
Opis metode ekološke efikasnosti
Analiza ekološke efikasnosti koristi se kao vredna alatka koja za cilj ima održivi razvoj. Može se posmatrati kao metod za dobijanje rezultata za ekološke i ekonomske karakteristike proizvoda (ili procesa) i može se koristiti u donošenju odluka o ulaganju, poboljšanju proizvoda, izboru proizvoda ili javnoj politici. [51, 52] Kriterijumi za karakteristike ekološke efikasnosti imaju za cilj da smanje rasipanje materijala, energije i toksina u vezi sa proizvodima i uslugama, da povećaju mogućnost recikliranja materijala i povećaju korišćenje obnovljivih izvora, da produže trajnost proizvoda i povećaju intenzitet korišćenja proizvoda i usluga.
Ekološka efikasnost se obično kvantifikuje pomoću pokazatelja zasnovanih na odnosu ekonomskih i ekoloških parametara.
Moguće je primeniti sledeći opšti izraz [53]:
Svaki pokazatelj može da obuhvati pozitivne ili negativne komponente: vrednost ili troškove (za ekonomski aspekt) i poboljšanje ili šteta (za ekološki aspekt). U principu, pokazatelji ekološke efikasnosti definišu se kombinovanjem troškova sa poboljšanjem životne sredine i stvaranjem ekonomske vrednosti sa štetom po životnu sredinu.
Kombinovanje procena veka trajanja i ekološke efikasnosti u cilju energetskog i ekološkog ocenjivanja naprednog stakla
Glavni cilj ovog rada je da predloži novu metodologiju za energetsko i ekološko ocenjivanje naprednog zastakljenja, zasnovanog na holističkom pristupu proceni radnog ciklusa i izraženu pomoću odgovarajućih pokazatelja ekološke efikasnosti. Ključno pitanje za definiciju pokazatelja, koji pokazuju ne samo energetsku, već i ekološku efikasnost komponenti koje štede energiju u zgradi (to jest naprednih prozora), jeste njihov energetski bilans tokom radnog ciklusa.
Za određivanje bilansa neto energije, analiza veka trajanja obezbeđuje neophodne ulazne podatke o energiji tokom celog radnog ciklusa proizvoda. Na taj način, ulazni parametar koji nedostaje jeste potencijal za uštedu energije tokom korisnog veka trajanja datog proizvoda. Na taj način, ulazni parametar koji nedostaje jeste potencijal za uštedu energije tokom korisnog veka trajanja datog proizvoda. Ekološka efikasnost se takođe određuje kroz analizu procene radnog ciklusa, pretvarajući postignuto smanjenje u potrošnji energije u odgovarajuće uticaje na životnu sredinu koji su izbegnuti. Ukupan potencijal za uštedu energije se pripisuje smanjenju toplotnih i rashladnih opterećenja u zgradi usled primene naprednog zastakljenja. Raspon ovog potencijala zavisi od specifičnih tehničkih karakteristika prozora, vrste zgrade i klimatskih uslova.
Takođe može se optimizovati izborom odgovarajuće strategije regulacije.
Procena ekološkog profila sofisticiranog zastakljenja može se prikladno definisati na osnovu prethodno pomenutih osnovnih kriterijuma (to jest potencijala za uštedu energije, uticaja na životnu sredinu, očekivanog životnog veka i troškova kupovine). U tabeli 1 prikazane su definicije i jedinice ovih pokazatelja, dok je u svim slučajevima kao referenca za poređenje, korišćena jednostruko zastakljena jedinica.
Prva dva pokazatelja (smanjenje energetskih potreba zgrade – BENr – i energetska efikasnost proizvodnje – EEP) isključivo su zasnovani na energiji dok su GHGr i HTr povezani sa izbegnutom emisijom. Za sve ove pokazatelje (koji se nazivaju pokazatelji „efikasnosti”) veća vrednost odgovara boljim ekološkim karakteristikama proizvoda. Nasuprot tome, kod pokazatelja „intenziteta” bolje ekološke karakteristike rezultat su smanjenih vrednosti. Takav slučaj je sa poslednjim pokazateljom u tabeli 1, CI, koji predstavlja korelaciju troškova i energije. Prvi pokazatelj (BENr) predstavlja procenat smanjenja energetskih potreba zgrade i definisan je kao odnos ukupne uštede energije usled upotrebe naprednih prozora podeljen sa energetskim potrebama, kada su umesto njih upotrebljeni jednostruko zastakljeni prozori.
Pokazatelj EEP za jedinicu zastakljenja, predstavlja odnos ukupne uštede energije i dodatne energije potrebne tokom veka trajanja, u poređenju sa jednostruko zastakljenom jedinicom. Za naprednu jedinicu zastakljenja, EEP predstavlja faktor povratka kapitala i njegova vrednost ne bi trebalo da bude veća od jedinice. On pokazuje koliko puta će se isplatiti dodatno energetsko opterećenje potrebno tokom veka trajanja naprednog zastakljenja.
Primena naprednog zastakljenja u zgradi doprinosi smanjenju očekivane emisije povezane sa energijom, zbog očekivane uštede energije. Za pokazatelje GHGr i HTr, ušteda energije se pripisuje odgovarajućem smanjenju emisije GHGr i HTr, označavaju izbegnutu emisiju gasova staklene bašte i toksina tokom trajanja prozora. CI kombinuje dodatne troškove kupovine inoviranih prozora sa uštedom energije koja se očekuje tokom celog veka trajanja.
Svi ovi pokazatelji su pravilno definisani tako da mogu da obezbede kombinovane informacije potencijalnom kupcu preko vizuelnog prikaza skale za ocenjivanje. Na osnovu njihove kombinacije (koja će biti predstavljena u tekstu koji sledi) mogu se izvući važni zaključci za procenu potencijalnih primena datog zastakljenja, u poređenju sa komercijalnim proizvodima za zastakljivanje.
Sistem za ocenjivanje koji sadrži rezultate dobijene takvom analizom ima za cilj da pređe preko granica postojećih sistema za procenu zastakljenja. Postojeći sistemi samo ocenjuju proizvode u pogledu njihovih karakteristika, kao komponente omotača zgrade koje štede energiju, i ograničene su na to da obezbede pouzdane rezultate samo za jednostavne prozore.
S obzirom na ozbiljnost pristupa obrađivanju ove zahtevne teme, i obimu stručnog teksta kojeg su našem uredništvu dostavili D.Škobalj i Ž-Đokić, nastavak teksta će biti objavljen u narednom broju časopisa Prozori+Vrata.
Literatura
- [51] Lamberton, G. Accounting Forum 29(2005) 7
- [52] ***Eco-efficieny indicators, a Workbookfor Industry, National Round table on the Environmental and economy, Canada, 2001.
- [53] Syrrakou, E. S. Papaefthimiou, P. Yianoulis, Solar Energy Materials and Solar Cells 85 (2) (2003) 203
Autori teksta: Prof. dr D. Škobalj, Ž. Đokić, dipl. maš. inž.