Ni jedan materijal nije večan i kako bi se obezbedila dugovečnost čitavog objekta, potrebno je brižljivo pratiti čitavo njegovo stanje i reagovati na vreme. Zamena stolarije predstavlja jedan od ključnih faktora u odražavanju pravilnog funkcionisanja objekta kao celine koja je ekološki prihvatljiva, energetski održiva, zdrava, prijatna i bezbedna za upotrebu.
Stolarija predstavlja jedan od ključnih faktora, naročito kada je u pitanju energetska efikasnost objekta. Danas je pitanje energetske efikasnosti jedno od gorućih, i ne bez razloga.
S jedne strane, izvori koje danas koristimo za zagrevanje i proizvodnju energije nisu beskonačni, i to postaje sve veći problem.
S druge strane, nepotrebna potrošnja energije za prekomerno zagrevanje ili hlađenje objekta ima višestruke posledice po naše okruženje, a i košta. Energetska efikasnost objekta postaje do te mere važna da se sve više uvodi u regulative i zakone brojnih država, i da se investitori i korisnici moraju pridržavati sve strožijih regulativa pri izgradnji, renoviranju i upotrebu objekata.
Toplotni gubici koji se ostvaruju kod zgrada zavise od orijentacije samog objekta, sastavu njegovih elemenata i koeficijentu prenosa toplote. Opšti toplotni gubici objekta javljaju se kao rezultat pojedinačnih gubitaka, kroz svaki građevinski element pojedinačno. Na našem podneblju je grubi proračun da se kroz podove gubi između 5-10% ukupne toplote, kroz spoljašnje zidove između 30-35%, kroz podrumske, tavanske i krovne ploče između 15-20%, kao i kroz ventilaciju, dok kroz prozore odlazi čak 35-40% energije. Tako se u praksi termoizolacija objekata uglavnom svodi na osavremenjivanje prozora i „utopljavanje” fasadnih zidova objekata.
* Situacija je takva da se regulative vremenom pooštravaju, što znači da su brojni stari prozori, izrađeni i ugrađivani po starim regulativama, koji su danas i te kako zastareli, odnosno, propuštaju daleko više toplote nego što je to preporučljivo, pa čak i dozvoljeno.
Sa druge strane, svaki materijal se vremenom troši, pa tako i stolarija bez obzira od kog je materijala izrađena, i sasvim je moguće da dođe dan kada ju je potrebno zameniti, pa i osavremeniti.
Srećom, naši objekti zaista komuniciraju s nama, i daju nam brojne signale kada je i gde potrebno da reagujemo. Takav je slučaj i sa stolarijom. Kada njeno otvaranje ili zatvaranje postane otežano, to je siguran znak da je stolariju potrebno renovirati ili je zameniti. Prvi znaci promaje koja se uočava u neposrednoj blizini prozora ili vrata su pokazatelj slabijeg zaptivanja. Zaptivače je potrebno zameniti ili u krajnjem slučaju zameniti. Vidljiva oštećenja su očigledan znak da je vreme da se reaguje, a mogu se prepoznati i po mokrim mrljama oko prozora.
Na našem podneblju su do pre koju deceniju široko upotrebljivani prozori sa jednostrukim staklom. Standardi su značajno pooštreni, nakon što je utvrđeno da jednostruko staklo ne obezbeđuje dovoljno izolacije, i da vodi ka velikom utrošku energije. Dvostruko staklo je minimum izolacije koja je obezbeđena punjenjem prostora između stakala vazduhom ili argonom.
Ako se prozori teško čiste, to je jedan od pokazatelja negativnog uticaja atmosferalija. Tehnologije zaštite prozorskih ramova su značajno napredovale i adekvatnom primenom produžavaju vek prozora. Ukoliko je pogonski mehanizam oštećen i nema adekvatne zamene, potrebno je izvršiti kompletnu zamenu prozora.
* Jedan od pokazatelja da je vreme za zamenu stolarije je povećan račun za električnu energiju. To je pokazatelj da su vrata i prozori dotrajali i da ne vrše dovoljno dobro svoju izolacionu ulogu i da je vreme za zamenu. Zajedno za toplotnom može bit značajno smanjena i zvučna izolacija.
Ukoliko tepisi, nameštaj i ramovi stolarije počinju da gube boju, to ukazuje da ugrađeni prozori (stakla) nemaju adekvatnu UV zaštitu. Nove regulative zahtevaju mnogo veći stepen UV zaštite.
Niskoemisiona Low-E stakla redukuje značajno UVB svetlo, smanjenjem koeficijenta prenosa toplote značajno se smanjuju troškovi grejanja i hlađenja.
I pored svih funkcionalnih karakteristika, i izgled stolarije može biti presudan. Ukoliko je ona dotrajala i ne može se estetski vratiti u staro stanje ili poboljšati popravkama, vreme je za promenu. Estetski faktor značajno utiče na komfor boravka u objektu.
Autor teksta: Ljubica Slavković, M.Arch.
