Čovek lako može da ignoriše i ne ceni one male, jedva vidljive stvari. Ovo je slučaj sa staklom. Nije ni čudo: ko u svakodnevnom životu obraća pažnju na jednoličnu površinu providne strukture? Pogled i prirodno svetlo su važni. Prozore, a posebno staklo, cenimo samo kada nedostaju ili su neispravni. U cilju podizanja svesti o ulozi stakla u našim životima, Ujedinjene nacije su odlučile da 2022. bude Međunarodna godina stakla. Ali ima i više od toga – staklo je već čuvar naše udobnosti, ali ga sve veći zahtevi zaštite životne sredine svrstavaju među najvažnije materijale bolje budućnosti.
2022. – Međunarodna godina stakla
Zanimljivo je da se ovaj prirodni materijal koristi od davnina. Prirodno, javlja se u grudvicama tektita, minerala nepoznatog porekla, koji se pojavio na Zemlji mnogo pre homo sapiensa. Ipak, istorija stakla je prvenstveno priča o genijalnim ljudima. Iako dokazi o ovoj proizvodnji materijala datiraju iz drevne Mesopotamije pre 3.500 godina, prvi proizvodi napravljeni od mase koju bismo mogli nazvati staklom potiču od pre 9.000 godina. Od drevne Mesopotamije razvijan je niz tehnologija koje su poboljšale estetiku proizvoda i našu udobnost i određivale društveni status. Asortiman obuhvata nakit i male posude napravljene od duvanog stakla u staklari starog Egipta i trenutno poznate ploče od ravnog stakla duge šest ili preko devet metara koje se koriste za izgradnju.
Staklo je prešlo dug put od kada su drevni inženjeri implementirali svoje izume. Staklo koje se koristilo u starom Rimu prvobitno je uvezeno iz Sirije, gde su izmišljene peći koje su dostizale temperaturu preko 1.000 stepeni Celzijusa. Prvi primerci kvadratne, neprozirne površine od duvanog stakla i spoja sa olovom potiču iz bogate Aleksandrije, dela Rimskog carstva. Posle pada Rima, hiljadu godina, procesi su se polako unapređivali u centrima kao što su Konstantinopolj, a potom i Venecija, gde se od tada na ostrvu Murano izrađuju umetnička dela od stakla. U srednjem veku, staklari su svojim najimućnijim klijentima nudili vrhunsko staklo tog doba – to su bili okrugli komadi zamućene medne boje koji su se, pa sve do danas, koristili za vitraž u crkvama.
Ovo staklo je bilo dostupno u različitim oblicima, uključujući, ali ne ograničavajući se na romb i kvadrat. Veličine staklenih ploča isečenih iz duvanih krugova ili cilindara isečenih na pruge takođe su postale veće. Revolucionarnu tehnologiju razvili su u 14. veku normanski staklari, koja je omogućila izradu mnogo većih, do 50 cm dugačkih i relativno ravnih staklenih ploča od duvanog stakla, što je uticalo na cenu materijala i povećalo njegovu popularnost.
Smanjenje cene usled neviđene porudžbine za skoro 300.000 staklenih panela korišćenih za izgradnju Kristalne palate – paviljona Svetske izložbe u Londonu, 1851. godine, označilo je još jednu prekretnicu u istoriji stakla. Tako je engleska staklara postala vodeći svetski dobavljač komercijalnog stakla. Zahvaljujući dizajnu koji je kreirao Džozef Pakston, začetnik paviljona, staklo se doživljava kao futuristički materijal koji se može koristiti za izgradnju „staklenih kuća“ budućnosti. Naša stakla, a samim tim i prozori, postali su veći zahvaljujući Amerikancima koji su poboljšali engleske tehnologije povećanjem automatizovane proizvodnje od sredine devetnaestog veka.
Od 1850-ih, niz izuma je revolucionirao proizvodnju ravnog stakla. Henri Besemer je izumeo tehnologiju za pravljenje skoro idealno ravnog stakla. Godine 1856. braća Simens su stvorili otvorenu peć zagrejanu na gas, koja je dostigla višu tačku topljenja i posledično veću providnost materijala. Konačno, 1913. godine, belgijski procesni inženjer Emil Fourcault, izumeo je metodu za proizvodnju vučenog stakla.
Ponovo se dogodio još jedan prodor u Velikoj Britaniji. Godine 1952. Alastair Pilkington je izumeo takozvano FLOAT staklo. Pilkingtonova metoda uključivala je izlivanje staklene mešavine iz peći u plitke kace obložene kalajem. Veliki, ravni i providniji stakleni listovi bili su bliži idealu stakla kao nevidljivog medija. Čak su i mehurići i izbočine tipične za vučeno staklo nestale, iako su neki korisnici tvrdili da su takvi nedostaci dodali romantični šarm starinskog stakla, baš kao što zvuci pucketanja vinil ploča u odnosu na CD.
Očigledno, kraljica Elizabeta II nije smatrala mehuriće u staklu vrednim jer je 1970. godine dodelila titulu „Lord“ gospodinu Pilkingtonu. Pilkingtonova metoda je poboljšana i danas omogućava pravljenje staklenih ploča debljine 25 milimetara u poređenju sa samo 4 milimetra debljine staklenih ploča koje je Sir Alastair uspeo da proizvede 1950-ih.
FLOAT staklo se pokazalo kao najbolji materijal za ispunjavanje kontradiktornih zahteva u građevinarstvu. To se posebno odnosi na prozore jer oni obično moraju da garantuju maksimalnu transparentnost, da štite od upada sunčeve svetlosti i pregrevanja, da smanje promene temperature usled hlađenja i grejanja u prostoriji zaštićenoj prozorom i da čuvaju prostoriju bezbednom. FLOAT staklo je savršen medij za inženjere i arhitekte zbog svoje univerzalne prirode. Može biti prekriven zaštitnim premazima, obojen u masu, isečen u bilo koji oblik i korišćen za izradu integrisanih staklenih jedinica.
