Današnji svet ne može se zamisliti bez PVC stolarije, koja svojom energetskom efikasnošću, lakoćom održavanja i izgledom, u velikoj meri doprinosi ugodnijem i lepšem svakodnevnom životu. Njena prednost je u tome što se beleži konstantan napredak u smislu efikasnosti, estetike i ekonomičnosti. Dobra stvar je što se taj napredak vidi i u budućnosti.
PVC prozor nekad
Prvi oblici PVC stolarije javili su se sedamdesetih godina dvadesetog veka u Nemačkoj. Tih godina, proizvođači stolarije počeli su da eksperimentišu sa novim materijalom, polivinil hloridom, poznatijim kao PVC materijal, koji se pokazao boljim u odnosu na dotadašnje drvo i metal. PVC se pokazao kao bolji izolator, te se koristio za izradu profila stolarije.
Kako bi izolacija bila što bolja, tadašnji proizvođači su se vodili logikom što masivnije to bolje. Upravo iz tog razloga, ti prvi PVC prozori bili su glomazni, nezgrapni i teški. Bili su čak veći i od dotadašnjih drvenih i metalnih prozora. Međutim, proizvođači nisu odustali od ovog materijala.
Naprotiv. Budući da je pokazivao velike prednosti ne samo u efikasnosti, nego i u izgledu, ali i otpornosti na vodu i koroziju, čime je garantovao i duži vek trajanja, proizvođači su odlučili da nastave da ga istražuju i usavršavaju.
Razvojem tehnologije, stvorili su se uslovi za stalno proučavanje i usavršavanje PVC materijala. Kako bi smanjili dimenzije prozora, a povećali njegove izolacione karakteristike, proizvođači su, kasnih osamdesetih, uveli komore u PVC profile. U početku PVC profil je imao dve komore, koje su pravljene od istog PVC materijala. One su predstavljale pregrade, izolatore, koje su sprečavale odavanje toplote kroz profil, a time povećavale energetsku efikasnost prozora.
Pored profila, velika pažnja bila je usmerena i na staklo. Glavni razlog toga je što su prvi modeli PVC prozora imali jedno ili dva stakla, kroz koje se, zbog njegove same površine, ali i slabe izolacije, odlivala velika količina energije. Poboljšavanjem performansi profila, PVC prozori su i dalje bili neefikasni zbog lošeg stakla. Stoga, sledeća stavka koju su proizvođači morali usavršavati bilo je upravo staklo.
Pored profila i stakla, PVC prozori su imali slabu boju, koja je vremenom, pod uticajem svetlosti, bledela. Takođe, profil je, usled izloženosti različitim vremenskim prilikama pucao. Iz tog razloga, proizvođači su odlučili da u polivinil hlorid ubace i neke aditive, kako bi poboljšali strukturu PVC mase, njenu elastičnost, mehaniku i otpornost na UV zračenje.
