Životni vek svakog materijala i elementa zavisi od njegovih karakteristika, ali i održavanja. Farbanje i lakiranje stolarije čini više od estetike, direktno utiče na njihovu dugovečnost, ukoliko se pravilno izvede.
Farbanje i lakiranje stolarije može biti posao koji većina nas može da izvede, s tim da je potrebno dobro se pripremiti. Taj posao nije lak, a ni brz, zahteva dosta preciznosti i strpljenja, ali koje se isplati. Postoji nekoliko načina na koje je moguće to raditi, ali ono što je zajedničko svima je priprema.
Zaštita i priprema površina
Prvo je potrebno zaštiti sve ostale povšine, jer ovaj posao jeste musav. Podove, nameštaj, zidove, poželjno je skloniti što više, prekriti, i stolariju uokviriti krep trakom kako boja ne bi prelazila van željenih površina. Drugi ključni korak je pripremiti samu stolariju, jer od toga direktno zavisi i kakav će biti finalan rezultat. To je deo posla kojem se treba posvetiti, jer ako se sam temelj ne postavi dobro, pada cela kuća. Prvenstveno, potrebno je ukloniti staru boju i slojeve laka.
Ukoliko je stolarija prefarbana više puta, potrebno je boju skinutu sve do drveta. Ako je farba ispucala, onda se ta mesta mogu i oguliti, dok tamo gde stoji čvrsto, može se samo finom šmirglom matirati, kako bi se stvorila podloga za novi sloj boje.
Stara farba se može skinuti i fenom i špahlom, ili hemijskim sredstavima koja je razgrađuju, mada je hemijski put onaj koji se najređe bira, zbog agresivnosti tih sredstava i vremena koje je potrebno da se drvo provetri pre dalje obrade.
Slojevi laka se mogu spaliti ili otopiti. Ukoliko se pale, potrebna je grejalica i na taj način se lak zagreva i zatim uklanja lopaticom. Otapanje se vrši sredstvima specijalno namenjenim za tu svrhu, i u zavisnosti od debljine laka taj proces otapanja jednog sloja može trajati od jednog pa i do pet minuta.
Nakon što se stara farba očisti, površina stolarije se može preći prvo grubljom šmirglom, granulacije 60 – 80 zrna po metru kvadratnom, a zatim finijom, granulacije 120 – 150 zrna po metru kvadratnom.
Kod tog procesa potrebno je pratiti strukturu i oblik drveta, odnosno obrađivati drvo u smeru linija u strukturi drveta. Ukoliko postoje oštećena mesta u drvetu, njih je potrebno popraviti. Duboke pukotine je najbolje sanirati drvenim klinom ili gitom. Uz malo piljevine pomešane s lepkom za drvo fino se mogu ispuniti sve neravnine, koje se zatim šmirglanjem lepo izravnaju.
Gitovanje nije preporučljivo za stolariju koja se izlaže atmosferskim prilikama jer ultraljubičasta svetlost razrađuje git, a takođe i drvo spoljašnje stolarije više radi, što uzrokuje i pucanje gita. Nakon šmirglanja važno je čitavu stolariju prebrisati vlažnom krpom kako bi se sve nečistoće i prašine uklonile.
Sledeći korak, nakon pripreme stolarije, je nanošenje podloge
Akrilni osnovni lak ili temeljna boja u spoljašnjoj upotrebi nanose se obično u dva sloja i za to je potrebno pratiti upute proizvođača. Obično je prvi sloj tanji, i potrebno je da se u potpunosti prosuši, a vreme je naznačeno na ambalaži, i zatim sledi drugi, deblji sloj. Treba voditi računa da se oba sloja nanesu ravnomerno, kako bi se i farba ravnomerno primila.
Osnovni vodeni lakovi mogu biti transparentni ili beli, u zavisnosti od boje koja se koristi. Vodorazradivi lakovi su ekološki premazi i sadrže minimalne količine organskih rastvarača, nemaju otrovne i samozapaljive materije. Prednost ovakvih premaza je znatno veća trajnost u spoljašnjim uslovima, veći nivo sjaja, smanjena emisija rastvarača, film vremenom ne žuti i ne menja boju i ujednačenost boje je znatno veća, ne odlepljuju se i elastični su, nisu zapaljivi, a i popravke na završenim površinama su lakše.
Takođe, sva oprema se jednostavno čisti i pere vodom. Lakovi za spoljašnju upotrebu predstavljaju vodenu disperziju akrilnih smola i kada se nanesu na drvo stvaraju film, prvo ispravanjem vode iz filma, a zatim mehaničkom fuzijom čestica smole u disperziji.
Prelazak preko drveta mokrom krpom važan je i zato što se time sprečava da se u daljim koracima uzrokuje podizanje vlakana. Ove lakove neophodno je prethodno razrediti u određenoj razmeri.
Takođe, prodiranje akrilne osnovne boje u strukturu drveta stvara dobru zaštitu, jer ona sadrži i insekticide, fungicide i UV filtere. To takođe utiče i na kasniju postojanost nanešene boje. Moguće je nanositi ih standardnom opremom, gravitacionim pištoljem, pištoljem sa nadpritiskom ili membranskom pumpom.
Završni korak pripreme podrazumeva akrilni lak, i za unutrašnju upotrebu se koriste čvrsti i kruti lakovi, a za spoljašnju mekši i elastičniji. Treba voditi računa i o tome da prilikom korišćenja vodenih lakova na drvetu koje ima puno tanina, kao što su hrast, jasen, meranti… vodeni lakovi često apsorbuju te materije iz drveta, menjaju mu boju i utiču na kvalitet i trajnost lakirane površine, pa je kod ovih vrsta drveta obavezno naneti bezbojni temeljni lak preko impregnanta.
Takođe, četinari,kao što su bor, ariš, smrča, sadrže velike količine smola koje vremenom izlaze na površinu drveta i na tim mestima se pojavljuju fleke koje nemaju uticaja na kvalitet nanetog laka.
Temperatura je takođe ključan faktor u ovom procesu, i vodene lakove ne treba nanositi kada je temperatura manja od 15 stepeni, a ukoliko se posao radi zimi, potrebno je zagrejati ga na temperaturu veću od 25 stepeni i razređivati ga mlakom vodom.
Oni se ne mućkaju, samo se mešaju, kako se ne bi stvorili mehurići na površini. Poželjno je pre farbanja, a nakon što se podloga konačno osušila, finijom šmirglom još jednom preći sve površine i udubljenja kako bi se baš sve neravnine uklonile.
Farbanje se všri obično u tri sloja, takođe počevši od najtanjeg ka najdebljim. Prvi sloj je važno da prati sturkturu drveta, drugi ide ukoso, dok treći ponovo prati stukturu drveta, i naravno, treba voditi računa da se pre sledeće ruke, svaka prethodna dobro osušila. Boja, po želji!
