Podovi tj. plafoni su površine preko kojih objekat gubi od 10-15% proizvedene energije, zavisno od toga da li ima podrumske prostorije. To nije zanemarljiva količina, a kako “curenje” energije valja sprečiti gde god je moguće, jedan od logičnih koraka u gradnji je svakako podna izolacija.
Izolacija podova
Izbor podnog izolatora najčešće pada na stirodur, koji se po pravilu postavlja između betonske ploče i ravnajućeg sloja. Ako se u objektu postavlja podno grejanje tada cevi leže na izolacionim panelima fiksirane mrežom žlebova, a estrih ide preko njih.
Debljina podne izolacije bi valjalo da bude što veća. Ona je, metaforički rečeno, onaj dodatni par čarapa koji obuvamo ne bismo li se što brže zagrejali kada nam je baš hladno.
U prvo vreme pojave podne izolacije kupci su se mahom odlučivali za stirodur od 3cm jer im je sugerisano da je to dovoljno, ali ukoliko želite da podna izolacija u vašem domu ima ikakvog smisla ne bi smela da bude tako tanka.
Dugogodišnje iskustvo u radu i relevantni podaci dobijeni raznim testovima i merenjima doveli su do razvoja inovativnih sistema podne izolacije, kod kojih se hladnoći iz zemljišta ne dopušta da prođe kroz temelj.
Izolacija temelja
Naime, ovde se toplotna brana postavlja ispod podložnog betona, zahvaljujući čemu se u kući ne osećaju niske temperature tla koje su u kasnu jesen i zimi znatno niže od 10 stepeni. Nju čine termoizolacione ploče otporne na veliko pritisno opterećenje – 50 t/m2 ili 70 t/m2 pri 10% stišljivosti, na koje sme da se postavi praktično ceo objekat. Kod „lakih“ zgrada bez podrumskih etaža dovoljne će biti ploče čvrstoće klase 30, ali već kod objekata gde postoji podrum, prizemlje i makar jedan sprat preporučuje se klasa 50.
U višespratnicama kod kojih temelj trpi veliko pritisno opterećenje odozgo nadole, a naročito u tačkama ispod nosećih stubova, ne bi trebalo postavljati panele ispod klase 70. U ovoj varijanti podne izolacije debljina stirodura kreće se između 10cm i 20cm, što je u rangu standarda za pasivnu kuću.
Izolacija krova
Naposletku, deo zgrade ili kuće koji je najizloženiji vremenskim uticajima, a kome se poklanja najmanje pažnje, jeste krov. Bio ravan, kosi ili četvorovodni, krov je površina koju je bez pogovora potrebno izolovati kako ne bi predstavljala večito slabu tačku koja će svake zime i tokom kišne sezone praviti probleme. Ako je reč o ravnom krovu, ovakav tip krova spolja se mora zaštititi od vode, a tome služi jednoslojna krovna membrana na bazi sintetičke gume ili PVC-a.
Što se tiče termoizolacije, zaštite od buke i požara, najbolje rešenje je sistem unutrašnje izolacije koji redom obuhvata paropropusnu-vooneporopusnu foliju (kod kosih i razlomljenih krovova se postavlja na crepove), ploče kamene vune, potom sloj panela staklene vune, preko kojih ide parna brana u vidu tanke folije koja se po ivicama lepi specijalnom dvostruko lepljivom trakom.
Iako traži ozbiljno ulaganje novca, a bogami i vremena, energetska efikasnost je koncept razmišljanja i postupanja koji će imati pozitivnog odjeka na vašu svakodnevicu. Ako uspešno zatvorite krug štednje kao rezultat ćete dobiti savremeni životni prostor u kome je preko cele godine ugodno i vama i vašim gostima.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
