Potrošnja i potreba za primarnom energijom u svetu i kod nas svakim danom su sve veće, dok se rezerve prirodnih energenata smanjuju. Na Drugom CEDEF Javnom dijalogu istaknuta je neophodnost uvođenja sistema naplate toplotne energije prema utrošku jer su racionalno korišćenje energije, ekonomske uštede i zaštita životne sredine imperativi današnjice:
- potrošač koristi energije koliko mu treba i plaća koliko je potrošio
- smanjuje se potrošnja energije za najmanje 20%
- smanjuju se troškovi elektrana za energentima za oko 60 mil.Evra/god
- smanjuje se emisija CO2 za oko 330.000 t/god.
Učesnici Skupa imali su priliku da se upoznaju sa regulativom, primerima dobre prakse i ekonomskim efektima, mogućnostima i načinima finansiranja toplana, o načinima nabavke neophodne opreme, kao i o ulozi i značaju skupština stanara u prelasku na sistem naplate toplotne energije prema utrošku.
Jovanka Arsić – Karišić, predsednik UO, CEDEF istakla je: „Drugi CEDEF Javni dijalog predstavlja jedinstveno mesto susreta za sve prisutne da se aktivno uključe postavljajući pitanja, iznoseći probleme i raspravljajući o ovoj važnoj temi neposredno i direktno sa predstavnicima toplana i stručnjacima iz ove oblasti. Koliki je značaj uvođenja sistema naplate toplotne energije prema utrošku pokazuje i podatak da ušteda od samo 10% energenata u jednoj grejnoj sezoni doprinosi uštedi u vrednosti od 25 miliona evra“.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Volksbank predstavio je linije kreditiranja za projekte pospešivanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
“U ponudi imamo kredite za EE po značajno povoljnijim uslovima nego što su komercijalni uslovi, a prvenstveno sa nižim kamatnim stopama. Pošto smo jedan od pionira u finansiranju ovih projekata, naša uloga je i edukativnog karaktera. Odgovorno poslovanje potvrđujemo pre svega ulaganjem u projekte u vezi sa zaštitom životne sredine, kao jedna od prvih banaka u Srbiji koja aktivno finansira „zelene projekte“ i kontinuirano radi na podizanju svesti o energetskoj efikasnosti i značaju ovih investicija “, izjavio je Lučić.
Petar Vasiljević, zamenik generalnog direktora za tehnička pitanja, Beoelektrane rekao je:
„Naplatom prema izmerenoj potrošnji u svakom stanu posebno se pokazalo se da domaćinstva u proseku manje plate svoje mesečne račune za grejanje za 26,5 % u odnosu na naplatu po paušalu. To potvrđuje da taj metod naplate daje značajan podsticaj Povećanju EE u zgradarstvu. Ali da bi se došlo do mogućnosti primene te metode potrebno je prvo početi sa naplatom prema izmerenoj potrošnji u podstanici sa raspodelom prema m2. To je danas moguće primeniti za 60 % potrošača koji se greju iz sistema DG u Srbiji a kada se završi Program KfW 4 to će biti moguće primeniti kod 80 % potrošača DGSrbije“.
Prema rečima Marka Stojanovića direktor Uprave za energetiku, grad Beograd:“
Cene energenata su u konstantnom rastu i nema indicija de ce se taj trend u skorijoj budućnosti promeniti. Krajnje je vreme da se aktivno i sistematski krene u sprovođenje potrebnih mera i aktivnosti za naplatu toplotne energije po potrošnji i utrošku. Ovaj proces u Beogradu, koji predstavlja ogroman toplotni konzum, mora biti fazan i visegodišnji, uz visok nivo socijalne odgovornosti, konstantnog podizanja energetske efikasnosti i neophodne edukacije na svim nivoima“.
„Prelaskom na sistem naplate toplotne energija prema utrošku insistira se na transparentnosti svih troškova jer su oni osnova za formiranje baznih cena. Stoga neophodno je pružiti jednake podsticaje za uštede toplotne energije, razviti politiku promovisanja energetske efikasnosti, uspostaviti programe socijalne zaštite i učvrstiti finansijsku disciplinu kroz zakonodavstvo“, naglasio je Dejan Stojanović, predsednik UO PU Toplane Srbije.
„U Srbiji se kasni sa prelaskom na naplatu toplotne energije prema utrošku najmanje dve decenije, i zato je svako novo odlaganje izuzetno skupo izgubljeno vreme. Pored toga, moramo biti svesni društvene odgovornosti koju nosimo u ovom trenutku, jasno se odlučiti da li smo spremni da se suočimo sa realnim troškovima za toplotnu energiju, i u skladu sa tim postupati“, izjavio je mr Goran Vučković, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu i predstavnik Mreže energetskih menadžera Srbije – MEMS.
„U Srbiji se kasni sa prelaskom na naplatu toplotne energije prema utrošku najmanje dve decenije, i zato je svako novo odlaganje izuzetno skupo izgubljeno vreme. Pored toga, moramo biti svesni društvene odgovornosti koju nosimo u ovom trenutku, jasno se odlučiti da li smo spremni da se suočimo sa realnim troškovima za toplotnu energiju, i u skladu sa tim postupati“, izjavio je mr Goran Vučković, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu i predstavnik Mreže energetskih menadžera Srbije – MEMS.Na Skupu su govorili:
- Jovanka Arsić- Karišić, predsednik UO CEDEFa
- Marko Stojanović, direktor, Uprava za energetiku, grad Beograd
- Dejan Stojanović, predsednik UO PU Toplane Srbije
- Jens Hagen, projektni menadžer, KfW
- Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Volksbank
- Petar Vasiljević, zamenik generalnog direktora za tehnička pitanja, Beoelektrane
- Milan Stošić, direktor, Toplana Šabac
- Pero Rikić, direktor, Toplana Subotica
- Nikola Filipović, rukovodilac radne jedinice za distribuciju i održavanje, Toplana Kraljevo
- Dejan Babin, inženjer proizvodnje i distribucije, Toplana Bečej
- Nenad Ocokoljić, direktor sektora tehničkih poslova, Toplana Čačak
- mr Goran Vučković, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu i predstavnik Mreže energetskih menadžera Srbije – MEMS
- Predstavnik skupštine stanara
U cilju približavanja Srbije Evropskoj uniji neophodno je usvojiti novi Zakon o racionalnoj upotrebi energije koji će uključivati uvođenje ovog sistema, jer on predstavlja standard u Evropi. Cilj ovog zakona je da omogući i podstakne odgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije.
Zakon predviđa uspostavljanje standarda energetske efikasnosti, uvođenje obavezne energetske revizije, uvođenje ekonomskih i finansijskih podsticaja realizaciji projekata energetske efikasnosti, obavezno plaćanje na bazi potrošnje, uvođenje energetskog razreda zgrada, obaveznost energetskog menadžmenta kod velikih potrošača energije i lokalnih samouprava.
