UMETNOST
Staklo, aluminijum, alubond
Estetika poslovnih objekata takva je da se vezuje za razvoj moderne arhitekture, kada je sloboda koju staklo pruža zamenila čvrstinu debelih zidova koji su do tada morali da prihvate nosivost. Biznis četvrti sveta prepoznatljive su po neboderima koji “paraju” nebo i njihovim reflektujućim fasadama koje simbolišu progres i napredak.
* Revolucija u arhitekturi koja je nastala s prelaskom sa masivnog nosivog sklopa na stubove otvorila je put eskperimentisanju po pitanju fasada i velikoj mogućnosti izbora izražaja. Simboli ovog progresa postali su staklo i aluminijum, materijal koji je mogao da prati raspone koje staklo premošćava. *
Iako simbol modernosti, staklo je materijal koji datira još od 3000. godine p.n.e. i potiče čak iz drevnog Egipta. U arhitekturi postalo je neizostavni element zbog svoje transparentnosti, propuštanja svetlosti u objekat ali i vizura koje se pružaju iz unutrašnjih prostora, kao i usled mogućnosti obrade i oblikovanja. Sirovine potrebne za proizvodnju stakla, pesak, natron i kreč, zastupljene su u prirodi u neograničenim količinama. Takođe, u pitanju je ekstremno postojan materijal, stabilne je forme, a savremenim tehnikama može imati i odlične izolacione i zvučne performanse, kao i pružiti solarnu i UV zaštitu. Materijal izuzetnih karakteristika, pruža neverovatnu mogućnost zaštite unutrašnjosti od spoljašnje sredine, a otvaranja vidika i propuštanja preko potrebnog dnevnog svetla.
Pored stakla kao ispune stolarija, u urbanim sredinama naročito, ovaj materijal preuzima i ulogu čitavih fasada i može obložiti čitav objekat, bez obzira na njegovu visinu. Zid-zavesa je fasada od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje. Ovakve zid-zavese postale su praktično simbol poslovnih objekata, od nebodera koji “paraju” nebo biznis četvrti svih metropola, do poslovnih objekata najrazličitijih poslovanja.
Prema konstruktivnom sklopu razlikujemo okvirne i pločaste zid-zavesa fasade. Po dizajnu ih delimo na jednostruke ili dvostruke, u zavisnosti od slojeva stakla. Materijali za podkonstrukciju koji se najčešće koriste su aluminijum, staklo, čelik ili drvo, a završna obrada je od stakla (najčešće), limova, kamena, poliestera i pvc-a, kao i od kompozitnih proizvoda.
Staklene fasade kao omotač zgrade moraju ispuniti niz uslova koji se od omotača zahteva, a to su toplotna izolacija, zaštita od vlage, zvučna zaštita kao i zaštita od požara neke su od propisanih normi koje svaka fasada mora da ispunjava. Pri odabiru i izradi staklenih fasada trebalo bi da se obratiti pažnja na namenu objekta, geografski položaj, brzinu vetra i sl, i treba da se izrade statički proračuni nosivosti konstrukcije, dilatacije objekta itd. Ukoliko se ne ispoštuje jedan od ovih uslova, dolazi do pucanja, odnosno razdvajanja stakla od konstrukcije. Takođe, uobičajeno je korišćenje izolacijskih stakala sa efektom refleksije ili parsol efektima, a pri pravilnom odabiru profila i stakla treba imati u vidu propusnost spoljašnje svetlosti, spoljašnju refleksiju, solarni faktor i koeficijent termičke propustljivosti.
Kod staklenih fasada razlikujemo reflektujuća stakla i upijajuća stakla, na šta je isto veoma bitno obratiti pažnju pri odabiru i odlučiti se za staklo koje odgovara uslovima objekta. Takođe, razlikujemo nekoliko vrsta staklenih fasadnih konstrukcija, u zavisnosti od toga da li je noseći profil vidljiv na fasadi ili ne, i u kojoj meri. Klasične staklene zavese se formiraju od horizontalnih i vertikalnih nosećih profila koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Kod nih se prozori mogu otvarati oko vertikalne i/ili donje horizontalne ose. Strukturalne fasade deluju kao jednoobrazna staklena površina, dok je kod polustrukturnih vidljiv nosivi profil. Jedan od razloga zašto su zid-zavese i stekle veliku popularnost je upravo mogućnost da se u potpunosti vizuelno sakriju profili i da fasada deluje samo kao niz stakala, bez i jednog drugog prisutnog elementa. Veoma su popularne i polustrukturalne fasade kod kojih su aluminijumski držači vidljivi na fasadi u minimalnoj meri.
