Sve više je u žiži građevinske industrije ekološko i energetski efikasno građenje. Fokus je na novim izvorima energije, kao i na efektivnijoj upotrebi onih koji su nam od vajkada dostupni. Prosečno sunčevo zračenje u Srbiji veće je za oko 40% od evropskog proseka, i sa preko 2 000 sunčanih časova godišnje, krajnje je vreme da preispitamo potencijale koje imamo i kako da mogućnosti iskoristimo.
Fotovoltaični, odnosno fotonaponski sistemi koriste sunčevu svetlost za proizvodnju električne energije. Princip rada je da tokom dana fotonaponski sistem pretvara svetlost u električnu energiju koja se može odmah koristiti, ili akumulirati u baterije za upotrebu kada nema sunca, tokom noćnih sati.
Značaj fotovoltaike povećava se srazmerno nedostatku fosilnih goriva i njihovih troškova, i među granama privrede je koja se najbrže razvija. Odnosi se na iskorišćavanje potencijala sunca kao izvora energije, i mnogi se slažu da važi za najprihvatiljiviji obnovljivi izvor energije.
Poznato je da pretvaranje sunčeve energije u električnu putem fotonaponskih sistema ne utiče ni na koji način negativno na životnu sredinu. Energija dobijena od sunca je besplatna, na čist i bezbedan način se konvertuje u eletričnu, a uveliko se radi na isplativosti ugradnje fotonaponskih sistema. Takođe, građevinska industrija usmerena je na aktivnu primenu ovakvih održivih izvora energije, odnosno materijala. Razvoj fotonaponskih sistema rezultirao je proizvodnjom panela raznih oblika, transparentnosti i boje, energetskih i ostalih karakteristika, koji se mogu primeniti u oblaganju objekata.
Reč fotovoltaika potiče od grčke reči „phos“ – svetlost, i reči „volt“. Solarni fotovoltaici koriste sunčevo zračenje za proizvodnju sunčeve energije koja se dalje, putem invertera, pretvara u standardnu struju potrebnu za funkcionisanje domaćinstava, industrije ili bilo čega što zahteva električnu energiju. Količina dobijene struje proporcijalna je intenzitetu sunčevog zračenja.
Fotonaponski sistemi prave jednosmernu struju napona 12 volti, dok je za kućnu upotrebu potrebna naizmenična struja od 230 volti, a u industriji se koristi i naizmenična struja od 400 volti. Kako bi se napon kolektora pretvorio iz jednosmernog u naizmenični i u zahtevanu voltažu, koriste ste posebni strujni inverteri. Postoje razni tipovi i vrste ovih invertera, a posebnu pažnju treba obratiti na one koji se ugrađuju u sisteme gde se višak električne energije vraća u energetski sistem, odnosno prodaje nazad.
Sasvim novo na svetskom tržištu je fotovoltaično staklo (PV staklo ili PV glass), spoj karakteristika solarne fotovoltaične tehnologije i funkcionalnih fasadnog stakla. Ovakve fasadne panele moguće je naći u raznim bojama, različitog nivoa transparencije, energetskih karakteristika i naravno, dimenzija i oblika. Primenjuju se na različim delovima omotača objekata, od krovova, spoljašnjih zidova, polu – transparetnih fasada, staklenih krovova i zasena.
Polu – transparentne fasade postižu se na nekoliko načina. Prvi je da su fotonaponske ćelije toliko tanke da je moguće videti kroz njih, što omogućava fin finltriran pogled ka spoljašnjosti.
Drugi je da su kristalne solarne ćelije raspoređene u lamerilanom staklu i da svetlost delimično prolazi između njih i osvetljava unutrašnjost objekta. Ovom metodom stvaraju se dinamične šare senki u unutrašnjem prostoru. Dodavanjem slojeva stakla na polu-transparentni stakleni modul poboljšavaju se karakteristike toplotne i zvučne izolacije, a mogu se ispuniti i drugi specijalni zahtevi, u zavinosti od potreba i uslova.
Stakleni krovovi i fasade
Stakleni krovovi su izuzetno zahvalni za ugradnju fotonaponskih sistema. Položaj krova omogućava maksimalno iskorišćavanje sunčeve energije, a primena ovih stakala u unutrašnjosti prostora obezbeđuje difuzno, prijatno osvetljenje.
Moguć je odabir stakala transparentnosti od 10%, 20% ili 30%. Kao i kod standardnih staklenih krovova, arhitektura objekta može biti spektakularna, u zavisnosti od primenjenih sistema koji nose sistem panela. Takođe, upotreba fotovoltaičnih stakala obezbeđuje i zaštitu od svog štetnog zračenja sunca.
U zemljama koje su bogate sunčanim danima, veliku ulogu na fasadama igraju zastori i brisoleji. Upravo u te svrhe može se iskoristiti fotonaponski sistem, i istovremeno se zaštiti od sunca i koristiti njegovu energiju. Fotonaponski moduli koriste se kao elementi zasene iznad prozora ili kao gornji deo zastakljene strukture. Sistemi zasena mogu biti mobilni, tako da se naginju prema suncu i prate ga, za maksimalno iskorišćavanje energije.
Takođe, ovi sistemi se mogu ugrađivati i na postojeće spoljašne zidove. Time se dobija se potpuno novi izgled objekta, atraktivnija i svakako energetski efikasnija fasada. Mogu biti i integrisani deo fasade, i moduli od lameliranog stakla koji zamenjuju kovencijalne zid zavese maltene su isti kao i zatamnjeno staklo.
Lamelirano fotonaponsko staklo je bezbednosno i testirano na seizmičke aktivnosti i udare vetra, a na tržištu se mogu naći i duplo ili trostruko glazirano fotonaponsko staklo, kao idekorativno, izrađeno u različitim šarama i potrebi i želji naručioca.
Cene ovih sistema trenutno kreću se od 40 evra po metru kvadratnom. Na naše tržište se fotonaponski sistemi još nisu probili, ali možemo imati vere da je budućnost neminovna.
