Bunar ili zdenac je čest motiv u umetnosti. Oko njega se često dešavaju sudbonosni susreti ili događaji za glavne junake, jer predstavlja mesto susreta i komunikacije, ali i deljenja, odmora i spokojnog razgovora. I u Bibliji se ključni susreti dešavaju upravo kraj bunara, poput susreta Rebeke i Isaka. Jakovljev bunar, na kome je Isus Hrist utolio žeđ Samarićanke, ima značenje žive vode koja izbija – napitak života i pouke.
Ne dešavaju se stvari samo oko bunara, već i u njemu. U savremenoj filmskoj umetnosti, možda je najpopularniji primer junaka Brusa Vejna, koji kao dečak upada u napušten bunar, mnogo pre nego što će postati Betmen, superheroj i zaštitnik Gotama. Upravo ovaj pad i vreme provedeno među slepim miševima u ogromnom strahu će ga trajno obeležiti. Nešto slično se dešava i junaku Harukija Murakamija, Toru Okadi, u romanu „Hronika ptice na navijanje“, koji sedeći na dnu presahlog bunara doživljava svojevrsnu epifaniju, koja mu iz korena menja život. A česti su i prikazi romantičnih susreta kraj bunara, naročito u poeziji.
Ipak, pored romantičnih ideja u vezi sa bunarom, u našoj tradiciji postoji verovanje da je on mesto na kome se rado okupljaju i demoni, vile i druga natprirodna stvorenja. Ovo proizlazi iz činjenice da se za pojedine duboke jame i provalije verovalo da je u njima ulaz u „donji svet“. Stoga je pojava htoničinih demona oko bunara i u njemu sasvim logična jer i on može da bude prolaz u donji svet. Na dalekom istoku, bunar je simbol ponora i pakla.
Nesumnjivo je da bunar u svim predanjima ima sveto značenje, on je vitalni komunikacijski put, kroz njega se ostvaruje sinteza tri kosmička poretka: neba, zemlje i podzemlja, odnosno triju elemenata: vode, zemlje i vazduha. Zbog toga ne čudi što se verovalo da se preko njega moglo komunicirati sa svetom mrtvih.
Bunar je i simbol tajne, skrivenosti, a posebno skrivenosti istine za koju se zna da iz njega izlazi gola. Mada podzemni odjek koji iz njega dopire i nestalni odblesci uznemirene vode više povećavaju tajnu nego što je razjašnjavaju.
Često se za bunar kaže da je „bez dna“ jer se golim okom ne može sagledati ni proceniti njegova dubina. Ako iz njega izlazi gola istina, to je samo zato što je u njemu prethodno bila sakrivena. U brojnim legendama pojavljuje se devojka, ponekad i mladić, koja svoje tajne poverava bunaru. Bunar kao ogledalo fizičke dubine postaje ogledalo dubine duše.
U Zoharu, bunar koji se napaja potokom simbolizuje sjedinjene muškarca i ženu. Na hebrejskom, bunar ima značenje žene, supruge. On je simbol plodnosti i bogatstva u zemljama u kojima vlada suša.
Poseban simbolizam bunara žive vode naročito je izražen vrelom koje izvire usred vrta, u podnožju stabla života, u centru zemaljskog raja i deli se u četiri reke, koje teku na četiri strane sveta. To je bunar života, besmrtnosti, mladosti i nauke.
Po svim predanjima bunar mladosti izvire u podnožju nekog stabla. On svojim promenljivim vodama ne simbolizuje besmrtnost, već neprestano podmlađivanje. Božanski ili žrtveni napici: soma, ambrozija i medovina, predstavljaju zdence mladosti. Ko iz njih pije prekoračuje granice vremenske uslovljenosti i neprekidno obnavljanom mladošću postiže dugovečnost, koju daje i alhemijski eliksir života.
