Termoizolaciono staklo kao najbitiniji deo svakog prozora, čini oko 70 odsto površine prozora i vrata. Toplotna i zvučna izolacija, najvažnije karakteristike aluminijumskih prozora i vrata, zavise najviše od ugrađenog termoizolacionog stakla.
Termoizolaciono staklo
Termoizolaciono staklo je sastavljeno od dva ili više staklenih panela različitih debljina i karakteristika, koji su međusobno razdvojeni pomoću spejsera i sistema zaptivača. Prostor između staklenih panela može biti ili vakuum ili popunjen inertnim gasom – argonom, koji smanjuje prolaz toploti. Upotrebom najnovije tehnologije koja obezbeđuje zadržavanje gasa u staklu, nema pojave vidljivog „čepa“ na lajsni. Korišćenjem pažljivo odabranih materijala, toplotnu provodljivost prozora (Uw) moguće je spustiti za 0,1-0,3 W/m²K, ukoliko se umesto klasičnih aluminijumskih lajsni upotrebe takozvane, „warm edge“ lajsne.
Najvažnija osobina termoizolacionog stakla je smanjena toplotna razmena između dva prostora koja doprinosi: manjem utrošku energije, ugradnje i potrošnje uređaja za klimatizaciju i grejanje, gubitku pojave kondenzata ili leda na unutrašnjoj strani, akustična izolacija je bolja, površina je lakša za čišćenje..
Proizvodnja termoizolacionih stakala zahteva primenu pažljive procedure čišćenja kako bi se osiguralo da su staklo i prateći materijali pravilno očišćeni, pre same primene zaptivača.
Termoizolaciono zastakljivanje
Termoizolaciono zastakljivanje je od ključne važnosti za konstrukcije modernih fasada. U današnje vreme, kada su troškovi energije visoki, termičke performanse fasade objekata postaju veoma bitne.
Upotreba termoizolacionog stakla u konstrukciji fasade omogućava profesionalno projektovanje objekta, visokog estetskog kvaliteta i velike termičke efikasnosti.
Pravilan izbor materijala je važan element uspešnh termoizolacionih performansi. Postoji mnogo različitih tipova stakala, premaza za staklo, spejserskih materijala, primarnih zaptivača itd. Ovi proizvodi moraju biti testirani i kompatibilni sa svim ostalim elementima.
Smanjenje potrošnje energije
Najbolje rešenje za toplotnu izolaciju i smanjenje troškova grejanja leži u niskoemisionom staklu.
Prozori se obnavljaju teromoizolacionim staklima samo onda kada ne želite menjati postojeću stolariju jer su sami profili još uvek dobrostojeći. Ukoliko imate drvene ili PVC prozore, umesto zamene prozora u potpunosti, možete ih samo „nadograditi“ ugrađivanjem novih termoizolacionih stakala, novih silikonskih zaptivača i novih okapnica.
Samo silikonski zaptivači namenjeni za upotrebu u proizvodnji termoizolacionih stakala, mogu se koritstiti u proizvodnji termoizolacionih stakala.
Zamena starog stakla izvodi se posebnim PVC profilima.
Prednost ovog sistema montaže je u brzini. Nije potrebna zamena stare stolarije, obrada špaletni i sl. Promenom stakla, poboljšava se zvučna izolacija a smanjuje toplotni gubitak za oko 40 do 60%. Zamagljivanje i kondezacija vlage na staklima se takođe smanjuje, i to za 95%.
Postupak se obavlja bez rušenja u roku od samo jednog dana.
Obrada špaletni se koristi kada su ivice oko prozora oštećene, ali i kod popravke spoljašnjih uglova zidova posle oštećenja i slično.
Kod starih zgrada i objekata koji su pod zaštitom kao kulturni spomenici, nije dozvoljeno menjati postojeći izgled zgrade i stolariju, pa je ovo odlično rešenje.
Sama ušteda promene stakala je do 70% manja nego promena celokupne stolarije.
Zamena starog stakla na drvenoj ili PVC stolariji, izvodi se specijalnim PVC profilima. Stakla je potrebno zameniti i na potpuno novim prozorima ukoliko se pojavi kondenzat, zamagljenje ili je vidljivost kroz njih oslabljena na bilo koji drugi način. Ovaj sistem montaže novih stakala pomoću specijalnih PVC profila, predstavlja alternativu zamene kompletne stolarije i to u slučaju kada je sama konstrukcija stare stolarije još uvek kvalitetna.
Nema potrebe za promenom vaših starih prozora samo zato što nemaju dobar dihtung, i što imaju slaba termoizolaciona svojstva. Do nedavno, energija je bila puno jeftinija, a prozori su se proizvodili sa jednostrukim staklima ili „krilo na krilo“ okvirima, gde je svako krilo imalo jednostruko staklo. Ono danas ne zadovoljava termoizolacione, zvučne i druge parametre koji se od modernih prozora zahtevaju i očekuju.
Metod zamene jednostrukog stakla za termoizolaciono, vrši se ugradnjom specijalnog PVC rama u postojeći prozorski okvir. U samom postupku, nije potrebno ukloniti staro zastakljenje. Kod prozora „krilo na krilo“ ostavlja se postojeće unutrašnje staklo u okviru i eventualno prozorska roletna. Dihtovanjem stolarije silikonom, ova metoda postaje efikasna i finansijski vrlo isplatljiva.
Postoje dva rešenja koja štede na rasipanju energije, i to su: zamena starih prozora novim, drvenim ili plastičnim, sa modernim izolacionim staklima, i obnova postojećih prozora novim i modernijim termoizolacionim staklima, bolje dihtovanje stolarije novim siikonom i novim okapnicama.
Ukoliko želite poraditi na poboljšanju energetske efikasnosti postojećih prozora, to se može uraditi na nekoliko načina. Prvo treba proveriti da li postoje pukotine između okvira prozora i zida. Ukoliko postoje, treba ih popuniti pur penom. Veoma važna stavka koja utiče na energetsku neefikasnost starog prozora je dihtovanje. Ukoliko osetite produvavanje kroz sam ram prozora, ugradnjom trake za dihtovanje sprečićete prodor vazduha kroz kritične tačke konstrukcije. Produvavanje se odvija i preko kutije za roletne. One se takođe mogu izolovati, što bi znatno smanjilo gubitke. Okovi na starim prozorima predstavljaju kritičnu tačku, a njihova zamena je jednostavna i jeftina.
Još jedan važan detalj prilikom poboljšavanja energetske efikasnosti starog, ali i novog prozora, je upotreba elemenata kao što su roletne, zavese, zastori. Ovi elementi ne samo da doprinose estetskom utisku prostora, već može imati značajnu ulogu u sprečavanju toplotnih gubitaka zimi i prekomernog osunčanja leti.
Cena potrošnje energije iz dana u dan raste, i čini u proseku 60% od troškova stanovanja. Ne treba zanemariti ni troškove hlađenja stambenih prostora tokom letnjeg perioda. Na troškove grejanja / hlađenja ne utiče samo cena energije, već i tehnologija građenja, kao i kvalitet korišćenih materijala ugrađenih u objekte, koji deluju na gubitak energije: podovi 14%, tavanice 18%, zidovi 32% i spoljašnja stolarija 36%.
Piše: Ljubica Grujić, mast. inž. građ.
