Ukupne termalne karakteristike zgrade kao što su zidovi, krovovi, podovi ili prozori specificirani su toplotnom transmisijom (tipično opisane kao U-vrednosti). To je veličina mere pri kojoj se toplotni tok kroz element održava pri razlici temperatura, njegovo merenje uključuje teži koncept i tehnike, i uključuje prenos toplote kondukcijom, konvekcijom i radijacijom
Rezime
Korišćenje energije zgrada sa aspekta prozora je definisano sa četiri bazna mehanizma– prenosom toplote na osnovu temperatune razlike unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha, solarnih toplotnih dobitaka, propuštanju vazduha i dnevne osvetljenosti.
Uticaj potrošnje energije prozora može biti minimiziran (1) korišćenjem dnevne svetlosti radi zadovoljavanja zahteva osvetljenja, (2) korišćenjem odgovarajućih ostakljenja i strategije zasenjivanja radi kontrole solarnih toplotnih dobitaka i minimiziranja zahteva za hlađenjem, (3) korišćenjem odgovarajućih ostakljenja radi minimiziranja konduktivnih toplotnih gubitaka i (4) specifikacije niskog propuštanja vazduha prozorskih proizvoda. Projektant mora razmatrati zahteve arhitekte, termalne karakteristike, ekonomske kriterije i komfor kada se bira prozor.
Ključne reči: dnevno osvetljenje, solarni toplotni dobici, zahtevi hlađenja, konduktivni toplotni gubici
Abstract
Fenestration affects building energy use through four basic mechanisms–thermal heat transfer, solar heat gain, air leakage, and day lighting.
The energy impacts of fenestration can be minimised by (1) using daylight. To offet lighting requirements, (2) using appropriate glazing and shading strategies to control solar heat gain to supplement heating through passive solar gain and minimize cooling requirements, (3) using appropriate glazing to minimize conductive heat loss, and (4) specifying low air leakage fenestration products.
A designer should consider architectural requirements, thermal performance, economic criteria, and human comfort when selecting fenestration.
Key words: daylight, solar heat gain, cooling requirements, conductive heat loss
1. Uvod
U narednim godinama fokus istraživanja će biti na kućama „energy plus”. Ove kuće treba da ponude ne samo najbolju termičku izolaciju, nego i povrat toplote. Toplotna izolacija leti takođe postaje sve značajnije pitanje. Ljudi sada zahtevaju veći komfor u prostoru za stanovanje, toplotni talasi su u značajnom porastu čak i u Centralnoj Evropi. Posledično, značaj omotača zgrade će rasti i morati da zadovolji strožije zahteve nego do sada. Tehnička rešenja treba da zadovolje ove zahteve koji su već raspoloživi. Arhitekte, planeri i projektanti generalno još nisu svesni njih. Tako su oni samo ograničeno uključeni u proširenje detaljnih koraka planiranja i kao pravilo, oni će svoje specijalne zadatke dodeliti specijalistima-planerima kao i proizvođačima.
Za proizvođače prozora i fasada ovo znači da konstrukcioni projekti postaju više kompleksni. Planeri i izvođači detalja moraju uzeti u obzir tehničke karakteristike sličnih omotača zgrade osim tradicionalnih funkcija, toplotne izolacije i vremenskih uticaja. Potrebno je obratiti pažnju na zasenjivanje, ventilaciju, dnevnu osvetljenost, kontrolu prelamanja i proizvodnju energije koristeći PV (fotonaponske ćelije) ili visoke performanse toplotno izolovanih komponenti.
2. Promene socijalnog i potrošačkog ponašanja
Ove promene su odgovorne za oglašavanje i marketing prozora i komponenata zgrada. Potrebno je još utvrditi tehničke karakteristične vrednosti i U-vrednost. Kupac se najčešće suočava sa oglašavanjem U-vrednosti. Nije to jedina validna karakteristika prozora. Potrebno je obratiti pažnju i na druge: vazdušna propustljivost, vodonepropustljivost, otpornost na udar vetra i zvučna izolaciona moć. Takođe je potrebno fokusirati se na sigurnost i bezbednost, kao i komfor. Za uštedu novca je zauzet poseban stav. Sve ovo treba uključiti u prijateljski život s prirodom. Ovo će biti obaveza koja je uključena u standard 14351-1 (Standard za evropske proizvode). Industrija treba da uči iz ovog i treba da naglasi druge koristi primene novih prozora. Za primer: sigurnost, bezbednost, komfor, prikladnost, više dnevne svetlosti, bolja zvučna izolacija itd. Industrija roletni preduzima interesantne korake u ovom pravcu.
