50 years of Quality and Security
Direktor instituta Prof. Ulrich Sieberath, se osvrnuo na razvoj u prethodnih 50 godina, koje je sa ponosom prezentovao na konferenciji. Fokus je bio na zadatku koji je ift Rosenhaim postavio za budućnost. Rečima: „U Nemačkoj možemo sve, osim onoga što je jeftino.“, on se uhvatio su koštac sa izazovima koji slede. U ovu svrhu, kompaniji je potrebno znanje, iskustvo, kreativnost i poslovna hrabrost kako bi se uskladili trendovi sa mogućnostima. Sve to uključuje modularne sisteme za recikliranje energije, energetski efikasne i održive konstrukcije, kao i automatizaciju digitalne transformacije prozora i vrata.
Održivost je moguća jedino ukoliko postoji kvalitet tokom celog procesa tzv. „quality chain“ koji počinje od planiranja i dizajna, pa sve do servisa u toku korišćenja proizvoda.
U svom govoru dobrodošlice, Lady Mayor of Rosenheim, Gabriele Bauer je upozorila: „Klimatske promene i njihov uticaj su se promenile od pukih akademskih navođenja do realnih promena koje dotiču svakog od nas“ – Kao posledica toga ozbiljnu štetu su naneli uragan 2011. i poplave u Rozenhajmu 2013. Uticaj klimatskih promena, demografije i migrantske krize su se našle kao teme predavanja Prof. Ulrich Sieberath pod naslovom „50 years of Quality and Safety – Windows and Facades in the global change“.
Pregled poslednjih 50 godina istorije prozora i vrata, njihovog razvoja, tehnologije bili su tema koja je podsetila na veliku istoriju. Pitanja u vezi sa sigurnošću su većinom rešena tokom 70-ih godina, a temi o energetskoj efikasnosti prozora se posvećujemo još od prvih upita o uštedi energije zimi i toplotne izolacije leti. Građevinski inženjer se nadovezao na činjenicu da nam neće škoditi ukoliko reviziramo uspone i padove u poslednjih 50 godina: „Zapanjujuće je koliko često se ponavljaju iste greške, i koliko se gradi bez odgavarućeg planiranja i brige“.
Prof. Ulrich Sieberath je prikazao kako možemo da se nosimo sa problematičnim zahtevima u budućnosti, koji su izazvani demografskim promenama, zahtevima za povoljnim objektima za stanovanje, energetskom efikasnošću, održivosti, a sve to uz pojednostavljenje konstruktivnog procesa i procesa planiranja.
Oni koji žele da budu uspešni na tržištu u narednom periodu, moraju da razviju jednostavan koncept proizvodnje i sistema koji su laki za rukovaje i sklapanje, koji se uklapaju sa elektronikom i automatizacijom, kao i prefabrikacijom. U toku procesa, onlajn alati, kao što je “ift Energy Label” ili “Assembly Planner ” pružaju bolju uslugu nego kod insistiranja za, ponekad i zastarelim, standardom koji pružaju mnogo manje. Prozori i fasade moraju biti posmatrani kao menadžeri energije današnje građevinske industrije. Zato fokus treba da se pomeri sa U vrednosti na pažljivo planiranje upotrebe stakla, ventilacije, solarnih karakteristika i fotovoltaže. Sve to se nadopunjuje dalje sa digitalizacijom podataka koji nam omogućavaju autonomnu kontrolu automatskih sistema kao i nezavisnu kontrolu putem mobilnih telefona. Kompanije kao što su IBM, RWE ili Bosch su prisvojili trend „Pametnih kuća“, a poslednji na tržištu je softver Apple kompanije „HomeKit“ koji je pravi glasnik promena na tržištu. Oni koji ne budu bili u mogućnosti da ponude „pametna“ rešenja i kompatibilne proizvode, uskoro neće imati tržište za poslovanje.
