći, već obeležio prve dve decenije 21. veka. Bilo je, naravno, i do sada vrata sa staklenim elementima velikih dimenzija, ali ne i bukvalno kompletno staklenih vrata na koja ovde mislimo. Čini ih samo stakleni panel bez rama i metalne spojnice kojima je pričvršćen za šarke, a kako se za razliku od standardnih vrata nečujno otvaraju i ne narušavaju koncentraciju i radnu atmosferu, idealna su za poslovni, ali ništa manje i za stambeni prostor.
Za kancelarije su pogodna i transparentna, ali su za dom za nijansu poželjnija prozračna, jer pružaju osećaj privatnosti. Stepen prozračnosti je stvar izbora, a zavisi od efekta primenjenog na staklu. Najosnovniji i ujedno najpoznatiji je već pomenuto peskiranje, tretiranje stakla zrncima peska pod velikim pritiskom pomoću kompresorskog pištolja, ali na raspolaganju su i razni drugi metodi. Veoma interesantna je sito i digitalna štampa, sada i sa 3D efektom, pa se možete igrati uzorcima iz kataloga i kombinovanjem više njih osmisliti neki novi koji nema niko drugi.
U ovom kontekstu ćemo pomenuti još tuš-kabine, koje po konfiguraciji i primeni dosta sliče staklenim vratima. Kada su se pojavile, četvrtaste tuš-kabine sa kliznim vratima su bile malo je reći senzacija. Rešile su problem prskanja vode po celom kupatilu tokom kupanja, a i spasile su nas plastificiranih zavesa. Što je najbolje od svega zaista su lepo izgledale, sa tankim metalnim ramom i mozaičkim šarama na krilima. Ono što se u međuvremenu delimično promenilo je stil. Zadržan je koncept tuš-kabine koja podseća na mađioničarski stakleni sanduk, ali sada sa svedenijom estetikom. Toliko svedenom, da se potrošačima preporučuju transparentne kabine bez ikakvih ukrasa, nalik telefonskim govornicama. Čine ih kaljeni paneli identični staklenim vratima, i mogu se ugraditi direktno na kupatilski element, tj. tuš kadu. Za one koji ipak nisu spremni za ovakav iskorak, intima se uvek može sačuvati primenom preferiranog dekorativnog šablona. Mogućnosti su zaista beskonačne.
Piše: Jelena Mitrović