3. Izolacija
Ukupne termalne karakteristike zgrade kao što su zidovi, krovovi, podovi ili prozori specificirani su toplotnom transmisijom (tipično opisane kao U-vrednost). To je veličina mere pri kojoj se toplotni tok kroz element održava pri razlici temperatura, njegovo merenje uključuje teži koncept i tehnike, i uključuje prenos toplote kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Drugi uobičajeni termin je toplotna otpornost (tipično prikazana kao R-vrednost koja je za sve praktične namene inverzna vrednost toplotne transmisije. R-vrednost uglavnom predstavlja mernu karakteristiku materijala zgrade. To je lakše za razumevanje manje sofisticiranim prakticionistima i potrošačima. Ukratko, viša R-vrednost znači niži toplotni protok, odnosno nižu U-vrednost, i to je pokazatelj bolje ili lošije izolacije.
Toplotna provodljivost (λ) je pokazatelj koji je korišćen za merenje veličine protoka toplote kroz materijal. To može biti korišćeno za ocenu U-vrednosti i R-vrednosti izolacionih proizvoda date debljine izolacionih materijala. Izolacioni materijali su ispitivani na malim aparaturama, dok su kompletno montirane zgrade i prozori uobičajeno ispitivani metodom „tople kutije”.
4. Prozori
Najjefektivniji način za poboljšanje prozora je njihova zamena sa novim prozorima sa superiornim karakteristikama. Značajna prednost u tehnologiji prozora u zadnjih 20 do 30 godina je razvoj prozora sa Low-e prevlakama, koje su veoma tanki transparentni metalni filmovi. Low-e prevlake imaju sposobnost smanjenja toplotnih gubitaka prozora i takođe refleksiju solarne energije. Kako je preporučeno „road map” (mapa puta), IEA (Internacionalna agencija za energiju) je preporučila da svi novo ugrađeni prozori u svetu budu ekvivalentni karakteristikama duplo ostakljenih Low-e sa niskim koeficijentom provodljivosti ramova, a u hladnim regionima ekvivalentni trostrukom ostakljenju sa dve površine Low-e i ramovima niske toplotne provodljivosti.
Zamenom prozora, prozorima prethodno navedenih karakteristika se poboljšavaju osobine zgrada. Na primer, smanjuju se solarni toplotni dobici u toplim klimama. Ovo je mnogo lakše nego smanjenje U-vrednosti u hladnim klimama. Sunčeva energija može biti reflektovana.
Materijali za zasenjivanje su najbolji kada su montirani na spoljašnjost zgrade i uključuju roletne, kapke, solarno zasenjivanje i različite druge uređaje za zasenjivanje. Unutrašnje zasenjivanje sa visoko reflektivnim površinama kao što su sjajno bele boje mogu biti takođe efektivne, ali imaju manji efekat ako se stakla sa Low-e instaliraju.
Prozorski filmovi su veoma efektivna tehnologija i mogu značajno smanjiti solarne tolotne dobitke, održavanje je otežano ukoliko se ovi filmovi nađu na spoljnoj strani.
Novi prozori sa Low-e prevlakama mogu smanjiti U-vrednost. U-vrednost prozora koji ima jednostruko staklo sa Low-e prevlakom se smanjuje i do 40 %. Ovo se izvodi kad nije moguće u prozorski ram ugraditi dvostruku izolacionu jedinicu, a zamena prozora je relativno skupa.
Instalisano saćasto zasenjivanje (kao saće za med) može takođe smanjiti U-vrednost prozora, više su hladniji u hladnim klimama. Treba naglasiti da je ispravna ugradnja veoma važna za minimiziranje protoka vazduha između elemenata za zasenjivanje i prozora. Na ovaj način je ostvareno značajno poboljšanje. Drugi dobro poznati metod za poboljšanje karakteristika postojećih prozora je dodavanje spoljnjeg prozorskog panela radi otpornosti na udar vetra ili spoljnjeg panela sa Low-e staklom. Karakteristika jednostrukog providnog stakla ugrađenog u prozorski ram sa Low-e panelom je veoma blizu karakteristikama novih sa dvostrukim ostakljenim Low-e prozorima sa niskim koeficijentom toplotne provodljivosti rama. Ovo je veoma važno jer veliki stok neefikasnih prozora sa jednostrukim staklom može biti modifikovan.
