Ne možemo da se ne divimo ljudima koji su u stanju da od starog napuštenog i nikom potrebnog objekta naprave mala čuda.
Španski arhitekta Rikardo Bofij je još davne 1973. počeo svoj rad na fabrici cementa koja je bila u upotrebi za vreme prvog svetskog rata. Uprkos tome što se nalazi nekoliko kilometara od Barselone, gigantska fabrika je bila u žalosnom stanju. Ipak, Bofij je čim ju je ugledao, znao da ona može biti dom njegovih snova. Danas, ova napuštena fabrika se transofmisala u jednu od najinteresantnijih građevina u Španiji. Renoviranje je bilo skupo i dugo je trajalo, sobe su proširene, prostor je otvoren i data je „spasonosna inekcija“ u vidu žbunaste vegetacije duž celog eksterijera.
Danas, na istom mestu, smeštene jedno pored drugog, možete videti drvo masline, palmu i drvo eukaliptusa kako ponosno okružuju imanje. Ipak, prava magija događa se unutar nekadašnje fabrike. Bofij je dizajnirao svaku sobu da bude drugačija i da odgovara nameni za život načinivši ih tako unikatima koje ne postoje ni na jednom drugom mestu na svetu.
Ovaj čovek sada živi, kako kaže, u svom sopstvenom univerzumu koji mu dozvoljava da svakodnevnica bude čarobna, čak i ako je provodiš kod kuće. Njemu sigurno, u ovakvom ambijentu, nikada nije dosadno i uvek ima nešto da radi. Ako planirate put u Španiju, ovaj objekat je „Must see“.
Mirjana Makarin-Plavšić