Jedan pogled vredi više od hiljadu reči
Naše je doba okrenuto vizuelnom. Previše je informacija u svetu koji nas okružuje, pa se čini da ih je lakše obrađivati ako dolaze u vidu slika, nego u vidu teksta. Uostalom, ne kaže se bez razloga da jedna slika vredi hiljadu reči. Stoga je i važnost vizuelnog identiteta danas osobito porasla. To je naročito uočljivo kada je reč o izlozima, koji predstavljaju jedan od najvažnijih faktora u identitetu jedne prodavnice, odnosno njeno lice.
Još su stare civilizacije Egipta, Grčke i Kine prepoznale važnost načina izlaganja robe na svojim pijacama i trgovima. Trgovci su nastojali da je slože tako da vizuelno bude što privlačnija. Prvi dokumentovani izlog pojavio se 1740. godine u nemačkom gradu Augsburgu, dok se učestalija pojava izloga u Parizu beleži od 1780. godine. Zahvaljujući ekspanziji trgovine u XIX veku, izlozi se šire i na sever Evrope. Njihov razvoj i prisustvo su naročito intenzivni u gradovima, kao trgovačkim centrima.
Prvobitno su ti izlozi izgledali kao malo veći prozori u kojima bi bio istaknut neki razmetljivi natpis ili proizvod, ali sa pojavom nove tehnologije proizvodnje velikih stakala četrdesetih godina XIX veka, dolazi do značajnih promena u načinu uređenja izloga. Naime, trgovci su se toliko izveštili da su napravili pravu umetnost od izlaganja robe u izlozima da su oni postali teatralno uređeni i nalik scenama iz pozorišta. Sa promenom površine za uređenje izloga, porasla je i svest o njenoj važnosti, kao i važnosti izloga uopšte, pa su postepeno počela da se razvijaju nova zanimanja koja su danas poznata kao aranžeri ili scenografi izloga.
Osnovni zadaci izloga su da upoznaju posmatrače sa delom ponude prodavnice i novinama u ponudi, da pomognu u razvijanju pozitivnih stavova prema određenoj robi, prodavnici ili proizvođaču, da razviju potrebu ili probude interesovanje za nekom robom ili uslugom koja će rezultirati kupovinom ili bar posetom prodavnici.
Najbolji su izlozi koji stimulušu sva čula i tako izazivaju emotivne reakcije kod posmatrača koje utiču na ponašanje i navike potrošača. Pri uređenju izloga zato treba voditi računa o nekoliko elemenata. Na prvom mestu je osvetljenje koje ima ključnu ulogu u kreiranju atmosfere. Zatim su tu boje jer najviše utiču na motivaciju kupca budući da 80% čulnih doživljaja u vezi sa kupovinom primamo upravo zahvaljujući čulu vida. A pored toga, treba pažljivo kombinovati materijale i rekvizite, lutke i natpise.
Veličine i oblici – Različiti tipovi izloga
Izlozi su različitih veličina i oblika i u prodavnicama na različitim lokacijama, pa tako razlikujemo: ravne izloge kod kojih je prednje staklo u ravnoj liniji sa ulaznim vratima ili malo istureno u odnosu na njih, arkadne izloge koji se protežu do ulaza u prodavnicu koji je uvučen, izbočene izloge koji su nalik ravnima, ali su malo izbočeni napolje i ugaone izloge koji se nalaze u uglovima prodavnice i imaju dve strane za izlaganje robe. Ponekad se mogu videti i izlozi u vidu ostrva, odnosno, samostojeći izlozi, ali se oni najčešće nalaze u lobijima velikih prodavnica.
Kada govorimo o stepenu otvorenosti izloga, izlozi mogu biti: zatvoreni – zadnji deo je zatvoren i zatvara pogled u prodavnicu (izgleda kao mala soba u koju se može zaviriti samo sa ulice), poluzatvoren – postoji pregrada, ali takva da omogućava delimičan uvid u unutrašnjost prodavnice, otvoreni – nema pregrade u zad- njem delu, vidiljivost je potpuna, a sama prodavnica je deo izloga.
Da bi izlog bio dobar, nije dovoljno da bude samo zanimljivo aranžiran, već prevashodno mora biti dobro zastakljen. Ramovi za izloge su se nekad izrađivali od drveta, ali se danas najčešće izrađuju od aluminijuma, PVC-a, čeličnih profila, kao i inoksa. U zavisnosti od lokacije prodavnice i izloga, te robe koja se izlaže, zavisi i izbor stakla, odnosno, da li će biti sigurnosno kaljeno ili laminirano staklo, niskoemisiono staklo, staklo za sva godišnja doba, staklo sa zaštitom od sunca, u vidu kliznih panela i sl. Pojedini proizvođači daju prednost laminiranim staklima u odnosu na kaljena, kada je o izlozima reč, jer u slučaju loma staklo ostaje prilepljeno na vezivno sredstvo i ne rasipa se, odnosno, izlog pa i prodavnica ostaju zaštićeni do zamene stakla. Laminirano staklo takođe smanjuje i prolazak buke, a štiti i od UV zraka. Za manje izloge preporučuju se debljine stakla od 8, 10 ili 12 mm, a za veće 16 mm ili više.
Zaštita izloga
Kao zaštita od provalnika najčešće se koriste čelične rolo-rešetke i aluminijumska ili čelična rolo-vrata. Čelične rolo-rešetke se izrađuju od čelične žice prečnika 8 mm. Iako im je funkcija zaštitna, ove rešetke ipak pružaju prilično dobar pogled na sam izlog i unutrašnjost prodavnice ukoliko je izlog poluzatvorenog ili otvorenog tipa. Rolo-rešetke se mogu pokretati ručno ili pomoću elektro-motora. Slično funkcionišu i rolo-vrata s tim da ona imaju ćelijske perforacije veličine 3 mm. Pored rolo-rešetki i rolo-vrata, za protiv- provalnu zaštitu se koriste i metalne harmonika rešetke, kao i metalni šaloni i protivprovalne roletne.
Zaštita stakla
Tradicionalne staklene površine ne filtriraju u odgovarajućoj meri UV zračenje, što može dovesti do raznih oštećenja robe i rekvizita u izlozima, pa je preporučljivo koristiti stakla sa ugrađenom UV zaštitom ili naknadno staviti UV folije. Danas je ponuda prilično bogata, a dostupne su u različitim nijansama i sa različitim nivoima refleksije po relativno povoljnim cenama i uz jednostavnu montažu. Naravno, kao zaštita od sunca mogu se koristi i različiti tipovi tendi i senila.
Za one koji žele svoj izlog da iskoriste samo kao površinu za veliku reklamu, a da sačuvaju unutrašnjost objekta od pogleda, najbolje rešenje je prozorska grafika tipa „one way vision“. To je samolepljiva PVC folija štampana metodom digitalne štampe velikog formata koja ima efekat da posmatraču koji gleda spolja, iz svetlijeg prostora u zatvoreni, bude vidljiva samo reklama na foliji, dok je pogled iznutra nesmetan, kao da nema štampe.
Ipak, osnovna misija izloga je da privuku pažnju prolaznika koji prolaze kraj njih i da ih za tih nekoliko sekundi nagnaju da se zaustave i bace pogled na sadržaj u izlogu. Da bi misija uspela, izlog mora najpre biti izveden kako treba, shodno nameni prodavnice, ali i njenoj lokaciji, a onda i aranžiran tako da na najbolji način ispriča priču o onome što se nalazi unutra.
Piše: Isidora Gordić
