Zbog različitih razloga – uglavnom onih vezanih za dostupnost prostora različitim ljudima – kao što su ljudi u invalidskim kolicima, osobe koje usled godina ili iz nekih drugih razloga imaju poteškoća u kretanju – kao i praktičnosti prostora, lift je uglavnom i zakonska obaveza kada se radi o gradnji višespratnica.
Od Arhimeda do danas
U Srbiji je, na primer, zakonom propisano da svaka stambena zgrada koja ima četiri i više spratova obavezno mora da ima i – lift. Međutim, liftovi postoje mnogo duže od modernih oblakodera.
Rimski arhitekta Vitruvije je u svojim spisima pisao o Arhimedu i njegovom liftu koji je napravljen verovatno negde oko 236. godine pre naše ere. Za ove prve liftove koristila su se užad od konoplje ali su načini funkcionisanja ovih prvih oblika vertikalnog tramsporta evoluirala tokom vremena.
Moderni liftovi kakve danas znamo postali su mogući tek posle industrijske revolucije kada je čelim počeo masovno da se koristi i proizvodi. Ono što je interesantno je da su ovi modenri liftovi nastali kao odgovor na potrebu da se sirovine kao što su ugalj i drvna građa transportuju uz strane i strme obronke.
Danas se liftovi koriste u svim višespratnicama i predstavljaju izuzetno važan način transporta. Kretanje sa sprata na sprat u modernom dobu je bez lifta – nezamislivo. Liftovi funkcionišu na različite načine, ali ono o čemu će se u ovom tekstu govoriti nije aparatura i mehanizam koji pokreću liftove već njihov dizajn.
Tačnije – dizajn liftovskih vrata.
Kada se govori o dizajnu unutrašnjih prostora višespratnica često se misli na hodnike, osvetljenje i druge elemente, ali se retko pomislilo na lift koji zapravo povezuje sve spratove i sve ove elemente u celinu. U poslednje vreme stvari se polako menjaju pa i liftovi postaju predmet razmatranja i pažljivog promišljanja kada je dizajn u pitanju. Jedan od elemenata koji se savršeno uklapa u priču o dizajnu i liftovima su liftovska vrata.
Liftovska vrata imaju prevashodno zaštitnu ulogu. Oni štite sve one koji su liftom voze od povreda i ebventualnih nezgoda i nesreća kao i padanja u liftovsko okno. Moderna liftovska vrata se najčešće sastoje od dva panela koja se otvaraju i zatvaraju klizeći i susrećući se na sredini otvora. Svaki lift mora imati dvostruka vrata – spoljašnja i unutrašnja.
Spoljašnja vrata štite od padanja u liftovsko okno dok unutrašnja vrata obezbeđuju kabinu koja se kreće. Način na koji se vrata zatvaraju je tema koju bira dizajner, iako se najveći broj liftovskih vrata otvara i zatvara na već pomenut način – dve ploče klize sa svake i susreću se po sredini otvora. Ovo je ujedno i najpraktičniji način na koji se vrata lifta mogu zatvoriti i otvoriti.
Postoje dva tipa liftovskih vrata – ona koja se zatvaraju ručno i ona koja se zatvaraju automatski. Ručna liftovska vrata se danas mogu naći uglavnom u stambenim objektima i starijim komercijalnim objektima i postoji tendencija da ih u budućnosti u potpunosti zamene automatska vrata.
Ova vrsta vrata se sve češće pojavljuje na liftovima. Automatska vrata imaju ugrađen mehanizam koji automatski otvara i zatvara vrata. Ono što je kod ovog mehanizma ključno je senzor koji mehanizmu za zatvaranje šalje signal da u otvoru vrata nema kretanja i na ovaj signal vrata se posle izvesnog vremena zatvaraju. Kada govorimo o obliku liftovskih vrata i načinju njihovog otvaranja i zatvaranja. Najčešća su ona koja se otvaraju po sredini, ali postoje i vrata koja se otvaraju na levo ili na desno. Naravno, ovo se odnosi i na liftovska vrata sa ručnim otvaranjem.
Vrata lifta su savršena kao nosilac dizajna u enterijeru višespratnog objekta. Samim tim što su dvostruka, ona mogu pričati dve dizajnerske priče. Tako unutrašnja vrata mogu biti od različitog materijala i u različitoj boji nego spoljašnja vrata lifta. Naravno, unutrašnja vrata lifta se u estetskom smislu moraju slagati sa bojom i materijalom koji je korišćen prilikom dizajniranja kabine lifta. Spoljašnja vrata mogu biti uniformna – ista na svim spratovima – ili se razlikobvati po izgledu od sprata do sprata.
Liftovska vrata se prave od različitih materijala ali među njima dominira metal. Najvažnija karakteristika koju svaka liftovska vrata moraju da imaju je otpornost na habanje i mehanička oštećenja. Takođe, ona moraju da budu otporna na vatru i požar. Kada je dizajn u pitanju, uz upotrebu različitih panela kojima se oblažu, liftovska vrata mogu se dizajnirati i oblikovati na veliki broj načina i ovako se uklopiti u estetiku celog unutrašnjeg prostora objekta. Sam dizajn može biti ultra-moderan ili tradicionalan iuklopiti se u svaki prostor. Funkcionisanje liftovskih vrata mora biti besprekorno. U prvom redu, zbog bezbednosti svih onih koji koriste lift. Kao drugo, ukoliko se radi o komercijalnom objektu onda će utisak koji pokvarena liftovska vrata ostave na posetioca biti jak i dugo trajati. Sa strane funkcionalnosti vrata od lifta moraju da se otvaraju brzinom koja je odgovarajuća a njihovo funkcionisanje ali i prilagođena kretanju ljudi – dakle ni prebrzo ni presporo.
Ukoliko se vrata otvaraju i zatvaraju presporo onda će to posetioce i sve korisnike lifta koštati vremena a ukoliko se, pak, otvaraju i zatvaraju prebrzo, ljudi će se često „sudarati“ s njima prilikom ulaska i izlaska iz lifta što može biti ne samo veoma iritantno već i neprijatno. Ukoliko vrata funkcionišu prebrzo, problem se može rešiti postavljanjem infracrvenog senzora u ram lifta koji automatski detektuje pokret na koji se vrata otvaraju.
Sledeća, veoma važna, funkcionalna karakteristika liftovskih vrata je da budu odlični zvukoizolatori. Liftovi su često veoma bučni a ukoliko su postavljeni u zvučno izolovana okna i zaštićena dobrim spoljašnjim vratima, dobar deo buke koju lift proizvodi može se smanjiti. Liftovska vrata imaju svoju praktičnu ali i estetsku ulogu. Ona mogu ispratiti dizajn unutrašnjeg prostora i oplemeniti ga, u zavisnosti od umeća arhitekte ali i od budžeta koji je na raspolaganju. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, najvažnija uloga liftovskih vrata je i dalje bezbednost kako onih koji koriste lift tako i ljudi koji žive i rade u objektu.
Piše: Irma Talović d.i.a.