Kada se izvrši poređenje karakteristika sa karakteristikama novih tipičnih zgrada uočava se velika korist sa aspekta cene proizvoda i koristi koja se dobija renoviranjem na prethodno navedeni način.
5. Visoke izolacione osobine trostrukog ostakljenja sa Low-e staklima
Više istraživača i proizvođača na prozorima sa višestrukim ostakljenjem sa prevlakama sa niskom emisivnošću punjenih plemenitim gasovima (kripton, ksenon, argon). Napredni prozori imaju i napredne ramove i inovacione ivične zaptivače. Intenzivno se razvijaju visoke karakteristike prozora. Ovi prozori su promovisani kao karakteristike sa kojima se treba upoređivati. Ovi prozori neznatno povećavaju investicione troškove, i veoma se brzo otplate na osnovu smanjenja potrošnje energije za grejanje i klimatizaciju.
Vakuumski ostakljeni sistemi su uočeni kao način za ostvarivanje dramatičnih poboljšanja karakteristika. Debljine staklo paketa su značajno manje u poređenju sa standardnim izolacionim staklima i lako ih je ugraditi u okvir. Japan je retka zemlja sa utvrđenim tržištem za ove tehnologije gde postoji prodaja vakuumskih sistema za ostakljenje više godina. Međutim, postoji ograničenje dimenzija u oštrim hladnim klimama uzrokovano termalnim izduženjem. Japanski vakuum ostakljeni prozori imaju visoke karakteristike, ali njihova primena ne prevazilazi konvencionalne trostruko ostakljene prozore. Konvencionalno trostruko ostakljeni prozori sa Low-e prevlakama i efikasnim ramovima imaju karakteristike (U vrednost od 1 W/m2K). Poboljšane verzije obezbeđuju U vrednost ≤ 0,8 W/m2K, što se insistira kod pasivnih kuća.
Treba naglasiti da su značajna sredstva uložena u razvoj vakuumskih izolacionih stakala. Uprkos visokim performansama vakuumskih ostakljenja tržište na svetu nije još dovoljno razvijeno. U SAD je sprovedeno nekoliko istraživačkih projekata u cilju razvoja procesa vakuumskog ostakljenja koji će biti kompatibilan sa glavnim proizvođačkim procesima kod proizvodnje prozora, i on će biti sposoban u svim klimama. Do sada nije potpuno razvijen uspešan proizvod. Kina slično radi na sistemu vakuumskg ostakljenja, ali su ograničeni na primenljivost proizvoda. Veće skale proizvodnje nisu inicirane.
Više istraživačkih i razvojnih projekata potrebno je komercijalizovati na tržištu koje je sposobno da primi visoke karakteristike vakuum ostakljenih sistema.
6. Solarni toplotni dobici
Napredni sistemi ostakljenja sa Low-e, spektralnim selektivnim staklima značajno prevazilazi staro konvencionalno staklo. Veliki broj stanara će biti zadovoljan sa ovim naprednim prevlakama i značajnom uštedom energije. Ovi prozori sa statičkim (fiksnim) solarnim koeficijentom topolotnih dobitaka (SHGC) su još suboptimalni za karakteristike energije za najveći broj klima. Na primer, visoki solarni dobici u hladnim i tamnim klimama će osigurati potrebnu korist u zimskim mesecima, ali mogu takođe dovesti do prekomerne unutrašnje temperature u toplim letnjim danima. Suprotno pasivnim projektima, sa ispravnom orijentacijom zgrade više ekvatora se suočavamo sa izlaganjima takvih da se dozvoljava da direktno sunčevo zračenje ulazi u prostor u zimskim mesecima, može se izbeći problem pregrevanja, dok se takođe osiguravaju potrebni toplotni dobici zimi. U isto vreme, postoji veći broj zgrada za koji ova opcija nije moguća ili praktična.
