Danas, drvo se najčešće upotrebljava kao primarna komponenta u ekološkom pogledu.
Prevashodno za izradu nameštaja jer nije štetno po zdravlje, ne otpušta štetne materije, smole i druge otrovne satojke u prostoriju, omogućava reciklažu i biorazgradivost. Spada u tople, prirodne materijale i njegova lepota i vizuelna privlačnost neosporna je od još od kad je sveta i veka.
Zbog svojih dobrih svojstava, mogućnosti obrade i oblikovanja, završnih efekata i konačnog ugođaja koji stvara u prostoru, drvo je kroz istoriju bilo najzastupljeniji materijal za građenje. Savremeno stanovanje XXI veka, temeljeno na ekološkoj i socijalnoj osvećenosti, ističe drvo kao neizostavni materijal za uređenje prostora u kome se nalazimo.
Drvo se koristi u gradnji, u opremanju enterijera i eksterijera. Zbog svoje trajnosti i postojanosti, načina obrade, elastičnosti, mogućnosti oblikovanja, drvo je nezamenljiv materijal u stvaranju prostornih vrednosti. Sve stilske odrednice su svoj konačni izražaj ispoljavale kroz primenu drveta u različitim oblicima, od raskošnih do minimalističkih.
Završni izgled nameštaja kao i drugih elemenata, može se formirati kroz upotrebu punog drveta ili furnira. Danas se najčešće upotrebljava furnirani nameštaj, koji se sastoji od prirodnog furnira određene vrste drveta čime se oblažu najčešće ploče iverice i panel ploče.
Drvo se u enterijeru koristi za podne obloge, stolariju, zidne obloge, plafonske obloge i još mnogo toga.
Drvena stolarija obuhvata prozore, ulazna i unutrašnja vrata od drveta, kao i klizne elemente. Pravilan odabir stolarije zavisi od efekata koji se teže postići, afiniteta korisnika prostora kao i (poznavanja) karakteristika materijala. Drvena stolarija je čest odabir mnogih, najčešće upravo zbog topline drveta i efekta koji on daje u obradi enterijera.
Na tržištu postoji veoma velik izbor drvene stolarije, ali se možemo osvrnuti na neke glavne karakteristike ovih proizvoda.
Razvoj novih materijala jedno vreme je primenu drveta u unutrašnjem prostoru zasenio, ali veoma kratko, jer lepota drveta je ipak univerzalna.
Novi materijali poseduju razne, nazovimo unapređene karakteristike, ili su ekonomski isplativi itd. Pogrešno se misli da drvo kao materijal manje odoleva zubu vremena. Pravilnom konstrukcijom, gradnjom i negom, drvena stolarija koja se danas proizvodi može imati životni vek i preko 100 godina.
Drvo je nezamenljiv materijal i zbog svojih dobrih fizičkih, mehaničkih i tehničkih svojstava. Naravno, različitim obradama njegova svojstva je moguće dalje unaprediti. Lameliranjem, odnosno lepljenjem elemenata drveta ili termičkom obradom poboljšava se i stabilnost drveta, kao i mehanička i fizička svojstva, ujednačavanje utezanja i bubrenja.
U stambenim zgradama, hotelima,domovima, školama, pa i administrativnim zgradama dominiraju vrata od drveta ili drvenih prerađevina. Drvo je naročito pogodno zbog svoje relativno male težine, lake obrade i prijatnog toplog izgleta.
Vrata se takođe izrađuju i od drugih materijala kao što su : aluminijumski profili (ovakva vrata su uglavnom zastakljena, a najčešće se koriste kao ulazna vrata javnih i komercijalnih objekata), staklo ( cela krila, a ponekad i dovratnici su od debelog sigurnosnog stakla), savijeni čelični lim – spadaju u kategoriju jeftinih vrata i od plastike.
Drvo za izradu vrata kao i za prozore, mora da zadovolji uslove koji će obezbediti njihovu trajnost i pravilno funkcionisanje. Za unutrašnja vrata najčešće se upotrebljava jelovina, zatim smrekovina, a za vrata bolje izrade i luksuznije obrade hrastovina.
Pojedini delovi unutrašnjih vrata kao što su ispuna i obloga izrađuju se od dasaka ploča lepljenica i u manjoj meri od ploča lesonita. Unutrašnja vrata se isto tako mogu izraditi i od stolarskih ploča ( panel ploča) jačih dimenzija.