IZO stakla su novo oružje za smanjenje našeg doprinosa klimatskim promenama. Zahvaljujući svojstvima najsavremenijih premaza raspršenih na staklenu površinu i upotrebi plemenitih gasova u prostorima između stakala, IZO stakla nude povećane parametre toplotne izolacije i stoga postaju tipovi štitova koji poboljšavaju pasivne performanse zgrade. Na ovaj način, zgrade sa velikim zastakljenim površinama se manje zagrevaju i gube manje toplote, a samim tim potrebno im je manje energije za kompenzaciju temperaturnih fluktuacija.
Veličina zastakljenih površina u našim kućama postala je determinanta našeg finansijskog stanja, dodatno pružajući mogućnost spajanja prostorija sa spoljnim svetom, zahvaljujući čemu su naše terase i bašte postale „zelene sobe“.
Autor ovog teksta ga je napisao i sedeći za radnim stolom sa pogledom na dugu perspektivu bašte, koja pruža beskrajnu inspiraciju zahvaljujući… staklenim oknima!
Smatramo zdravo za gotovo da staklo treba da bude što je moguće transparentnije kako bi se obezbedio najbolji prodor prirodne svetlosti. Takođe bi trebalo da obezbedi dobru izolaciju jer – kako kažu Skandinavci – ne želimo da trošimo bogatstvo na „grejanje za vrane“ i ne želimo da buka sa ulice remeti naš svakodnevni život. Štaviše, staklo će biti bezbedno i štititi naše kuće od provalnika, a nas od komada polomljenog stakla; prozori sa jednim staklom su i dalje bili standardno rešenje pre desetak godina. Istorija stakla je istorija civilizacijskih promena i evolucije našeg razumevanja ili čak percepcije udobnosti. Kako bi izgledali naši životi danas bez stakla?
Svakako manje udobno i manje lepo. Ne treba potceniti činjenicu da je staklo inspirativan materijal za inženjere i arhitekte. Omogućava savijanje krivih površina i 3D oblikovanje. Može da se uklopi u okvir ili da postane samonosivi materijal kada se obezbedi konstrukcijska svojstva. Može biti obojen, laminiran, peskaren ili čak promenjen iz neprozirnog u providan zahvaljujući elektrohromskoj tehnologiji. Štaviše, staklo se može koristiti kao medij u stalno razvijenoj tehnologiji solarnih panela. Industrijska revolucija učinila je staklo simbolom prosvetljenja i bolje budućnosti.
Ne možemo zamisliti modernu arhitekturu i savremenu pop kulturu bez stakla – kalifornijske kuće sa bazenom i luksuzom panoramskog pogleda na okeanske lagune ili limuzine na prilazima. Staklo je postalo alat za kreiranje različitih tipova prostora i pojmova kao što je „ugaona kancelarija“ što je obeležje prestižne kancelarije generalnog direktora u visokom poslovnom bloku. Staklo je takođe primarni alat za kreiranje prostora sa kontrolisanom mikroklimom kao što su plastenici ili zimske bašte koje nude mogućnost stvaranja kontrolisane mikroklime, ali i ukazuju na bogatstvo vlasnika.
Pošto je staklo bilo simbol budućnosti za naše pretke u devetnaestom i dvadesetom veku, može li i danas da igra istu ulogu? Svakako, jer ovaj materijal treba da obezbedi kvalitetan svakodnevni život u bližoj i daljoj budućnosti. Staklo se koristi u skoro svim javnim komunalnim zgradama, uključujući, ali ne ograničavajući se na bolnice, jaslice i centre za starije osobe. Štaviše, popularnost i raznovrsnost njegove primene čini staklo materijalom prvog izbora koji se koristi za renoviranje zgrada i njihovo prilagođavanje sve strožijim standardima koje uvodi EU u okviru Evropskog zelenog dogovora i Fit for 55, kao i globalnih BREEAM, LEED i VEEL standarda.
Klimatska kriza podstiče promenu u pristupu globalnoj proizvodnji, transportu, građevinarstvu i potrošnji energije. To se odnosi na sve, uključujući i proizvođače stakla. Na sreću, staklo je među retkim materijalima koji se mogu 100% reciklirati i čiji se proizvodni ciklus može optimizovati za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Zanimljivo je da se ugljenični otisak od proizvodnje dvostrukih stakla nadoknađuje u roku od 6 do 22 meseca, zahvaljujući uštedi energije koja proističe iz njihove upotrebe.
Štaviše, desetine odeljenja za istraživanje i razvoj uz podršku akademskih centara i laboratorija uključeni su u inovacije u sektoru prerade i proizvodnje stakla, koji zapošljava skoro 16.000 ljudi samo u Evropi. Upotreba dvostrukih i trostrukih stakla postala je deo globalnog procesa revitalizacije i termičke modernizacije postojećih zgrada. Poboljšani parametri stakla i prozora u renoviranim poslovnim blokovima i stambenim zgradama pružaju bolje uslove za rad i život.
Svet oko nas ubrzava i zahteva više truda da se suočimo sa nepoznatim. Međunarodna godina stakla ima za cilj da pokaže važnost stakla u današnje vreme, ali i da ukaže da će ono postati jedan od ključnih instrumenata za suočavanje sa budućim izazovima. Ne samo naučnici, inženjeri i arhitekte, već ćemo ga koristiti i mi. Zato se možemo nadati da se svi sećaju koliko zavisi od standardnog staklenog okna i koliko neobičnih namena može da ima!
