Kosine karakteristične za potkrovlja predstavljaju izazov u uređenju pred kojim mnogi ustuknu, iako ovi prostori imaju brojne potencijale. Upravo krovni nagibi čine svako potkrovlje jedinstvenim i zanimljivim prostorom za život. Pored osećaja ušuškanosti, krovne kosine imaju i jednu veliku pozitivnu stranu – krovne prozore.
Korišćenje krovnog prostora datira još od davnog sedamnaestog veka i čuvenog francuskog arhitekte Fransoa Mansara, odakle je i potekao naziv mansarde. Kod nas je korišćenje potkrovlja krenulo relativno kasno, tek krajem prošlog veka. Razlozi masovnije upotrebe upravo su maksimalna iskorišćenost prostora i dobijanje više stambenih kvadrata u objektima.
Početak korišćenja ovih prostora okarakterisalo je postavljanje prozora-vrata, postavljanih na zabatni zid dvovodnog krova. To je rešenje koje nažalost ne daje prijatne estetske rezulate jer se na taj način najčešće dobija neprijatan utisak tunela.
Ipak, strani uticaji, trendovi i tehnologije, uneli su novinu u prostore ispod krovnih konstrukcija koja ih je oplemenila i doprinela stvaranju kvalitetnog životnog prostora. Krovni prozori postaju sve češća pojava na našem tržištu, pa tako se i izbor modela stalno uvećava.
Možda Vas zanima:
Postavljanjem krovnih prozora i primenom odgovarajućih materijala pri uređenju enterijera, kao što su odgovarajući pod, termoizolacija, gips-ploče ili lamperija, postiže se efektivnost iskorišćenja svakog kubnog metra potkrovlja, prostora koji se danas u praksi često naknadno osposobljavaju za stanovanje.
Moderno osvetljavanje i provetravanje potkrovlja podrazumeva ugradnju krovnih prozora ili badža. Razlika u ta dva tipa je u tome što se krovni prozori postavljaju na ravan krova i prate tu kosinu, dok badže podrazumevaju vertikalno izbacivanje zidova koje se završava vertikalnim prozorom.
Iako su na našim prostorima široko zastupljeni prozori sa badžom, verovatno usled asocijacije na klasični prozor, višestruke su prednosti krovnih prozora u odnosu na one sa badžom.
Krovni prozori se lakše montiraju, sa manje dodatnih radova ili troškova, postavljaju se brzo između postojećih rogova i poslednje, ali nikako ne i najmanje bitno, pružaju veliku propusnost svetla, daleko više u odnosu na prozore sa badžom.
Kod naknadne ugradnje prozora dodatno treba biti obazriv oko uticaja na izgled fasade. Krovni prozori prate kosinu krova, dok badže podrazumevaju veću arhitektonsku intervenciju.
Zbog toga, prozor sa badžom u značajno većoj meri utiče na fasadu objekta i može usloviti i njeno ozbiljno estetsko narušavanje. Takođe, ugradnja prozora sa badžom može podrazumevati i promenu krovne konstrukcije, što u današnje vreme kada je velik izbor krovnih prozora, predstavlja nepotreban veliki trošak.
Ukoliko nije u pitanju naknadno ugrađivanje krovnih prozora već projektovanje čitavog objekata, prozori sa badžom ipak predstavljaju jedno od mogućih rešenja, radi postizanja određenog arhitektonskog akcentovanja u krovu, ukoliko je to želja arhitekte odnosno investitora.
Krovni prozori najčešće ne otvaraju vizure i osim ako se ne nalaze u nižem delu krovne kosine, ne daju mogućnost prijatnog pogleda, ali njihov kosi položaj ima i prednosti. Danski institut za istraživanje u građevinarstvu (SBI) tri godine je radio „Studiju o dnevnoj svetlosti“. Rezultat istraživanja je potvrđivanje činjenice da je krovni prozor taj koji proizvodi najveći faktor dnevnog osvetljenja.
Kompanije koje se bave izradom krovnih prozora odavno tvrde da ovi prozori, postavljeni pod nagibom od 45 stepeni, daju i do 40 odsto više svetlosti od prozora na badži. Studija je to potvrdila, ali i iznenadila rezultatima da je razlika u osvetljeju čak veća.
Rezultat studije navodi da je krovni prozor zabeležio faktor dnevnog osvetljenja dva puta veći od onog zabeleženog za vertikalni prozor i više od tri puta veći u odnosu na prozor na badži.
Krovni prozor u odnosu na prozor sa badžom, pored bolje osvetljenosti pruža i bolje provetravanje prostorija. Takođe, „Studija o dnevnoj svetlosti“ pokazala je i da krovni prozor propušta prihvatljivije prelaze u osvetljenju u pravcu prozora zbog obloga koje okružuju prostor prozora, kao i zbog svetla reflektovanog o zadnji zid sobe, dok prozor sa badžom propušta koncentrisaniji snop svetlosti i niži nivo osvetljenja u sobu. Usled ovoga, stvara se efekat tunela, najčešće nepoželjnog u enterijeru prijatnog ambijenta.
