Davno je primećena međuzavisnost između sunčevog svetla i zdravlja. Ipak, u poslednjih dvadeset godina se blagotvorni uticaj dnevnog svetla na ljudski organizam sve više potencira što dokazuju i razna medicinska istraživanja, a to se itekako odražava na arhitekturu i građevinarstvo.
Na koji način dnevno svetlo utiče na zdravlje?
Poznato je da sunčeva svetlost ima izuzetno korisno dejstvo u lečenju raznih bolesti kože. Dnevno svetlo emituje određenu količinu UV zračenja koja je neophodna koži da bi pravilno funkcionisala. Pod dejstvom ovih UV zraka organizam proizvodi vitamin D koji je veoma važan za brojne metabiličke funkcije, poput apsorpcije fosfora i kalcijuma.
Manjak vitamina D izaziva slabljenje imuniteta organizma. Pored toga, dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse.
Naučno je dokazano da su osobe koje rade u prostorima koji nemaju prozora tj. nemaju izvora dnevnog svetla mrzovoljnije, nedruželjubivije, neodlučnije i manje motivisane za rad
, a češće se žale na različite zdravstvene tegobe. Kod dece koja su danima učila u učionicama bez sunčevog svetla, pod veštačkim osvetljenjem, otkriveni su brojni psihomotorni problemi.
Nedovoljno izlaganje sunčevom svetlu izaziva ozbiljne depresije. Dakle, ono nam je preko potrebno kako bismo obezbedili normalno funkcionisanje bioloških, fizioloških i psihičkih procesa, te stoga moramo svakodnevno biti izloženi dnevnom svetlu, bilo u zatvorenim, bilo na otvorenom prostoru.
U kliničkim istraživanjima je primećeno da se ljudi u post-operativnom periodu brže oporavljaju ukoliko su smešteni u prostorije sa mnogo dnevnog svetla.
Osim što je neophodno za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, sunčevo svetlo je dragocen i besplatan održivi izvor energije. Zbog toga je ne samo sa zdravstvene, nego i sa energetske strane veoma važno optimalno korišćenje dnevnog svetla u projektovanju budući da štedi električnu energiju.
U najvećem broju poslovnih zgrada, upravo se najveći deo električne energije troši na veštačko osvetljenje i hlađenje objekta. Ukoliko bi se optimizovalo korišćenje dnevnog svetla, uštede energije bi bile ogromne.
Optimizacija prirodnih svetlosnih izvora je veoma složen projektni zadatak jer se ne odnosi samo na spoljašnji i unutrašnji izgled objekta, nego i na raspored njegovih konstruktivnih elemenata kao i unutrašnjih prostorija. Pri projektovanju treba pažljivo voditi računa o što većoj iskorišćenosti dnevnog svetla, uz smanjenje refleksija i senki.
Ipak, postoje i određena ograničenja – preveliko izlaganje sunčevom svetlu tzv. insolacija može dovesti do pregrevanja objekta, u zavisnosti od godišnjeg doba. Tad se javlja potreba za njegovim hlađenjem, pa se opet troši električna energija. Zato je projektovanje objekata koji tokom cele godine imaju uravnoteženu rasvetu, refleksije i insolaciju krajnje izazovan i odgovoran zadatak.
Potražnja za najnovijim generacijama prozora sa posebnim niskoemisionim staklima je u stalnom porastu, upravo zbog energetske efikasnosti, baš kao i različitih sistema za zamračivanje i svetlarnika.
Posebno su interesantne svetlosne pumpe koje skupljaju i distribuiraju dnevno svetlo. Ideja je postojala još u drevnom Egiptu kad su se koristila ogledala pod različitim uglovima, da bi polovinom 19. veka bila patentirana u Engleskoj. No, tokom Drugog svetskog rata je fabrika u kojoj su se svetlosne cevi proizvodile razorena, a one pale u zaborav, da bi bile nanovo patentirane od strane Solatube kompanije kao TDD (Tubular Daylight Devices – cevasti uređaj za dnevno svetlo).
Ove svetlosne cevi na kraju koji se nalazi spolja najčešće imaju neku vrstu kupole koja ima funkciju kolektora sunčevog svetla, a onda se ono pomoću optičkih vlakana distribuira cevima i rasipa u prostorijama koje nemaju prozora.
Važnost dnevnog svetla za svakodnevni život i pravo na njegovo korišćenje u Velikoj Britaniji regulisani su zakonom sad već davne 1832. godine, a nešto dopunjen i izmenjen zakon iz 1959. godine pod nazivom «Pravo na svetlost» reguliše u celosti tu oblast.
Kod nas ona nije uređena, ali je od izuzetne važnosti da se uredi jer, bez obzira na to koliko vaše arhitekte ili projektanti veličanstveno obave posao i vi dobijete objekat koji na najbolji mogući način koristi sunčevo svetlo, sve to pada u vodu ako neko ispred vas podigne objekat preblizu ili, naprosto, bude previsok i uskrati vam vaše bogom dano pravo na svetlo.
Zakon nam je preko potreban kako bismo zaštitili pravo svakog od nas na naš deo sunčevog svetla.
Piše: Isidora Gordić
