Cilj svakog potrošača je ušteda gde god je to moguće. Ova težnja naročito se odnosi na iznos računa za režijske troškove jer na njih direktno možemo uticati manjom potrošnjom i samim tim smanjiti iznos koji svakog meseca moramo da izdvojimo u ove svrhe. Ipak, svi mi znamo da je ušteda u zimskim mesecima, kada traje grejna sezona, pravi izazov, naročito ako se pogodi da te godine zima bude oštra i hladna.
S druge strane, pored potrebe za grejanjem zimi ne treba zaboraviti ni potrebu za hlađenjem leti. Iz godine u godinu sve je uočljivije da se klima na Balkanskom poluostrvu, knjiški primer umereno-kontinentalne klime koju karakterišu četiri jasno definisana godišnja doba, znatno izmenila. Pomeranja se kreću u pravcu sve hladnijih zima sa temperaturama koje se nekada spuštaju i do 20-og podeljka ispod nule, što je sa izuzetkom Pešterske visoravni, u ostalim krajevima naše zemlje do skoro bilo potpuno nezamislivo; i sve toplijih, na momente čak brutalno toplih leta, kada živa u termometru dostigne preko 40 stepeni Celzijusove skale.
Sve to upućuje na zaključak da prosto smanjenje potrošnje energije u procentu koji bi osetno smanjio račune, ipak nije izvodljivo – zimi moramo da se grejemo, a leti da se hladimo i u tom smislu rešenje ne vredi tražiti u neposrednom potrošačkom ponašanju. Odgovor leži u primeni odgovarajućih mera na objektu, bilo stambenom bilo poslovnom, kako bi se transformisao u energetski efikasan i time minimalizovao ukupan gubitak grejne i rashladne energije koja odlazi iz njega.
A mesta za gubljenje energije ima mnogo – počevši od ulaznih vrata, preko svih prozora na objektu, krova, unutrašnjih sobnih vrata, pa sve do podruma ili suterena. Neki proračuni kažu da gubitak kroz loše izolovane zidove iznosi oko 30%, kroz tavanicu i krov oko 25%, kroz pod 10%, a kroz vrata i prozore rekordnih 35%. To znači da, i nakon što se odradi fasadna, podna i krovna izolacija i dalje ostaje više od trećine energije koja vam “beži” iz objekta i biva trajno protraćena. Ovaj podatak je mnogima bio motivacija za zamenu dotrajale stolarije, koja je glavni “krivac” za previsoke račune. Moramo reći da se većinom radilo o drvenoj stolariji sa jednostrukim običnim staklom, pa stoga nisu mnogo vredeli ni dupli prozori tamo gde ih je bilo.
PVC i aluminijumska stolarija sa dvostrukim i trostrukim izo staklom, sistemom komora i termo mostom (koji imaju najsavremeniji modeli) u potpunosti su opravdale poverenje korisnika, jer su već nakon prvog polugodišnjeg ciklusa upotrebe pokazale zašto su (iako velika) odlična, a usto i jednokratna investicija.
Ipak, tek kada se počne ozbiljno raditi na uštedi energije, pokazuje se da je postizanje optimalne energetske efikasnosti zapravo slojevit proces, u kom je zamena stolarije samo jedna stepenica. Nakon što se amortizuju najočiglednije tačke rasipanja, prelazi se na suptilnije mere, pomoću kojih se može ostvariti dodatna ušteda. Tu mislimo na razne dodatne proizvode, kao što su roletne ili žaluzine, koji se nadovezuju na stolariju, sa ciljem da optimalizuju njen učinak. No, često se dešava da su vlasnici ili korisnici stambenih i poslovnih objekata već uložili jako puno novca u njihovu izgradnju i opremanje, tako da praktično više nema raspoloživih sredstava koja bi se usmerila i na tu stavku, što u prvom redu važi za roletne koje se po skupoći nalaze odmah iza stolarije. U ovakvoj situaciji ranije biste morali da se pomirite sa okolnostima dok ne naiđe povoljniji finansijski momenat. Na sreću, i na našem tržištu od pre koju godinu aktivno se primenjuje vrlo efikasno, a istovremeno povoljno sredstvo energetske uštede.
