Da li su šalukatre samo jedna od opcija zaštite od sunca, zračenja, kiše i vetrova? Ili predstavljaju i jedan od vizuelno neodoljivih elemenata fasade? Biće da imaju obe uloge i da su stoga sinonim i za praktičnost i za estetiku. Danas se proizvode od različitih materijala, u mnogo dimenzija i boja, a mnoštvo modela širi polje njihove primene. Ipak, u sebi uvek nose i šarm nekih minulih vremena.
Zaštita koja je potrebna
Leta su već decenijama tako topla i na našem podneblju da je nezamislivo da na svom objektu nemamo neki od spoljašnjih zaštitnih sistema, poput roletni ili šalukatri. Svoju ulogu odlično igraju i različiti venecijaneri ili zavese, folije na staklima i uopšte poboljšane performanse stakala i profila koji čine prozore veoma otpornima, a unutrašnji prostor štite. Međutim, spoljašnja zaštita ne treba da manjka jer se njome sprečava prodor i toplote i zračenja, ali i kiše, grada, štite od vetra.
Energetski efikasna izolacija, kvalitetna stolarija i adekvatni sistemi osenčenja pružaju ne samo komoditet pri radu i stanovanju u određenom objektu, te stvaranju ugodnije atmosfere kako leti tako i zimi, već utiču i na smanjenje potrošnje energije potrebne za grejanje, odnosno hlađenje prostora. To će nadalje rezultirati i manjim računima, odnosno optimizaciji troškova.
Od davnina do danas
Potreba za zaštitom od sunca svakako nije tekovina savremenog doba. Tako su i šalukatre bile prisutne i rasprostranjene u prošlosti, te nije neobično da prva asocijacija na njih budu upravo primorske kamene kuće, na kojima zelene ili plave šalukatre čine kontrast kamenu i osvežavajući deo fasade. Takođe, u srpskom jeziku postoji mnogo sinonima ove reči, te se nazivaju i žaluzinama, i griljama, i kapcima i tako dalje. Kada za neki predmet koristimo više različitih reči da bismo ga označili, onda nam to govori o njegovoj velikoj prisutnosti i dugoj tradiciji upotrebe – u svakom podneblju se neki termin odomaćio.
Ovi zastori su nekada bili pravljeni isključivo od drvenih panela, uglavnom vodoravno, ali nekad i uspravno, poređanih unutar rama, pomoću kojih se prostorija potpuno zamračivala ili je svetlost prodirala u regulisanoj dozi. Njihov je koncept zadržan do danas. Naime, mogućno je ugraditi ih u prozorske otvore, ali mogu prelaziti i preko njih. Mogu se naći i na vratima, posebno ukoliko je reč o balkonskim. Od davnina upotrebljavan dvokrilni model i danas je više nego praktičan i poželjan, ali šalukatre su takođe išle u korak s vremenom, prateći sve inovacije u građevinarstvu. Tako su se menjali materijali od kojih se prave, mehanizmi pokretanja, ali i oblici i boja.
Konstrukcija i način pokretanja
Šalukatre se sastoje od rama unutar kojeg su poređane lestvice, pod nagibom i sa međusobnim razmacima, čijim se pomeranjem kontroliše prodor svetlosti. Ipak, najvažnije je da imaju čvrstu konstrukciju, koja će obezbediti njihovu postojanost.
Postoji nekoliko načina na osnovu kojih se mogu klasifikovati. Ukoliko krenemo od sastavnih delova i načina zatvaranja, pored uobičajeno dvokrilnih, postoje i jednokrilne, koje su s jedne strane pričvršćene uza zid: leve, desne ili gornje. Šalukatre koje su pričvršćene sa jedne strane zida otvaraju se poput vrata, dok one čiji je spoj sa zidom iznad prozora otvaraju se nagore i potom pričvršćuju u određenom položaju.
Zanimljive su i klizne, kada se ram kreće po šini postavljenoj na fasadu objekta i to s jedne ka drugoj strani, tj. sleva nadesno i obratno, nalikujući brisolejima. I ove pokretne takođe mogu biti jednokrilne ili dvokrilne. Mogu biti i preklopne, zglobne – postoji više opcija. Načelno se ugrađuju na jednostavan način i predstavljaju dugotrajan izbor. Njihovi paneli takođe čine razliku među modelima, te imamo one sa punim panelima, one sa fiksnim ili pokretnim.
Poseban element svih šalukatri čine zakačaljke i bravarija, koji mogu biti veoma neobični i značajni dekorativni elementi fasade. Takođe, ako su letvice potpuno spojene, na njima se mogu naći i ukrasni otvori, na primer srca, što ih čini još zanimljivijim. Važno je napomenuti da se, osim sa spoljašnje strane, šalukatre se mogu naći i unutar prostorije, gde imaju istu ulogu, ali i same bivaju zaštićenije od delovanja različitih atmosferskih uticaja.
Autor teksta: Sanja Dakić Đurić, novinar
