Dugo su ljudi koji kupuju vikendice ili kuće u prirodi kako bi pobegli iz grada i gužve, implementirali drvo u svoje objekte, drveni prozori su bili obavezni, drveni deking, drvene pergole, drvene stolice.
Danas, to više nije slučaj, pa sve češće u ovakvim objektima možete videti aluminijumske prozore ili u izvedbi aluminijum-drvo, zatim aluminijumske brisoleje, šalukatre…i čini se da je aluminijum, do skoro povezivan sa neboderima, postao izbor i planinskih kuća.
Nenametljiv, vremenom je postao još stidljiviji u izvedbi, pa tako staklene fasade, bile one kontinuirane, polustrukturalne ili strukturalne upravo izgledaju tako prostrano i lepo zbog aluminijuma koji je postao sve tanji kod profila i sve nevidljiviji. U slučaju strukturalne fasade čak potpuno nevidljiv sa spoljašnje strane pa izgleda da se staklo drži bez ikakve osnove, a svetlost ne prekida ni na jednom jedinom mestu.
Naravno ovo je još jedna od prelepih varki ovog materijala koji se povlači kako bi staklo, odnosno prostranstvo koje dobijamo čak i perifernim vidom, moglo da dostigne svoj pun kapacitet.
Aluminijumska stolarija je uvek bila lagana, a sada je postala i nevidljiva, pa možemo bez bojazni da ćemo pogrešiti, reći da ovaj materijal postaje skromniji kako bismo mi imali veći komfor i lakše pokazali neskromnost pri uređenju objekta.
Aluminijum je snažan, ali nežan u ovakvim izvedbama, pa ta nežnost naš život čini otvorenijim za svet koji nas okružuje i sasvim lako smanjuje otuđenost koja se smatra jednom od pošasti kapitalizma. Jer ima nas mnogo i sada, zahvaljujući staklenim fasadama koje podržava aluminijum, svi vidimo jedni druge.
Dalje, aluminijum je, između ostalog, ono što čini svetske hotele luksuznim. Sve te velike terase, automatizovane do najviših kapaciteta tehnologije, su tako maestralno implementirane u prostor upravo zahvaljujući mogućnosti aluminijumske stolarije da zatvori velike otvore bez gubljenja performansi. Tako ti otvori, bez obzira koliko veliki bili, kada se zatvore, mi gosti pomenutih hotela imamo mir i tišinu u gradovima koji vrve od turista koji su i došli u iste da budu glasni i energični.
Autor teksta: Mirjana Makarin Plavšić, novinar