Slično u toplim klimama, zgrada sa umerenim (ili odgovarajućim) prozorom, misli se na udeo prozora u površini zida kombinovana sa naprednim ostakljenjima prozora sa veoma niskim koeficijentom SHGC i visoko mogućim prolazom svetlosti mogu osigurati koristi zbog manje potrošnje energije, ali ovi prozori mogu se još suočiti sa tamom (manjom osvetljenošću). Kada direktno sunčevo zračenje nije udarno za staklo (npr. prekomerna oblačnost/kišni dan) ovi niski koeficijenti SHGC prozora moraju zahtevati mnogo veštačke svetlosti za korišćenje, otuda proističe ukupan porast korišćenja energije u zgradama.
Ovi projekti obično zahtevaju simulaciju zgrada (Softver za ocenu godišnjeg uticaja energije) uključujući ukupno grejanje, hlađenje kao i potrošnju energije za osvetljenje.
Automatsko spoljno zasenjivanje ima dobre karakteristike energije ali oni mogu biti skupi za instaliranje i održavanje, uzrokovano radnim motorima i kontrolom sistema. Automatski sistemi za zasenjivanje se široko koriste u Evropi, gde su cene visoke i veličina prodiranja klimatizacionih sistema je veoma niska. Osnova zdravog stanovanja je zdrav objekat. Sve više se insistira na omotaču zgrade (kvalitetnoj izolaciji i izboru prozora) što značajno smanjuje upotrebu klimatizacionih sistema. Vidimo da u doba korone treba obratiti pažnju na mikrobiološki i virusološki kvalitet vazduha. Ovu komponentu treba hitno uvesti kod rekonstrukcije starih, kao i projektovanja novih zgrada. Osnov zdravog stanovanja je prirodna ventilacija. Ona u nekim objektima nije moguća, zbog nemogućnosti otvaranja prozora.
Adekvatnim izborom omotača, kao i zasenjivanja prozora, značajno se smanjuje potrošnja energije za hlađenje. Na nekim lokacijama, izborom uređaja za zaštitu od sunca nije potrebno hlađenje, unutrašnja senila nude dobru kontrolu vidljive svetlosti ali ne ostvaruju nizak solarni faktor (SHGC ili SF).
Sve ove opcije mogu biti integrisane sa automatskim zatamnjenjem svetlosti, radi uštede energije za osvetljenje. Efektivna automatska kontrola za sve dinamičke sisteme se navodi da bi se mogla koristiti za razvoj, koji će rezultovati smanjenjem instalacionih troškova. Danas su ovo najbolja široko rasprostranjena rešenja i ona predstavljaju zrelost tržišta u različitim regionima. Istraživanja pokazuju da potrošači i operatori u zgradama preferiraju dodatnim opcijama. Jedno takvo rešenje je obezbeđenje kontrole optimalnih toplotnih dobitaka u svim klimama i svim sezonama i dnevnim uslovima, tzv. dinamičko solarno ostakljenje. Dinamičko solarno ostakljenje dozvoljava promenljivi prenos svetlosti i toplote kroz staklo. Izvršena su intenzivna istraživanja u poslednjih 40 godina, a danas je napravljen značajan progres na ovom polju.
Sadašnji lideri na tržištu za dinamičko solarno ostakljenje su prodali značajne količine u zadnjih petnaest godina i otvorili velike nove fabrike u 2018. godini.
Više demonstracionih zgrada je izgrađeno sa proizvodima iz ovih proizvodnih linija i nekoliko kompanija koje se bave istraživanjem i razvojem, uključujući i druge kompanije koje su izgradile nove fabrike za elektrohromatske prevlake na staklu, koje je upravo ušlo na tržište.
Privatni sektor je uložio značajna sredstva u nove tehnologije u prethodnim godinama.
Termohromatske prevlake koje menjaju optičke osobine zasnivaju svoj rad na temperaturi stakla. Ovo je druga sposobnost koja je takođe raspoloživa na tržištu. Ove prevlake nemaju aktivnu kontrolu, koja može ograničiti njihove optimalne uštede. Ovo su jednostavni elementi sa manjim delovima sistema. Temperaturna tačka obojenog stakla može biti nijansirana. Različite klime, značajne uštede mogu biti realizovane u poređenju sa statičkim ostakljenjem.
7. Prozori – propustljivost vazduha zbog neispravne ugradnje
Prozori, posebno u starim zgradama su odgovorni za najveći deo propuštanja vazduha. Novi prozori koji se otvaraju generalno imaju mnogo bolje zaptivanje nego postojeći stari.