Jedno istočnjačko predanje pominje hiperborejski, severni ili polarni bunar života za kojim je tragao i Aleksandar Makedonski, ali ga je smrt pretekla – umro je u 33. godini života. Sa bunarom života poistovećuju se i krv i voda koje su potekle iz Hristovih rana na raspeću, a koje je, prema biblijskoj legendi, Josif iz Arimateje sakupio u Sveti gral. Tako i Aleksandrov poduhvat, mnogo pre Hrista, podseća na potragu za Svetim gralom, za kojim su tragali i srednjovekovni vitezovi, a potraga još traje. U savremenoj umetnosti, najpoznatije potrage za Svetim gralom su u filmovima o Indijani Džounsu i „Da Vinčijevom kodu“.
Kod Germana je Mimirov bunar sadržavao vodu znanja, a ona je bila toliko dragocena da je bog Odin pristao da da svoje oko kako bi mu bilo dozvoljeno da se napije ove vode spoznaje, proricanja i pesništva.
U orfičkim predanjima su se na ulazu u podzemni svet nalazila dva bunara – bunar pamćenja i bunar zaborava. Samo biće nebeskog roda ili oduhovljeno biće može piti bistru i svežu vodu koja izvire iz jezera pamćenja, a ona daje večni život.
U irskom epu o bici kod Mag Tureda spominje se bunar zdravlja u koji se bacaju ranjenici iz plemena boginje Dane, da bi do jutra ozdravili i bili spremni za borbu. Bog iscelitelj Diankekt je u taj bunar stavio mladice od svake biljke koja je rasla u Irskoj. Simbolizam ovog bunara je simbolika preporoda i očišćenja.
Kod slovenskih naroda vrlo rano se beleže „molitve besovima pored bunara“, klanjanje samom bunaru i prinošenje žrtava, u vremenu razobličavanja paganstva, počev od 11. veka.
Kraj bunara su obavljani obredi izazivanja kiše: molebani, međusobno polivanje, vađenje vode iz bunara, zatim raskopavanje i raščišćavanje izvora. Radi obezbeđivanja kiše u pojedinim krajevima su oko bunara obilazili sa ikonom i hlebom i solju ili su udarali po vodi štapom tako da prska po zemlji.
Već je bilo reči o tome da je bunar svojevrsni komunikacioni kanal sa onim svetom i kod Slovena se na određene zadušne dane ili praznike (Spasovdan, Trojice ili kod katolika na Duhovdan), preko njega „komuniciralo“ sa poko- jnicima. Rusi imaju i zabranu prosipanja vode iz kofe nazad u bunar prilikom zahvatanja jer se veruje da „roditelji otuda gledaju u nas“.
Bunar je kod svih Slovena mesto simboličkog hranjenja duhova predaka i nečistih sila, kako bi se obezbedio uspeh i zdravlje čeljadi, povećalo bogatstvo u domaćinstvu i obezbedio svakovrsni napredak. Bio je ustaljen običaj da se deo božićnog, novogodišnjeg, bogojavljenskog ili uskršnjeg jela baci u bunar, kako bi se nahranile duše predaka.
U svadbenim obredima, mlada bi se ujutru posle prve bračne noći vodila na bunar. Taj odlazak je imao iskušenički karakter i simbolisao je njeno pridruživanje muževljevoj porodici.
Kraj bunara su se vršili i različiti magijski obredi da bi se ljudi izlečili, da bi neplodne žene dobile potomstvo, te da bi se i ljudi i životinje zaštitili od nečistih sila. Danas, kada je na delu svojevrsni teror mladosti, svako traga za svojim bunarom večnog života. Pitanje
je ko će ga i kada naći…
Izvori:
A.Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbola
N. Garden i dr., Larousse – Mali rečnik simbola
A. Badurina, Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva
Š. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić,
Srpski mitološki rečnik
Dž. K. Kuper,
Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola
S. M. Tolstoj – Lj. Radenković,
Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.
Ž. Trebješanin, Rečnik Jungovih pojmova i simbola
Piše: Isidora Gordić
