Parižanin čiji projekti se mogu videti širom sveta
Phillipe Starck (Filip Stark) – čovek za čije ima možda ne znate, ali čije su vam kreacije prepoznatljive čak i ako ste daleko od sveta dizajna i po struci i po interesovanjima, je jedan od najpoznatijih dizajnera našeg vremena. Njegov dizajn se proteže od dizajna proizvoda i industrijskog dizajna, preko dizajna enterijera pa do arhitekture.
Filip Stark je rođen 1949. godine u Parizu. Otac mu je bio aeronautički inženjer i ta činjenica je imala veliki uticaj na dizajnera. Filip Stark je veoma rano pokazao sklonost prema dizajnu. Njegova igra bila je rastavljanje mašinerije koju je njegov otac imao u svojoj radionici i njeno ponovno sastavljanje, ali na sopstveni način.
Očeva radionica, mašine i njihovi sastavni delovi bili su neodoljivi za maštovitog i radoznalog dečaka. Njegov talenat je došao do izražaja na fakultetu gde su svi koji su videli njegove dizajnerske radove uvideli kakav je, tada mladi Filip, talenat i dah svežine na tadašnjoj dizajnerskoj sceni.
Stark je kao mladi dizajner želeo da stvara nešto potpuno novo i u tom trenutku revolucionarno tako da je 1968. godine osnovao svoju prvu firmu koja se bavila nameštajem „na naduvavanje“ to jest nameštajem stvorenim od balona. Ova kompanija nije bila uspešna u komercijalnom smislu ali je zahvaljujući njoj Filip Stark privukao pažnju dizajnerske i šire javnosti.
Filip Stark je imao prirodnu sklonost ka dizajnu i linije nameštaja koje je kreirao su bile prirodne i veoma privlačne. Nije bilo potrebno mnogo da padne u oko dizajnera koju su razmišljali na sličan način. Upravo zahvaljujući dizajnerima istomišljenicima Filip Stark je 1969. počeo da radi kao pripravnik u kompaniji Pierre Cardin (Pjer Kardan). Ovo je imalo veoma veliki uticaj na njegovu karijeru i istovremeno je uticalo i na to da sam Filip Stark shvati kakvim dizajnom ne želi da se bavi, kao i šta su njegov ukus i dizajnerske sklonosti.
Privučen noćnim životom Pariza Filip Stark je sredinom 70. godina prošlog veka imao sopstvene ideje kako bi noćni klub trebalo da izgleda što je i potvrdio dizajnirajući enterijere za dva velika pariska noćna kluba – La Main Bleue i Les Baines Douches. Ovo mu je donelo izvesnu slavu i priznanje u dizajnerskom svetu, ali je tek posle projekta enterijera za dom francuskog predsednika Francois Mitterand-a (Fransoa Miterana), Stark postao zaista popularan.
Iako veoma stidljiv i povučen u detinjstvu i ranoj mladosti, Stark je kao dizajner imao dar da od sebe napravi brend. Ovo je mnoge njegove kolege činilo nezadovoljnim, čak i ljubomornim jer se dizajnerski svet 70-ih i 80-ih godina prošlog veka smatrao da je iznad takvih stvari kao što je samo-reklamiranje. Stark, međutim, nije prezao od davanja intervjua i objašnjavanja svoje filozofije širokim narodnim masama. Ovaj dar u kombinaciji sa njegovim očiglednim talentom rezultirao je time da je Stark 80. godina prošlog veka smatran nekom vrstom rok zvezde dizajna. Sam Stark je, iako svestan ironije dizajnera koji je postao popularna ličnost, bio odlučan da ne dozvoli da ga stara garda sveta dizajna uspori u ambicijama i dizajnerskim poduhvatima.
Do 80. Stark je kreirao prevashodno enterijere i nameštaj za različite tipologije poput stambene tipologije, noćnih klubova i kafea. Tek posle njegova karijera ulazi u novu fazu, fazu dizajna za hotele. Projekti koje je radio bili su izuzetno velikih razmera i veoma skupi. Međutim, Stark je na veoma duhovit i kreativan način rešavao dizajnerske probleme i izazove koji su se pojavljivali pred njim i mnogi enterijeri koje je u ovom periodu napravio su još više učvrstili njegovu reputaciju i slavu.
Međutim, ono što je Starka stavilo u pažnju javnosti je bio ugovor sa kompanijom „Target“. Kompanija „Target“ je želela da Stark dizajnira liniju opreme za domove i to ekskluzivno za ovu kompaniju. Upravo na ovom dizajnerskom zadatku Stark je u video priliku da svoju filozofiju dizajna za sve sprovede u realnost na konkretan način. U svojim intervjuima on je često podvlačio da dobar dizajn treba da bude deo svakodnevnog života i da ne treba da bude ograničen samo na nekoliko odabranih i povlašćenih ljudi koji mogu da ga priušte.
Pojam koji je tom prilikom koristio bio je „demokratizacija dizajna“ što za Starka znači da se za istu cenu proizvede veći broj predmeta, a sve u cilju da se maksimalnom broju ljudi obezbedi uživanje u dobrom dizajnu. Pritom, Stark shvata da dizajne nije sve, ali istovremeno veruje da čovekova okolina u ogromnoj meri utiče na čovekovu podsvest i na ovaj način može da obogati život.
Mnoge zvezde tvrde kako ih uspeh nije promenio, međutim Filip Stark bi ovakvu tvrdnju smatrao beskrajno dosadnom. Iako je na početnu bio „stidljivo pače“ on je uspeo svojim radom, talentom i harizmatičnom ličnošću da dostigne svetsku slavu a njegove kreacije danas se smatraju kultnim komadima dizajna i uveliko su uvrštene u istoriju. Osobenost njegove ličnosti i stav prema slavi najviše se ogleda u činjenici da, iako poseduje više domova u mnogim delovima naše planete, Stark zapošljava osoblje koje ima za zadatak da vodi računa da se u svakoj njegovoj kući nalazi identičan set predmeta i nameštaja, od knjiga pa do posuđa. Još jedna zanimljivost u vezi sa Filipom Starkom je da, iako je ime svetskog kalibra i saradnja sa svima bi mogla da mu donese mnogo novca, on odbija da sarađuje sa kompanijama koje se bave „prljavim“ poslovima, za Starka su to kompanije koje se bave naftom, duvanom, igrama na sreću i alkoholom.
Za Filipa Starka svrha dizajna je da poboljša život za što veći broj ljudi, bez obzira na formu koju dizajn ima ili koju će poprimiti prilikom korišćenja. Do danas, ovaj poznati Francuz je dizajnirao skoro sve, od fotelja do četkica za zube, od barskih stolica do hotela. Njegova neiscrpna kreativnost je očigledna u dizajnu koji je kreirao za ogroman broj međunarodnih brendova a koji varira od svakodnevnih proizvoda i predmeta pa do sofisticiranih luksuznih proizvoda specijalno prilagođenih određenim ljudima, prostorima, prilikama. I posle višedecenijske karijere, Filip Stark još uvek iznenađuje svojim maštovitim ali i praktičnim rešenjima.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