Postoji briga da kod starih prozora je veće propuštanje vazduha. Ovo je predominantno prouzrokovano toplotnim ciklusom od izlaganja visokim temperaturama pod uticajem direktnih sunčevih uslova u letnjem režimu i velike razlike temperature tokom dana hladnih zima. Materijali, takvi kao što si vinil koji je postao preovlađujući, jer ima nisku toplotnu provodljivost, na nesreću ima visok koeficijent toplotnog izduženja. Više proizvođača razmatra ovo kada razvijaju prozore, ali ne svi proizvođači.
Postavlja se pitanje da li ovo utiče na trajnost i koliko dugo? Mere performansi pokazuju „starost” ili dugoročno predviđanje propuštanja vazduha na osnovu čega se može obezbediti očekivana ušteda energije. Neki projekti prozora, uglavnom u Evropi, uključuju sisteme zaptivanja kod zaključavanja koji imaju veoma malu vazdušnu propustljivost i performanse su dugoročno generalno dobre. Međutim, zbog toga što su prozori „tesni” (mali protok vazduha), proizvođači inkorporiraju ventilacione kanale u prozore. Veoma su efikasni kanali „Duco”, provetravanje kroz zatvoren prozor. Ugrađuju se na izolaciono staklo, koje se skrati za 60 do 80 mm. Primenom ovih uređaja može se obezbediti kontrolisana ventilacija, zaštita od insekata i adekvatna zvučna izolaciona moć. Na žalost, ovaj uređaj je u našoj zemlji relativno skup.
8. Integrisani krovni sistemi
Postoji povećan interes povezan sa krovnim prostorom, uključujući solarne ćelije (PV), integrisani PV u zgradu (B/PV), solarne toplotne sisteme i rashladne krovove. Na primer, dobro utvrđeni efikasni pristup je instalacija (montaža) krovnih prozora u zgradama radi osiguranja koristi od dnevnog osvetljenja. Ovi sistemi treba da budu projektovani radi minimiziranja uticaja rashladnog opterećenja koji takođe maksimizira uštedu osvetljenja. Kroz projekte veštačkog osvetljenja ovi sistemi mogu veoma efikasni. Ako se implementiraju korektno i sa poboljšanim tehnologijama ostakljenja, oni mogu ponuditi niske U vrednosti sa porastom protoka vidljive svetlosti i naprednim tehnologijama koje se izrađuju za naročite tipove zgrada, projekte i klime.
9. Različiti materijali za izradu prozorskih ramova
Prozor je veoma dinamičan deo omotača zgrade. On istovremeno deluje kao prijemnik koji propušta sunčevu energiju u prostor i istovremeno štiti od spoljašnjih uticaja i toplotnih gubitaka. Gubici toplote kroz prozore dele se na transmisione i gubitke provetravanjem. Ukupni gubici toplote kroz prozore predstavljaju preko 50 % toplotnih gubitaka naše zemlje.
Gubivi toplote kroz prozore su više puta (oko deset puta) veći od onih kroz zidove, pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Na starim zgradama koeficijent UW prozora se kreće od 3,50–4,00 W/m2K. Evropska zakonska regulativa propisuje sve niže i niže vrednosti. Koeficijent prolaženja toplote za pasivne kuće iznosi UW ≤ 0,8 W/m2K. Srpski standard propisuje koeficijent prolaženja toplote za prozore UW = 1,5 W/m2K. U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuju staklo i prozorski profili (transmisioni gubici toplote). Na slici 1 je dat poprečni presek prozora, profili napravljeni od PVC-U.
Prozorski profili nezavisno od materijala od koga su napravljeni, moraju osigurati dobro zaptivanje, prekinuti toplotni most u profilu, jednostavno rukovanje kao i nizak koeficijent prolaženja toplote. Prilikom navođenja kumulativnog koeficijenta prolaženja toplote UW, potrebno je navesti pojedinačno koeficijente prolaženja toplote ostakljenja, rama kao i linijski koeficijent prolaza toplote Ψ (W/mK) koji je karakterisan vrstom distantne lajsne. Ostakljenja se danas izrađuju kao izolacioni paket sa dva ili tri stakla sa različitim gasovitim punjenjem ili prevlakama koje poboljšavaju termičke karakteristike. Na slici 2 je prikazan poprečni presek prozora čiji su profili napravljeni od aluminijuma.