Staklene zid-zavese razlikuju se u u načinu fiksiranja profila i stakala. Zajedničko je da sve fasadne konstrukcije moraju na spoljašnjoj strani objekta imati termički prekid, za razliku konstrukcija unutar objekta. Kod polustrukturalnih fasada se može prilagoditi nivo vidljivosti profila i rastera, ali uvek su u barem nekoj meri vidljivi.
* Termički most alu-profila se mora prekinuti radi povećanja toplotne izolovanosti objekta, što je relativno skupo rešenje zbog komplikovanih spojeva i visoke cene materijala, ali daje znatne uštede u toku korišćenja objekta (i ekološki je održivije). *
Poslednjih decenija kod nas su na komercijalnim objektima i objektima poslovanja dosta prisutne i tzv. alukobond fasade ili alubond fasade. Alubond je kompozitni sklop i kao takav veoma lagan materijal.
Fasade izrađene od ovog materijala spadaju u grupu kasetnih fasada gde osnovnu strukturu čine obostrano postavljeni aluminijumski limovi sa polietilenskim (PE) jezgrom koji su integrisani u sendvič panel procesom kontinuirane koekstruzije. Sam materijal proizvodi se od dva aluminijumska lima debljine 0.5 mm koji se specijalnim postupkom određenim polietilenskim masama spajaju u ploče debljine 3, 4, 6 i 8 mm. Njihova završna obrada može biti jednostrana i obostrana, plastificirana ili eloksirana, kakva se najčešće i koristi u eksterijeru, ali može i da imitira mermer, drvo i sl., i kao takva se češće koristi u enterijeru. Ovaj materijal spada u najkompaktnije u grupi kompozita uopšte usled čega je pronašao široku primenu u oblaganju fasada gde su zahtevi za postojanim, otpornim i lako obradivim materijalom najizraženiji. Ova vrsta kompozitnih panela je naročito laka, ali ujedno i veoma kruta, idealno ravne površine, sa najrazličitijim mogućnostima obrade, i upravo iz tih razloga alubond postaje tako zastupljen i u našoj sredini.
* Alubond je dobar termo-izolator, a popularan je materijal i jer nije zahtevan za održavanje izuzetno je otporan na atmosferske uticaje. Takođe, ovaj materijal je zahvalan i zbog toga što je dostupan u svim bojama iz RAL karte, mada se najčešće primenjuje u klasičnoj sivoj metalik boji. *
Funkcionalne prednosti alubonda u primeni na fasadama su ekstremna čvrstina, odlična otpornost na vremenske uslove, mogućnost montiranja na različitim površinama, posedovanje odlične zvučne izolacije kao i visoka termo-izolaciona svojstva. Takođe, ovaj materijal je i popularan zbog svoje mogućnosti da mogu da se oblažu ravne, iskrivljene, zaobljene, horizontalne, vertikalne i druge površina. Sposobnost krojenja i lakog vezivanja alubonda omogućava korišćenje ovog materijala za oblaganje stubova, zidova i praktično svega što se može zamisliti. Proizvođači kao vodeće prednosti ovih fasada ističu: izrada panela po meri, veliki izbor boja, idealno ravna površina, velike dimenzije tabli, laka montaža i visok kvalitet boje uz izuzetne estetske karakteristike i pristupačna cena.
Još jedna od značajnih karakteristika alubonda kao materijala koja se ispoljava i u oblaganju fasada je i značajno redukovanje nivoa šuma (23 do 25 dB). Zbog toga se ovaj materijal dosta koristi i na industrijskim objektima, odnosno u zonama gradnje koje su izložene saobraćajnoj i industrijskoj buci, ali i za oblaganje mašina i delova industrijskih postrojenja. Takođe, prednost ove fasade je i što poseduje visoku otpornost na požar i zadovoljava protiv-požarne uslove klase B2 po DIN-u 4102. Ima termičku dilataciju od 2,70 mm pri temperaturnoj razlici od 100°C a 1mm/m za temperaturnu razliku od 50°C. Zbog svoje male debljine alubond paneli se često primenjuju i u rekonstrukciji i pokrivanju postojećih objekata, kao i u redizajniranju enterijera.
