Energetska efikasnost prozora – od dihtunga do stakala

Prozor je nužni otvor na kući sa osnovnom funkcijom da propusti dnevnu svetlost unutar objekta i da omogući prirodno provetravanje prostorija. Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade. Oni su obično i desetak puta veći od toplotnih gubitaka kroz zidove pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade.

Energetski efikasni prozori će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju stambene i radne udobnosti.

Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima kao na primer PU penom. nvesticijom od 500din. godišnje možete uštedeti i do 5000din. na grejanju.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Prozora ima različitih vrsta a njihov koeficijent prolaznosti toplote kreće se od 0,8 W/m²K kod najboljih prozora s troslojnim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m²K kod starih jednostrukih drvenih prozora.

Možda Vas zanima:

Energetska efikasnost u stambenim zgradama Kako se meri energetska efikasnost? Energetska efikasnost prozora

Preporučljivo je da ukupni koeficijent prolaza toplote ne prelazi 1,8 W/m²K. Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici provetravanjem mogu smanjiti ugradnjom sistema za ventilaciju ili ugradnjom senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuju sistem kada se prozor otvara. Na taj način se smanjuju gubici provetravanjem.

Ostakljenje

Najuobičajeniji materijal za ostakljivanje je staklo, iako se može koristiti i plastika. Staklo ili plastika mogu biti providni, obojeni, prevučeni folijom ili premazom, laminirani, reljefni ili tamni. Providna stakla provode više od 80% upadne sunčeve radijacije i više od 75% vidljive svetlosti. Na nisku vrednost koeficijenta prolaza toplote utiče: debljina i broj međuprostora, vrsta gasa koji ispunjava međuprostor i vrsta i debljina stakla.

Ostakljena jedinica može imati jedno ili više stakala. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori oivičeni distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage. Preporučuje se da ovaj međuprostor između stakala bude minimalne širine 12mm. On može biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasom (argonom, ksenonom ili kriptonom) koji deluje kao toplotni izolator. Ovakav paket stakala se zove “IZO” staklo.

Stakla koja se koriste za izradu IZO stakala su sledeća:

• FLOAT STAKLO koje je ravno providno staklo a standardno se ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm.
• LAMINIRANO STAKLO je sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo staklo se koristi i zbog sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja
• KALJENO STAKLO je float staklo koje je termički obrađeno zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar. U slučaju razbijanja raspada se na velik broj malih komadića tupih rubova pa je pogodno iz sigurnosnih razloga za korištenje
• ORNAMENT STAKLA, površina im je ukrašena različitim uzorcima
• REFLEKTIRAJUĆE STAKLO premazano metalnim filmom koji dio svijetlosti reflektira a dio apsorbuje.

Postoje i niskoemisiona stakla (Low-E). To su stakla sa specijalnim premazima na bazi vanadijum oksida u vidu tankog filma na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla, koji propušta kratkotalasno zračenje, tj. vidljivi deo Sunčevog spektra, a dugotalasno zračenje reflektuje (IC zračenje) pa time sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor. Ovi paketi stakla u odnosu na obični paket IZO stakla su skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji.

Temperatura unutrašnje površine stakla ima bitan uticaj na osećaj ugodnosti ljudi koji borave u prostorijama zgrade. Što je temperatura površine stakla niža, osećaj je neprijatniji i potrebno je ostvariti višu temperaturu vazduha u prostoriji, kako bi se umanjio negativan uticaj odavanja toplote zračenjem.

Prozorski okvir

Najčešće primenjivani materijali za ramove prozora su: drvo, metal (Č, Al) i plastika (PVC). Svaki od primenjivanih materijala ima svoje prednosti i nedostatke.

• Drvo ima dobar strukturni integritet i izolacione vrednosti, ali ima malu otpornost na vremenske uticaje, vlagu, vitoperenje i organsku degradaciju (od plesni i insekata).
• Metal je trajan i ima izvrsne strukturalne karakteristike, ali ima veoma siromašne toplotne osobine. Izbor metala u prozorima je gotovo ekskluzivno ali zbog lake proizvodnje, niske cene i male mase, ali toplotna provodljivost aluminijuma je hiljadu puta veća nego drveta ili polimera. Siromašne toplotne osobine metalnih ramova prozora mogu se poboljšati prekinutim toplotnim mostom (nemetalna komponenta razdvaja metalne ramove koji su izloženi prema spolja od površina koje su izložene ka unutra).
• PVC ramovi se prave od ekstrudiranog vinila postupkom poltruzije. Njihove toplotne i strukturalne osobine su slične osobinama drveta, iako ramovi od vinila moraju biti ojačani za veće prozore. Proizvođači ponekad kombinuju ove materijale radi povećanja trajnosti, poboljšanja toplotnih karakteristika ili estetike.

Koeficijenti prolaza toplote za različite materijale okvira prozora:

• Drveni okvir-Uf = 1,4 – 2,7 W/m²K
• PVC okvir-Uf = 1,2 – 2,2 W/m²K
• Čelični okvir-Uf = 4,0 – 6,0 W/m²K
• Aluminijumski okvir-Uf = 1,4 – 3,5 W/m²K
• Specijalni profili-Uf = 0,7 – 0,8 W/m²K
• Dihtovanje

Ventilacioni gubici nastaju prodorom spoljnog vazduha kroz procepe između krila prozora koji se otvara i rama prozora u građevinskom otvoru. Nastaju usled razlike pritisaka spoljnog i unutrašnjeg vazduha.

Kako pravilno izabrati novi prozor

U skladu sa novim tendencijama energetske efikasnosti koeficijent prolaska toplote za prozore i vrata može biti maksimalno U=1,80 W/m²K dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m²K i više. Gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m²K.

Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m²K. U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuju i prozorski profili koji nezavisno od vrste materijala od kojeg se izgrađuju moraju osigurati: dobro dihtovanje, prekinuti toplotni most u profilu, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote.

Mere poboljšanja na postojećim prozorima

Najveći gubici toplote su kroz loše dihtovanje prozorskog krila i stakla prozora koje se može rešiti stavljanjem različitih dihtunga. Osećate li da kroz spojeve oko prozora ili vrata ulazi hladan vazduh u zimskom periodu?

Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 30-60din/m.

Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzom, a javljaju se i gubici odavanjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijem prostoru.

Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sljedeće načine:

• zadihtujte prozore (i spoljašnja vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolujte kutije za roletne
• redukujte gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletni, postavom zavesa,…
• zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim