UMETNOST
Staklo, aluminijum, alubond
Nije se u svetu arhitekture skoro desilo da neki stil privuče toliko pažnje stručne javnosti i izazove toliko komentara kao što je to slučaj sa futurizmom koji je proteklu deceniju i po prisutan u savremenoj gradnji. Ovaj naziv izabrali smo jer se nijedan zvanični još uvek nije ustalio, a izraz “futurizam” nekako najviše odgovara viđenom, ili se barem za sada tako čini. Postmodernizam je svoje “korenje“ pustio još u drugoj polovini 20. veka, a mnoge stilske tendencije ovog pravca tu su i ostale. Ono što je svoju materijalizaciju videlo i nakon nastupanja novog milenijuma donekle ima dodirne tačke sa arhitekturom savremenog doba, ali je njihova nit spajanja više vezana za odabir materijala (prevashodno aluminijum i staklo), nego za projektantske instrumente primenjene u praksi.
Futurizam u gradnji treba odmah distingovati od futurizma u slikarstvu koji je nastao 1909. godine u Italiji u sklopu čitavog jednog avangardnog umetničkog pokreta.
Slikarski futurizam ustvari je “produžena ruka” Pikasovog kubizma i u njemu se dinamika izraza postiže davanjem energije pokreta geometrijskim strukturama tako da one svojom pojavnošću sugerišu nezaustavljivost progresa, brzinu i žestinu savremenog života.
Međutim, kako je, prema rečima kritičara, energičnost futurista i njihovih ideja bila u nesrazmeri sa njihovim realnim doprinosom umetnosti, ovaj podpravac nije se dugo održao i od njega je ostalo samo par stranica u udžbenicima iz istorije umetnosti. Jedina zaostavština iz ovog perioda koja je bljesnula pre svog vremena i zato morala da sačeka čitav vek na ostvarenje vizije u pravom smislu te reči, jesu radovi nekolicine arhitekata kao što je Antonio Sant’Elia, koje zaista možemo smatrati začetkom savremenog futurizma. Na projektima zgrada poput “Casa Sant’Elia” koji je prezentovao javnosti 1. januara 1914. godine u Manifestu futurizma, vidi se estetika metropolisa budućnosti koja bi se savršeno uklopila u Gotam siti iz serijala o Betmenu. Danas imamo privilegiju da svedočimo procvatu te estetike u stvarnom svetu.
* Arhitektura 21. veka delimično je ostala arhitektura nebodera sličnih Svetskom trgovinskom centru, ali ne možemo reći da sve građevine (bile one javne, poslovne ili rezidencijalne) i dalje doslovno odgovaraju ovom opisu. *
Najveća promena kreće se unekoliko u pravcu smanjenja broja spratova, a apsolutno ka povećanju veličine otvora na objektima. Uobičajeno značenje izraza „građevinski otvori“ odnosi se na prozore, ulazna i balkonska vrata. Ali ono što je sa sobom donela budućnost, sadašnjice koju trenutno živimo i gledamo joj pravo u lice, sve je samo ne uobičajeno.
* Zastakljene površine veće su nego ikada i sve češće ih možemo videti u svojstvu čitavih staklenih zidova koji se protežu celom dužinom fasade. *
Ovakav koncept maltene izbacuje iz upotrebe klasične prozore koji imaju dosta širok, jasno uočljiv okvir, jer njihova robusnost remeti eleganciju prizora. Izbegavaju se i klasični betonski zidovi gde god je to moguće, zato što čine da objekat izgleda „teško“ umesto prozračno i lepršavo, a u isto vreme moćno. Za razliku od dekonstruktivizma koji zastupa nepravilne, često komplikovane oblike (neki od njegovih najpoznatijih predstavnika su Frenk Geri i sjajna Zaha Hadid), futurizam „igra“ na uprošćenu formu sa što više pravih uglova iz jednog vrlo jednostavnog razloga – takve površine se najlakše mogu zastakliti.
Ipak, kod futurističkih građevina često su zastupljene staklene niše koje štrče iz fasade ili dela krova, kao element koji donosi momenat iznenađenja i potvrđuje da i u suštini pravilnosti može čučati nesputana priroda. Fasadno rešenje, dakle, nema uvek savršeni kontinuitet, već se ponekad u taj kontinuitet unose namerne distorzije kao simbol originalnosti stila. Ovakvom spoljašnjošću kuće i zgrade neodoljivo podsećaju na staklene bašte, pa se stiče utisak kako su upravo staklenici poslužili kao inspiracija prilikom njihovog osmišljavanja. To, međutim, nikako ne dovodi u pitanje autentičnost futurizma, jer se do sada nijedan pravac nije „usudio“ da projektuje prostor na ovaj način, pogotovo ne životni. Za poslovne i komercijalne objekte (upravne zgrade velikih korporacija, pojedine muzeje, tržne centre i slično) jeste se i pre toga koristio aluminijum kao fasadna oplata, u solidnoj meri i staklo, ali ne i za stambene, a pogotovo ne u današnjim dimenzijama.
Za stanove i kuće 21. veka prave se prozori nestandardno velikih formata, u svojstvu balkonskih vrata su masivne klizne stene, najveći procenat zidne površine (posebno u dnevnom boravku i hodnicima) zamenjen je fiksnim staklenim elementima. Spajanje ogromnih staklenih panela može se izvesti samo pomoću aluminijumskih profila. Tu je PVC-U nemoćan, a pošto je sa svoje strane izolator bez konkurencije, nekako je po toj liniji spontano podeljeno i tržište – ako vam je najbitnija energetska efikasnost potražićete plastičnu stolariju, ako želite velike otvore adresa je aluminijum.
Mada je iz estetskih razloga širina dosta redukovana i za klasičnu stolariju, aluminijumski profili za nestandardne jedinice naročito se prave što tanji i što diskretniji kako ne bi upadali u oči, a dovoljno čvrsti i izdržljivi da pruže odgovarajuću mehaničku potporu. Za ove potrebe koriste se samo najkvalitetnije legure aluminijuma sa malim procentom primesa, onoliko koliko je neophodno da masa bude dovoljno elastična za uspešno istezanje rastezanje u proizvodnji i ekstruziju.
Staklo takođe, mora biti kvalitetno vrhunsko, debljine preko 4mm po pojedinačnom panelu, kaljeno ili laminirano. Rukovanje glomaznim prozorima i vratima mora biti veoma pažljivo i ono se ni u kom slučaju ne može se poveriti bilo kome. Bez obzira da li je u svojstvu finansijera radova pojedinac kao fizičko lice koje zida kuću ili firma koja se bavi izgradnjom čitavih stambenih blokova, recept je isti. Netipične objekte mogu projektovati samo najbolje arhitekte koje će uspeti da vaše želje stave na papir ili vam predložiti nešto što vaš um nije bio u stanju da zamisli, a ostavlja bez reči; na način da sve proračune treba uraditi korektno i urade valjano i do u detalj precizno kako bi ta zamisao bila izvodljiva u praksi. Nadalje, netipične objekte mogu graditi samo najbolji inženjeri uz pomoć vrhunskog tima saradnika, u suprotnom neće izgledati verno kao na projektu i neće dugo odolevati zubu vremena.
S razlogom je neko davno rekao da su prozori oči kuće i da od njih dosta može zavisiti lepota jednog doma. Stoga i nije slučajno da su veliki otvori koje krase elegantne staklene površine osnovni futuristički adut, koji je zaista na duge staze promenio svet arhitekture.
Za građevine na kojima u tolikoj meri dominira staklo koriste se stopsol paneli ili paneli sa energetski efikasnim folijama da bi se držala pod kontrolom potrošnja energije i da se ne bi dovela u pitanje isplativost održavanja objekta, a raznovrsnost ponude boja ove vrste stakala u kombinaciji sa efektnom rasvetom otvara pregršt mogućnosti za dekorisanje fasade u mnogo različitih manira, tako da u svakom od njih deluje – monumentalno.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