Termoizolacione folije za prozorska stakla su proizvod koji je nastao usavršavanjem standardnih zaštitnih folija, osmišljenih kao zaklon od jake sunčeve svetlosti u letnjem periodu. Zapravo, ove folije razvijale su se uporedo sa auto industrijom, u kojoj su korišćene za zatamnjivanje stakala sa trostrukom ulogom – da smanje jako zagrevanje vozila (pogotovo kada je parkirano na direktnom suncu); da odbiju jaku svetlost kako ne bi smetala vozaču i ostalim putnicima, istovremeno sprečavajući propadanje mebla na sedištima, plastike ili drveta kojima je obložena kontrolna tabla i ostale opreme pod dejstvom UV zraka; i da smanje vidljivost unutar vozila od spolja, i tako daju dozu privatnosti putnicima, pogotovo onima na zadnjem sedištu. Taj princip prosto je primenjen na građevinsko staklo i tako smo dobili reflektujuće i spektralno selektivne folije. Generalno, zaštitne folije možemo upoređivati prema propuštanju i odbijanju vidljive svetlosti; propuštanju, odbijanju i upijanju sunčeve energije; procentu propuštanja UV zraka; i potpunom odbijanju sunčeve energije.
Ovaj proizvod je u skladu sa polaznom idejom izrade bio usmeren na „obračun“ sa sunčevim zracima, sve dok nije uočeno da osim što predstavlja dobar zaštitni film od svetlosti, njenim odbijanjem istovremeno sprečava pregrevanje prostora i štedi energiju za hlađenje. Vođeni tom idejom, proizvođači su sebi postavili novi cilj – napraviti foliju koja će takođe sprečavati odavanje toplote iznutra u zimskom periodu, i na taj način štedeti energiju za grejanje. Tako su nastale termoizolacione folije, odnosno „low-E“ folije.
Oznaka „low-E“ skraćenica je od „low emissivity“, što znači upravo nisku emisiju tj. odavanje energije. Ima ih više vrsta, a uprkos istoj funkciji, mogu se nemalo međusobno razlikovati, pre svega u procentu propuštanja sunčeve energije (koji varira između 20% i 36%), te odbijanju i propuštanju vidljive svetlosti, gde razlike mogu ići i do 17%. Zaštitne folije mogu biti spoljašnje i unutrašnje, zavisno od toga gde se postavljaju. „Low-E“ folije su unutrašnje i, kao što je već istaknuto, usmerene su na očuvanje toplotne energije. U tome su veoma delotvorne, ali kao i sve unutrašnje folije imaju taj nedostatak da leti, kada pri velikoj vrućini mnogo sunčeve svetlosne i toplotne energije naglo padne na površinu stakla, u graničnim slučajevima ne mogu zaštititi staklo od pucanja. Na suncu izloženu stranu/strane objekta mora se primeniti kontra rešenje – neka od reflektujućih ili spektralno selektivnih folija za spoljnu potrebu.
Iako se po konceptu mogu definisati kao „letnje“ folije, nikako ih ne treba otpisivati kao energetski efikasne, jer će u toplijem delu godine obavljati ono što „low-E“ folija ne može i na taj način rasteretiti klima-uređaje. Od ova dva tipa, za zaštitu od sunca blagu prednost treba dati reflektujućim folijama jer one najefikasnije odbijaju i do 65% vidljive svetlosti, zato su veoma tražene i za komercijalne objekte.
Kao što u stambenom prostoru prejaka svetlost smeta stanarima, tako u poslovnom može dekoncentrisati zaposlene i ometati ih u obavljanju radnih zadataka. Dovoljno je da, recimo, u kancelariji koju koristi više ljudi, monitor nečijeg računara bude okrenut ka prozoru sa kog veći deo dana u njega bije jako svetlo, pa da zaposleni koji sedi za tim stolom bude potpuno onemogućen da efikasno radi.
