Pojava kondenzacione vlage na prozorima, a u kasnijoj fazi i pojave plesni i gljivica ponekad se laički vezuje uz ugradnju PVC prozora, ali činjenica je da taj problem može nastati kod bilo koje vrste zbog nepravilne ugradnje ili u nekim slučajevima i neredovnog provetravanja stambenog prostora.
Često ljudi objašnjavaju pojavu plesni ili gljivica prilikom zamene postojećih prozora činjenicom da je ugrađena plastična stolarija, no problem u pravilu nije tako jednostavan jer nekoliko kvadratnih metara plastičnih prozora ne utiče značajno niti na energetski bilans, niti na relativnu vlažnost unutarašnjeg vazduha. Činjenica je zapravo da drveni okviri ne utiču ništa značajnije na mikroklimu od plastičnih okvira i da razlike u materijalu okvira nema presudan uticaj na „disanje“ samog prostora.
Redovno provetravanje kao deo rešenja
Činjenica koja bi ipak mogla uticati na njihovu pojavu jeset da su uslovi za ukupni toplotni otpor i vazdušnunepropusnost prozora puno stroži jer u današnje vreme gradnja sve više nastoji da smanji toplotne gubitke: u slučaju prozora su to gubici kroz reške i spojeve zatvaranja. U prošlosti smo se mogli osloniti vazdušnupropusnost kao izvor promaje kao i na lokalne izvore toplotne energije koji su isušivali vlagu u prostoru, ali u današnje vreme kako se sve više razmišlja o potrošnji toplotne energije, redovno provetravanje prostora postaje od presudne važnosti, što je ponekad teško osigurati u zavisnosti o navika stanara, ali i nameni prostora.
U savremenoj pasivnoj gradnji za redovno provetravanje nije potrebno otvarati prozore, već se za to brine sistem provetravanja s iskorištavanje otpadne toplote (rekuperator) koji osigurava dovoljan broj izmena vazduha i njegovo prethodno zagreavanje na optimalnu temperaturu pre ubacivanja u prostor kako bi se stalno održavala željena mikroklima u prostorijama. S druge strane stanari u novogradnji koja može ili ne mora biti građena prema standardima niskoenergetske gradnje, ali i stanari prostora koji su staru stolariju zamenili novom s boljim toplotnim izolacionim svojstvima moraće sopstevnim snagama da osiguraju redovno provetravanje prostora. Preporuka za provetravanje prostora koje često možete čuti u zimskim danima su jedan do tri puta dnevno po 2 do 4 minute kako bi se izbeglo skupljanje vlage u prostoru, ali podigla efikasnost iskorišćenja sistema grejanja.
Kondenzacija vlage na prozorskim staklima, čak i pre pojave plesni i gljivica može biti prvi pokazatelj neredovnog provetravanja, ali i nekvalitetnog izvođenja ili ugradnje samih prozora zbog čega nastaju toplotni mostovi. Kod niskih temperatura i to posebno noću čak i kod najkvalitetnijih prozorskih sistema može doći do kondenzacije tako da ukoliko ste je uočili u zimskim mesecima prilikom jakog zahlađenja onda to nije pouzdan znak lošeg prozora i nekvalitetne ugradnje, a problem se može jednostavno rešiti provetravanjem. Ipak, ako se kondenzacija vlage pojavljuje redovnije i u blažim temperaturnim uslovima potrebno je problem što pre sanirati kako bi se izbegla pojava sjedećeg stadijuma neželjene kondenzacije vlage: pojava plesni i gljivica.
Kako biste unaprijed pokušali izbeći problem loše i nekvalitetne ugradnje prilikom izbora kompanije obavezno se raspitajte o načinu ugradnje novih prozora: klasična ugradnja i ugradnja s pur penom sve se manje koriste, a trenutno je aktuelna ugradnja prema RAL smernicama: montaža koja sprečava ventilacione gubitke i toplotne mostove između okvira i zida te osigurati vodonepropusnost i paronepropusnost i s unutrašnje i sa spoljašnje strane prozora.
Izvor: gradnja.rs