Spoljna vrata obzirom na uticaj vremena, promena vlaznog i suvog, rade se od borovine, ređe od smrekovine, a vrata bolje izrade od hrastovine. Mnoga vrata se prevlače slojem furnira plemenitog drveta.
Svako drvo, bez obzira na vrstu i geografsko poreklo, zahteva višestruku zaštitu kod primene u građevinarstvu. Savremeni preparati zaštite koriste se višenamenski. Borba protiv insekata koji napadaju drvo, plesan, truljenje podložnost atmosferskim uticajima (hladnoća, vrućine, mrazevi, agresivne kiše, snegovi, vetar…), sve se to rešava integrisanim preparatima.
Opciono, zaštitna sredstva mogu biti i tonirana, pa se jednovremeno rešava i boja drveta. Većinom se biraju transparentne boje koje zadržavaju ili naglašavaju strukturu građe drveta.
Prozori se prave od drveta, metala (specijalni čelični profili, profili od savijenog čeličnog lima, aluminijumski profil, itd.) i plastičnih profila, a proizvode se u kombinaciji drvo – plastika, aluminijum – plastika i aluminijum – drvo.
Fiksni – nepokretni prozori mogu se čak izvesti i od kamena ili betona.
Posebnu generaciju prozora predstavljaju krovni prozori. Izrađuju se od drveta ili aluminijumskih profila. Kod njih se problem zvučne i termoizolacije rešava kvalitetnom drvenom građom i izradom, dihtovanjem štokova i krila. Dodatni faktor izolacije predstavlja izolujuće staklo.
U poslednje vreme u stambenim objekata prednjače PVC prozori i stari drveni prozori se sve više na ovaj način osavremenjuju. Polemike koji su prozori bolji, PVC ili drveni, se stalno žustro vode i mišljenja su podeljena. Drvo je tradicionalni materijal odličnih karakteristika. Ipak, prednost PVC-u se često pripisuje radi postojanosti i ekonomskih faktora.
Drvo je prirodan materijal koji karakteriše velika sposobnost upijanja vlage, usled čega može doći do menjanja dimenzija i oblika. Naravno, to nikako nije poželjno i ako se adekvatno ne zaštiti može doći do velikih energetskih gubitaka. Vlaga intenzivno oštećuje drvo i dobar prozor mora biti dobro impregniran.
Toplota prirodnog materijala, odlične karakteristike drveta i mogućnost smanjenja efekata njegovih negativnih karakteristika (kao što su manja otpornost na atmosferske uticaje) drži drvo kao jedan od značajnih materijala u proizvodnji prozora. Ukoliko se odlučite za drvene prozore, bitno je odabrati odgovarajuće drvo i adekvatno ga održavati.
Kod drvenih prozora od izuzetnog je značaja odabir pravilnog zaštitnog sredstva. Ekološki najpovoljnije zaštite su na bazi smola i firnisa. Za izradu prozora, njegovu trajnost i pravilno funkcionisanje veoma je važan izbor vrste i kvaliteta drveta. Pogledajmo neke od najzastupljenijih.
Čamovina je masiv jele ili smrče. Meko drvo, žućkaste boje, izraženih godova, ponekad čvornovato, sa pojavom smole. Najjeftiniji materijal za drvene prozore. Moguće je izabrati kvalitetnu građu i izbeći nedostatke, ali čamovina se najčešće koristi za stolariju koja se boji ili tonira.
Hrast je drvo veće otpornosti na mehanička i druga oštećenja, žućkasto-smeđe boje. Struktura i broj godova zavise od dela trupaca koji se koriste za građu (od izrazito mirnih do veoma naglašenih šara), sa karakterističnim paralelnim porama – linijicama, osobenim samo za hrast.
Hrastovina je po svojim kvalitetima postojanosti i lepom izgledu možda i najbolja ali je i najskuplja, pa je upotreba za prozore ograničena na luksuznije izrade.
Trešnja se koristi za prozore kao drvo velike čvrstoće i lepe, crvenkaste boje, prijatnih ujednačenih dezena.
Kod nas i u svetu, za izradu vrata i prozora često se koristi građa egzotičnih stabala. Najpoznatiji su mahagoni, sapeli, anigre… Dobrih su mehaničkih svojstava, lako se obrađuju, neobičnih boja i tonova. Prednost nad drugim vrstama drveta je u otpornosti na truljenje, štetne insekte i atmosferske uticaje.