Prof. Dr. Mojib Latif započeo je svoju prezentaciju temom o klimatskim promenama, mogućnostima u budućnosti i energetskom efikasnošću, sa jasnim upozorenjem koje je objavljeno na konferenciji o klimatskim promenama koja se održala u Parizu 2015 godine, sa naglaskom na globalno povećanje temperature za otprilike 3ºC i tendencijom daljeg rasta. Tako da smo već sada primorani da obratimo mnogo više pažnje na tu činjenicu. Žalostan izgovor političke elite da reaguje je retrospektiva švedskog nobelovca Svante Arrhenius, koji je identifikovao i izračunao direktnu vezu između C02 emisija gasova i porasta temperature još u 1896. godini. Merenja pokazuju da je više od 400 ppm CO2 u vazduhu, mi sada imamo najveću cifru u zadnjih 800.000 godina. Ovo je činjenica koja nam pokazuje realnu opasnost da topljenje leda u Grenlandu vodi do povećanja nivoa mora čak za 7 metara, a posledično dolazi i do klimatskih katastrofa koje ljudska rasa više ne može da kontroliše.
Kao rešenje trenutnih problema Latif je naglasio tzv. „energy-related imperative“ koji je objavljen 1912. godine od strane hemičara Wilhelm Ostwald-a i u kojem se navodi da je svaki pokret planete Zemlje navođen od strane Sunca. Zato se on zalagao za masovni pokret koji je podrazumevao decentralizaciju snabdevanja energijom. Sunce nam pruža sasvim adekvatnu količinu energije, a pošto je novac osnovna valuta plaćanja, mi trošimo preko 100 biliona svake godine na uvoz energije u Nemačku. Postojanje alternativnih izvora energije, kao što je fotovoltažni sistem, snaga vetra i moderne fasade i prozori nude nadu za zaustavljanje klimatskih promena u poslednjem trenutku, što mora biti podržano od strane nacionalnih i internacionalnih struktura. Moraju se doneti konkretne mere i mora se promovisati implementacija takvih sistema.
Mnoga predavanja su se osvrtala na različite izazove i rešenja za investitore, proizvođače i njihove benefite sa decentralizacijom sistema za napajanje i sa održivim konceptima gradnje. Ovde su uključena i predavanja „Thermography – Quality Assurance of thermal standards for windows and facades“ Benjamin Standecker-a, „Milestone EnEV 2016 – What next?“ André Hempel-a, „The next generation of buildings: healthy – flexible – circular – valuable“ Dr. Peter Mösle-a, „Evaluation of the behaviour of condensation with composite and casement windows“ Manuel Demel-a, „Pressure relief of insulating glass units with multiple glazing units (DEMIG)“ Dr. Ansgar Rose-a, „Sustainability – Certified product chain in the timber industry“ Florian Stichas-a kao i „Mobile measurement of Ug values“ Alexander Frenzl-a i Konrad Huber-a.
Petak je bio posvećen zakonodavstvu, tržištu, digitalnim mogućnostima i rizicima kao i savetima iz praktičnog iskustva ift Rosenheim-a. Predavanja o zakonu u građevinarstvu Dr. Gerhard Sceuermann i Dr. Bernhard Scheider nisu bile lagane teme, u smislu da su prisutni lakše prihvatili ponudu koju im je pružio Prof. Sieberath, koji je obećao detaljan „prevod“ sa praktičnim savetima za industriju prozora i fasada.
Sa tehnologijom 3D štampe, otvaraju se i nove mogućnosti. Uz „Fused Deposition Modelling (FDM)“ i „Selective Laser Sintering (SLS)“, Nikolas Zimmermann je predstavio dva procesa koji su podobni za proizvode iz industrije prozora i fasada. Na ovaj način, moguće je implementirati unikatne i kompleksne geometrijske oblike na lakši način u poređenju sa trenutnim tehnikama. Međutim ove tehnike nisu još uvek usavršene do te mere da potpuno potisnu tradicionalne metode proizvodnje. Da ulaganje u energetsku efikasnost ne mora da povlači i više novca i veće troškove proizvodnje objasnio je Dr. Andreas Hermelink, a bazirao je svoje predavanje na analizi troškova u poslednjih 30 godina. Hans Dieter Hegner je spomenuo primer 1013 prozora u novoj-staroj palati u Berlinu i objasnio kako se stari prozori i fasada mogu zameniti, uz najstrožije zahteve, a najmodernije tehnologije.
ift Rosenheim GmbH
Theodor-Gietl-Str. 7-9, 83026 Rosenheim
Tel: +49 (0)8031 261-0
Fax: +49 (0)8031 261-290
info@ift-rosenheim.de
www.ift-rosenheim.de
