Bez obzira na to radi li se o uraganu, tornadu ili bombaškom napadu, vodeći uzrok povreda i smrti u takvim situacijama najčešće su odlomljeni komadići razbijenog stakla.
Eksplozije i jaki vetrovi mogu smrskati prozore na zgradama, što uzrokuje letenje sitnih komadića stakla u svim smerovima. Uzmimo na primer izveštaj Pentagona o bombaškom napadu 1996. godine na tornjeve Khobar u Saudijskoj Arabiji: dvoje od 19 preminulih osoba umrlo je od posledica povreda uzrokovanih smrskanim komadićima stakla.
Te povrede su bile toliko teške da su mogle uzrokovati smrt i bez dodatnih faktora. Od ostalih 17 preminulih, deset ih je imalo teške povrede takođe uzrokovane smrskanim staklom, a koje su mogle uzrokovati smrt i bez povreda čiji je uzrok udarac tupim predmetom. Dakle, ključan faktor u 12 od 19 smrti bili su komadići smrskanog stakla. Više od 90% povređenih osoba imalo je laceracije na telu, od kojih su mnoge bile teške.
Zahvaljujući međunarodnoj donaciji Odeljenja za unutrašnju bezbednost, tačnije Direktorata za razvoj nauke i tehnologije, tim inženjera sa univerziteta Misuri i Sidnej (Australija) sada radi na razvoju stakla koje se neće smrskati za vreme potresa, pod jakim naletom vetra ili zbog eksplozije bombe. Uz to, novo staklo će biti lakše, tanje i potpuno prozirno.
Postavljanje prozora s neprobojnim staklom na zgrade koje mogu biti potencijalna meta bombaških napada ili se pak nalaze na područjima koja često pogađaju ekstremni vremenski uslovi, moglo bi spasti mnogo života. Savremena neprobojna stakla, onakva kakva štite vladine zgrade, predsednički automobil ili Papamobil, deblja su od romana od tristotinak stranica. Takva stakla jednostavno ne staju u standardni prozorski okvir, zbog čega je proces zamene standardnih stakala neprobojnim komplikovan i izrazito skup.
Za razliku od današnjih neprobojnih stakala, koja se izrađuju od čistih polimera, nova neprobojna stakla načinjena su od plastične smese s međuslojem od polimera pojačanog staklenim vlaknima, a debljina im je svega 0,64 cm.
Sanjev Khana, vođa projekta, nedavno je detonirao omanju bombu u blizini prozora s novim neprobojnim staklom. „Rezultati su bili fantastični“, naglašava Sanjev Khana inače gost predavač mehaničkog inženjerstva na univerzitetu Misuri. „Iako je prozorsko okno napuklo, staklo je ostalo potpuno neoštećeno.“
Tajna novog stakla leži u dugačkim, međusobno isprepletenim staklenim vlaknima umočenim u tekuću plastiku i pojačanim adhezivnim sredstvom. Konačni produkt sastoji se od sloja prozirne plastike pojačane staklom i smeštene između dva sloja normalnog stakla.
Čak je i lepak koji povezuje ove slojeve proziran. Novo neprobojno staklo možete sebi predstaviti kao sendvič: tanki slojevi stakla su hleb između kojih se nalazi tekuća plastika i dugačka staklena vlakna baš kao puter od kikirikija.
Staklena vlakna imaju prečnik između 14 i 25 mikrometara, što je otprilike za pola tanje od tipične vlasi ljudske kose. Zbog manje dimenzije, manja je i mogućnost pojave defekata što rezultira manjom verovatnoćom za pojavu napuknuća.
Uz polimerski matriks, jaka staklena vlakna značajno doprinose otpornosti gotovog proizvoda. Što je više staklenih vlakana to će i staklo biti jače. Dok uobičajena neprobojna stakla imaju zelenkast odsjaj, poseban proces proizvodnje čini ova stakla potpuno propusnim za vidljivu svetlost.
Inženjeri predviđaju da će cena ovih stakala biti u rangu sa cenama uobičajenog neprobojnog stakla. Treba naglasiti da su ova stakla znatno lakša od ostalih. Zbog debljine svega 0,64 cm, ova nova stakla moći će se ugrađivati u standardne prozorske okvire. Proces zamene više neće biti komplikovan, a ni skup.
„Neprobojni prozori koje je lako ugraditi, a koji nisu skupi, mogli bi izazvati interesovanje šire javnosti. Adekvatna zaštita domova zasigurno će smanjiti broj žrtava“, dodaje Džon Fortun, koji je na projektu učestvovao kao predstavnik Odeljenja za infrastrukturu i geofiziku na S&T-u.
Sve do danas, staklo je testirano u formi malih prototipova. „U budućim testiranjima veličina staklenih površina povećaće se od dva do četiri puta kako bi se odredilo koliki uticaj na neprobojnost ima veličina samog stakla“, objašnjava Khana.
Cilj je stvoriti neprobojno staklo veličine 1,23 m sa 1,68 m, što je standardna veličina prozora na zgradi General Services Administration, koje će ostati neprobojno, ali i jeftino u poređenju sa drugim neprobojnim staklima. Iako zavise od rezultata budućih testiranja, Khana se nada da će se novo staklo naći na komercijalnom tržištu za tri do četiri godine.
Izvor: znanost.geek.hr