Idejno rešenje britanske firme One Creative Environments za pejzažno uređenje nove nuklearne elektrane u Engleskoj predlaže postavljanje dve velike staklene kule koje će korišćenjem svetla i izmaglice između sebe kontinualno kreirati veštačku dugu iznad lokaliteta. Koja je ideja za tako nešto?
Inspiracija za dugu došla je od pesme Vilijama Vordsvorta posvećena Kambriji: „Srce mi poskakuje kada na nebu ugledam dugu“.
Nuklearna elektrana Moorside u Kambriji, ruralnom delu Engleske, trebala bi da bude završena do 2024. godine. Konkurs, koji je organizovala RIBA (Royal Institute of British Architects) i Institut za pejzažno uređenje u Londonu, u potrazi je za kreativnim rešenjem pejzažnog uređenja celog lokaliteta. Predlog sa dugom, nazvan Discovery Park, ušao je u uži izbor zajedno sa još četiri rešenja.
Prave se nova brda
Ideja firme One Creative Environments je da nuklearnu elektranu što bolje integriše u postojeće okruženje bez žrtvovanja lepote predela. Zbog toga ovo rešenje predviđa nasipanje 13 miliona kubika zemlje kako bi se kreirala nova brda koja će potom biti ozelenjena. Plan je čak da se poneko brdo zauzme oblik cepanja atoma i drugih formi koje podsećaju na energetiku. Projekat podrazumeva i izgradnju naučnog parka u obrazovne svrhe ali i organizaciju naučnih izložbi na otvorenom.
Poskakuje li srce za veštačkom dugom?
Međutim, šlag na torti jeste veštački kreirana duga koja će se nadvijati nad čitavim područjem. Kontinualna duga će spajati dva staklena tornja, a praviće se svetlom i izmaglicom. Kako autori projekta navode za Inhabitat, inspiracija za dugu došla je od pesme Vilijama Vordsvorta posvećena Kambriji: „Srce mi poskakuje kada na nebu ugledam dugu“.
Izvor: www.gradnja.rs