Na nisku vrednost Ug stakla utiču sledeći faktori: debljina i broj međuprostora, Ug vrednost se smanjuje većim brojem međuprostora i većom širinom tih međuprostora. Za dvostruko izolaciono staklo se najčešće koristi kombinacija 4 Low-e + 16 Argon + 4. Ovom kombinacijom se može ostvariti vrednost Ug koeficijent od 1 W/m2K. Mala se poboljšanja mogu ostvariti ako se argon zameni ksenonom ili kriptonom. U savremenim kućama se retko koristi punjenje vazduhom. Kod trostrukog ostakljenja se najčešće koristi kombinacija 4 Low-e + 16 Argon + 4 + 16 Argon + 4 Low-e. Ova kombinacija daje debljinu izolacione jedinice od 44 mm. Ovom kombinacijom se može ostvariti Ug vrednost od 0,5 W/m2K. Veoma je bitna ovakva kombinacija stakala jer se praktično eliminiše kondenzacija na unutrašnjoj strani stakla. Zbog toga je bitno obezbediti nizak koeficijent prolaženja toplote i na ramu i na staklu.
Najveći doprinos sniženju koeficijenta prolaženja toplote se očekuje primenom vakuum stakla. Ukupna debljina ovog stakla ne prelazi 9 mm. Daljim razvojem ovog stakla bi se značajno smanjile dimenzije profila. Ovo bi uzrokovalo i smanjenje mase i cene prozora. Osnovni problem je kako obezbediti kvalitetan vakuum da ne bi došlo do deformacije izolacione staklene jedinice. Ovaj proizvod je u daljem razvoju. Mehanizam se može primeniti i na izolaciju zidova. Dovoljne su dve ploče odgovarajućeg plastičnog materijala, gde je između ploča izvučen vazduh. U vakuumu nema prenosa toplote kondukcijom i konvekcijom, samo zračenjem.
Koriste se različiti materijali za okvire prozora: drvo, čelik, aluminijum, PVC-U, kao i kombinacija materijala (drvo-aluminijum, aluminijum-PVC-U). Zbog relativno visokog koeficijenta toplotne provodljivosti aluminijuma (λ = 160-230 W/mK) profili se prave sa prekinutim termičkim mostom. Između aluminijumskih profila se ugrađuje odgovarajući plastični profil. Debljina staklene ploče ima neznatan uticaj na prenos toplote. Posebnu pažnju prilikom izrade staklene izolacione jedinice treba pokloniti zaptivanju (primarni i sekundarni zaptivač). Pri punjenju distantne lajsne voditi računa da se koristi zeolit 3A. Ne koristiti veće dimenzije, treba adsorbovati isključivo vodenu paru ali ne i argon. U poslednje vreme se koriste distantne lajsne neprekinute, samo je jedan kraj otvoren. Na ovaj način se obezbeđuje značajno manje „curenje” argona. Nije tačno dokazano kolika je postojanost argona između ploča, da ne dolazi do „curenja”.
O postojanosti argona između ploča ćemo pisati u sledećim brojevima časopisa Prozori i vrata.
Naročitu pažnju treba obratiti prilikom ugradnje prozora. Prostor između rama i zida može biti jedan od glavnih uzroka produvavanja i prolaza vlage.
Na slici 3 je dat prikaz poprečnog preseka prozora sa drvenim ramovima. Drveni ramovi se izrađuju sa debljinama od 68–93 mm. Ukoliko želimo značajnije sniženje koeficijenta prolaza toplote onda koristimo laminirane profile.
Poboljšanje termičkih karakteristka prozora i drugih staklenih površina moguće je postići na sledeće načine:
- zaptivanjem prozora i vrata
- proverom i popravkom okova na prozorima i vratima
- izolacijom kutija za roletne, ukoliko su kutije unutrašnje
- smanjenjem toplotnih gubitaka kroz prozore, ugradnjom roletni i postavljanjem zavesa i sl.
- zamenom prozora i vrata, termički kvalitetnijim
U današnje vreme ispoštovati naš standard koji insistira na koeficijentu prolaza toplote prozora UW ≤ 1,5 W/m2K.
Autori teksta: Prof. dr D. Škobalj, Ž. Đokić, dipl.inž.