Studija se nije bavila samo količinom osvetljenja, već i njegovim kvalitetom. Sve više se u građevinarstvu vodi računa o maksimalnom iskorišćavanju prirodnih uslova i ekološki svesnom dizajnu, i kada god je moguće namena prostorija je u skladu sa njihovom orijentacijom.
Pravilnom orijentacijom, iskorišćavanjem prednosti odnosno izbegavanjem mana određenih godišnjih doba, dobija se i značajna ušteda energije. Leti nosi više sunčevih sati i sunce je jako pa postoji bojazan od pregrejavanja. Nasuprot tome, zimi kada ima daleko manje sunčevih sati, svaki sat visoko se ceni i maksimalno crpi sunčeva energija.
Zbog nagiba pod kojim su postavljeni, krovni prozori pružaju direktnije osvetljenje zimi i veću iskorišćenost sunčeve energije u jutarnjim časovima i kada je zimsko sunce u zenitu. Ipak, leti je potrebno zaštititi se od jakog sunca, što se lako postiže raznim uređajima za zamračivanje.
Prednosti prodora svetla iz krovnih prozora prostorijama daje mogućnost zanimljivih svetlosnih efekata. Sama potkrovlja sa svojim kosinama čine poligon zanimljivih enterijerskih rešenja, a naročito kada se uključi i igra svetlosti u prostoru. Uz malo mašte i dobrog projektovanja, krovni prozori mogu pružati jedinstven enterijerski ugođaj.
Nedostaci koji se pripisuju krovnim prozorima obično su vezani za loše izvedene radove ili zapravo predrasude kupaca koje se odnose na prokišnjavanje, preteranu osunčanost, buku kišnih kapi i slično. Te predrasude zasnovane su na realnim situacijama ali njihovo rešavanje je veoma jednostavno i nije finansijski zahtevno, tako da ne predstavljaju realne mane krovnih prozora.
Naravno, kao i kod svih građevinskih materijala, potrebno je izabrati kvalitetne krovne prozore. Ukoliko se taj uslov ispuni, mogu biti veoma otporni na atmosferske uticaje i nema potreba da oni predstavljaju razlog za brigu. Na domaćem tržištu postoji izbor energetski efikasnih krovnih prozora.
Unutrašnje staklo je sigurnosno, dok se sa spoljne strane ugrađuje kaljeno staklo koje je veoma otporno na mehaničke uticaje odnosno udarce. Unutrašnje staklo je laminirano što znači da i pri lomu staklo ostaje u ramu.
U novije vreme u upotrebi su i krovni prozori čije je otvaranje i zatvaranje moguće obavljati pomoću posebnog mehanizma koji se kontroliše daljinskim upravljanjem. Takođe, na tržištu su se pojavili novi modeli koji nude veoma zanimljiva enterijerska rešenja. Jedan od aktuelnih modela pruža mogućnost da se u dva poteza krovni prozor pretvori u balkon.
Ukoliko se potkrovlje koje nije namenjeno stanovanju pretvara u stambeni ili poslovni prostor, često se dešava da nema dovoljnu količinu osvetljenja, odnosno ugrađenu potrebnu površinu prozora, pa je praksa da se prozori naknadno ugrađuju. U tom slučaju treba imati na umu nekoliko činjenica, ne samo zbog osvetljenja i provetravanja, već i iz sigurnosnih razloga i radi poštovanja propisa.
U većini zemalja protivpožarni propisi zahtevaju da se ugradi najmanje jedan uspravni prozor koji predstavlja nužni izlaz u slučaju opasnosti. Danas se na tržištu mogu pronaći krovni prozori koji nude izlaz na krov, kao i oni koji su isključivo namenjeni za tu ulogu.
Za razliku od komercijalnih objekata, hotela, poslovnih i javnih zgrada, porodične kuće uglavnom nisu opremljene požarnim. Smatra se da je prozor na krovu obavezan kao izlaz u slučaju da se stepenice u objektu nađu u plamenu.
Ranije polegnuti prozor, koji je ravan sa krovom, nije bio upotrebljiv za izlaženje, pa je jedan od prozora u porodičnim kućama morao biti uspravan. Takve uslove zadovoljavao je prozor na zabatnoj strani kuće što je razlog njegove ranije rasprostranjenosti. Dubina prozora ponekad će i dobro doći jer ostavlja više raspoloživog prostora, ali je ipak znatno skuplje naknadno ugrađivati uspravan prozor nego polegnuti.
