Pitanje ozakonjenja/legalizacije objekata je goruća tema, kako struke tako i svih onih koje ova problematika direktno dotiče.
Obzirom da sam već punih 17 godina u struci, smatram da nikako nije poželjno da ignorišem ovo pitanje. Jer ozakonjenje objekata kako direktno, tako i indirektno utiče na ozdravljenje (ili stagniranje) naše posustale arhitektonsko-građevinske industrije poslednjih 30 godina.
Temom ozakonjenja/legalizacije bavim se intenzivno 15 godina, iza toga nešto više od 250 rešenih predmeta u postupku ozakonjenja/legalizacije objekata i tri zakona koja su u tom periodu bila aktuelna (uključujući i poslednji koji je na snazi).
Povod da govorimo o ozakonjenju objekata, je pre svega suštinsko pitanje koje se nameće nakon 5 godina od kako je Zakon o ozakonjenju stupio na snagu.
Kakvi su efekti u praksi i da li postoje pomaci u rešavanju ovog kompleksnog pitanja?
Sa novim Zakonom o ozakonjenju (koji je stupio na snagu 2015.godine) termin legalizacija je zamenjen terminom ozakonjenje i definiše se kao proces koji je započet 27.11.2015. godine i proces rešavanje ovog pitanja deli u tri faze.
Prva faza, podrazumevala je popis svih nezakonito izgrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije. Nakon okončanja ove faze (period od godinu dana) prvi put imamo podatke i formiranu bazu nezakonito izgrađenih objekata (2.004.932 nezakonitih objekata, od ovog je 974.048 stambenih objekata). Baza objekata dostupna je na zvaničnoj Internet prezentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastructure.
U drugoj fazi, nakon popisa (period od godinu dana) građevinska inspekcija donosila je rešenja o rušenju objekata na osnovu koga je otpočet postupak ozakonjenja za 895.336 nezakonitih objekata. Važno je napomenuti da veliki broj rešenja glasi na NN lica iz razloga što je veliki broj objekata u vlasništvu lica koja ne borave na teritoriji Republike Srbije (dijaspora) i manji broj lica koja nisu želela da potpišu popisni list.
Tako da možemo reći da je to jedan od otežavajućih faktora koji utiču na efikasnost rešavanja pitanja ozakonjenja objekata.
Krajem novembra 2017.godine, započinje treća faza u realizaciji rešavanja kompleksnog pitanja ozakonjenja objekata koja podrazumeva donošenje Rešenja o ozakonjenju od strane nadležnih opštinskih službi i još uvek je u fazi realizacije.
Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
ArhInGreen, projektovanje I inženjering
Ul.Pasterova br.6, Novi Sad
www.arhingreen.rs
info@arhingreen.rs
063/580-469
