U okviru Agende za povezivanje sa Evropskom unijom, balkanskim zemljama biće donirano 50 miliona evra za poboljšanje energetske efikasnosti. Srbija troši i do pet puta više energije od evropskog proseka, a 85 odsto kuća nema izolaciju, pa je važno da imamo projekte energetske obnove zgrada kako bismo koristili novac iz evropskih fondova. Iz Vlade poručuju da je na poboljšanju energetske efikasnosti urađeno mnogo, i da je u toku priprema većih poslova i jeftinijih kredita za te namene.
Obnova fasade sa dobrom izolacijom i zamena stare stolarije veliki je izdatak za domaćinstvo. Ali i građani već znaju da se kroz manje račune za struju, grejanje i hlađenje, to ulaganje isplati i za tri godine.
U Ministarstvu energetike kažu da je u program energetske sanacije ove godine već ušlo 15 lokalnih samouprava. Vlada je iz budžetskog fonda energetske efikasnosti, za njihove projekte izdvojila 120 miliona dinara.
– Na to treba da se doda još 30 odsto, koliko treba da učestvuju jedinice lokalne samouprave, a to je negde ukupno oko milion i po evra koji će biti utrošeni za energetsku efikasnost – napominje pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.
Možda Vas zanima:
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je napravilo registar energetskih pasoša, koji od 2012. moraju da imaju sve nove i energetski unapređene građevine. Urađena je i Nacionalna tipologija zgrada, koja pokazuje potrošnju i gubitke energije stambenog i poslovnog fonda zemlje.
Još konkretniju pomoć za poboljšanje energetske efikasnosti, kažu, doneće Zakon o stanovanju.
– Razni mehanizmi koji će omogućiti građanima da se prijave za projekte kroz svoje stambene zajednice koje će biti formirane ovim zakonom, a neće se voditi računa da li je privatni ili javni sektor – i porodične kuće i sve zgrade će moći da se poboljšaju – navodi pomoćnica ministra građevinarstva Jovanka Atanacković.
Do 2020. godine članice Evropske unije moraju da umanje potrošnju energije za 20 odsto. A Srbija se obavezala da će potrošnju smanjiti za devet procenata do 2018.
– Nije dovoljno samo da znate da vaša zgrada nije dovoljno energetski efikasna, već vam je potreban i savet kako da rešite problem. Zato pomažemo u obuci energetskih inženjera, koji savetuju građane koje mere da preduzmu, koliko mogu da uštedite na energiji i koliko će vas to koštati – ističe Renata Šindlbek iz GIZ-a.
Do kraja ove godine sve lokalne samouprave treba da imenuju energetske menadžere. Već iduće godine i drugi veliki potrošači, 80 fabrika i 60 toplana u Srbiji obavezne su, takođe, da zaposle stručnjaka za energetsku efikasnost.
Izvor: www.gradjevinarstvo.rs