To je nagnalo u prvom redu vlasnike velikih kompanija kao masovne poslodavce, da stakla na svojim poslovnim objektima oblože zaštitnim folijama i na taj način svojim zaposlenima pruže optimalne radne uslove. Međutim, moramo reći da se ovakav korporativni odnos, nažalost, neguje samo u Zapadnoj Evropi i Americi, kao deo filozofije da će, ako su radnici zadovoljni i rasterećeni koliko god je to moguće, ako se osećaju prijatno na radnom mestu, firma više i brže napredovati jer će sva kreativna energija biti usmerena na posao. U većini drugih slučajeva, folije su postavljane radi uštede i zbog svoje dekorativne osobine.
Efekat ogledala koji proizvode na staklima doprineo je ogromnoj popularnosti spoljnih reflektujućih i spektralno selektivnih folija, a kako se folije inače vrlo lako postavljaju, iako je naš savet da vam to radi majstor obučen i edukovan o folijama, pomoću njih se u roku od par dana svaki, pa i sasvim prosečan objekat, može drastično transformisati.
Folije za ravna stakla
Folije za ravna stakla obezbeđuju izuzetne estetske kvalitete građevinskim objektima, povećavaju osećaj komfora u unutrašnjosti i umanjuju troškove. Svakog dana trošimo znatnu količinu energije da bismo anulirali toplotu koja prodire kroz prozorska stakla! Protiv suvišnog trošenja energije, folije za ravna stakla pružaju vrlo efikasno i ekonomično rešenje i u slučaju prethodnog, kao i naknadnog montiranja folija na već ugrađena stakla. Poznato je, da korišćenjem velikih staklenih površina ne možemo bitno uštedeti na potrošnji energije, zbog toga arhitekte i dizajneri primenjuju velike staklene površine, samo ako raspolažu mogućnostima da iste zasenče.
Dupla ili trostruka stakla pomažu, ali nemaju takvu delotvornost kao folije za ravna stakla, čiji su troškovi za montiranje znatno niži. Zastori su lepi, međutim suviše zamrače prostoriju. Roletne prekriju prozor, i onemogućuju pogled na lepote spoljašnjeg sveta. Zavese doprinose unutrašnjem estetskom izgledu, ali iako su navučene, ne umanjuju troškove za utrošenu energiju. Folije za ravna stakla pružaju zaštitu od Sunca, a omogućuju pogled na spoljašnji svet.
Šta je folija za ravna stakla?
To je poliester – folija, koja poseduje izvanredne karakteristike i neposredno se montira na staklo. Folije za ravna stakla su kombinacija raznovrsnih slojeva poliestera nastalih tzv. “nasipanjem metala ili alumunijuma”. Poliesterski slojevi su hemijski bojeni, a zatim laminirani specijalnim lepilom. Imaju sposobnost UV filtriranja, opremljeni su zaštitnim slojem protiv ogrebotina, i bilo za koju staklenu površinu pružaju odličnu zaštitu od provala, neželjene toplote, uvida u unutrašnjost prostora, kao i zaštitu od svetlosti i štetnih UV zraka.
Folije za ravna stakla mogu biti bezbojne, obojene, reflektujuće, nereflektujuće, ili ukrasne – radi odgovarajućeg dizajna, za upotrebu sa unutrašnje strane, kao i spoljašnje. Primenom mikro-tanke folije na bilo kojoj vrsti ravnog stakla, mnogi problemi će se delotvorno rešiti.
U zavisnosti od izbora, folije za ravna stakla filtriraju ulazeću svetlost od 12% do 93%, čak do 79% odbijaju toplotu sunčeve energije, takođe pružaju zaštitu protiv UV zraka – 99,9%, te štite predmete u unutrašnjosti prostorije.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
