Žaluzine, grilje, šalukatri ili spoljni venecijaneri imaju mnogo naziva jer se već vekovima koriste na našim i bliskim prostorima. Danas doživljavaju svoju renesansu, ali u vreme razvoja tehnologije pravo pitanje jekakve su to prednosti i mane žaluzina i šta podrazumeva njihova ugradnja na fasadu.
Žaluzine su specifični elementi stolarije koji služe da zaštite prozore i vrata od atmosferskih padavina, sunca i neželjenih pogleda. Tradicionalne žaluzine su specifični elementi koji svojim izgledomaktivno učestvuju u formiranju baš tog tradicionalnog izgleda kuće. Izrađene su od drveta, letava i dasaka, i veoma su popularne na starim objektima, ali i mnogim novim.
Sve češće se ovakve stare drvene žaluzine otkupljuju i recikliraju (recycle), odnosno upcycle-uju u elemente unutrašnje stolarije, čineći neobične i unikatne ormane, stolove i komode i još mnogo zanimljivih predmeta koje mašta može da smisli. Jedno je sigurno, tradicionalne drvene žaluzine ne prestaju da oduševljavaju svojim pitomim prirodnim izgledom.
Drvene žaluzine tradicionalno su korišćene naročito na primorju kao veoma bitan element u zaštiti unutrašnjosti doma od prekomernog osunčanja. Takođe, zimi čuvaju toplotu doma, i naravno, šite od neželjenih pogleda. Montiraju se sa spoljne strane, veoma jednostavno i bez ikakvih većih intervencija u zidovima ili oštećenja već ugrađene građevinske stolarije.
U zavisnosti od dimenzije prozora ili vrata, kao i od položaja stolarije na objektu, razlikujemo više načina otvaranja žaluzina. Mogu biti jednokrilne, dvokrilne ili preklopne na jedno krilo, tj. zglobne žaluzine.
Najčešće se na starijim kućama sreću dvokrilne, sa nagnutim pokretnim letvama te je kontrola ulaska svetlosti i propuštanja pogleda moguća i bez otvaranja krila žaluzina. Izrađuju se od letava na preklop i njihovo štelovanje veoma je zahvalno za fino podešavanje količine svetla i vizura. Osnovni materijal ovakvih tradicionalnih žaluzina je drvo. S obzirom na nešto ekstremnije atmosferske uticaje kojima su one izložene, jako sunce, kiše i mraz, važno je da se upotrebljava kvalitetno drvo kao što su beli bor, ariš, ili ređe hrast.
U zavistnosti od položaja i pokretljivosti lamela, odnosno poprečnih dasaka na žaluzinama, razlikujemo otvorene i zatvorenenepokretne letve žaluzina, koje su fiksirane, i pokretne. Odgovarajući tip bira se naravno u zavisnosti od namene i performansi koje treba da zadovolje, da li je to senčenje, zamračivanje, sigurnost ili pak presudni estetski dojam.
Kako bi žaluzine mogle da služe dugo svojoj svrsi i nesmetano se otvaraju i zatvaraju, važno je obezbediti im odgovarajuću, čvrstu konstrukciju. Krila žaluzina montiraju se na štokove preko čvrstih spojnica, gde se u zatvorenom položaju sa unutrašnje strane fiskiraju preko metalne šipke, a u otvorenom preko specijalnih zakačaljki koje se ugrade na fasadni zid. Nije retkost da ove specijalne zakačaljke budu dekorisane i čine prave minijaturne skulpture na fasadama.
Prednost spoljnih žaluzina je što odbijaju sunčevu svetlost pre nego što ona dođe do prozorske površine i time sprečavaju dodatno zagrevanje prozora i emitovanje viška toplote u unutrašnjost prostora. Ipak, ovakve spoljne drvene žaluzine izložene su stalno atmosferalijama i stoga je potrebno voditi računa o njima i redovno ih održavati. Pored spoljnih žaluzina koje su na našim prostorima uobičajene, postoje i tzv. unutrašnje. Ugrađuju se u unutrašnjost prostora, čime se zadržava estetski doživljaj i njihova funkcionalnost fleksibilnog nameštanja, a ujedno su i zaštićene od atmosferskih uticaja i samim time su bitno dugovečnije.
Finalna obrada drvenih površina žaluzina vrši se u više koraka kojim se obezbeđuje njihova trajnost i lepota, a ujedno se i zadovoljavaju strogi kriterijumi zaštite čovekove sredine. Finalna boja žaluzina može biti raznovrsna, od standardne boje drveta, preko belih, morsko plavih, zemljanih boja koje akcentuju fasadu, do boje oraha, trešnje i mahagonija.
Pravi odgovor na koliko je potrebno tretirati žaluzine ne postoji jer to zavisi od vrste drveta od kojeg su izrađene, od njihovog kvaliteta kao i od atmosferskih uslova i njihovog položaja. One koje su izložene južnoj strani i direktnom suncu svakako će zahtevati češće tretiranje od žaluzina na severnoj strani objekta. Isto važi i ako su izloženije ili manje izložene padavinama.
Drvena stolarija može se farbati sadolinom koji sadrži lak, koji štiti drvo od isušivanja. Ukoliko se premazuje sadolinom koji sadrži lak, pri sledećem farbanju se taj sloj mora išmirglati kako bi sledeći namaz prodro direktno u drvo i samim tim produžio vek trajanja žaluzina.
Druga varijanta za tretiranje je farbanje sadolinom bez laka, u proseku dva puta godišnje (proleće – jesen) kako bi drvo stalno izgledalo sveže, dovoljno vlažno i lepo.
Drvene žaluzine su jak estetski element čija lepota je za mnoge nezamenljiva. Ipak, veoma su zahtevne po pitanju održavanja i moraju se redovno tretirati kako bi im se produžio zdrav životni vek. Za razliku od svojih modernih parnjaka, dihtuju slabije i staromodnije su u performansama, ali drvo kao prirodni materijal je za mnoge nezamenljiv, a naročito kada nagib poprečnih letvi žaluzina propusti popodnevno sunce u unutrašnjost prostorije, stvarajući igru svetla i senke i obogaćujući prostor jedinstvenim mekim doživljajem.
