Posle nekoliko decenija preimućstva stolarije od metala ili PVC-a usled razvoja arhitekture i građevinskih tehnologija, poslednjih godina drvo se primetno vraća u naše domove, superiorno u pogledu topline i autentične estetike koju pruža enterijeru, ali i termoizolacionih karakteristika i trajnosti.
Uklopivo u svaki enterijer
Stolarija predstavlja važan funkcionalni i dekorativni element svake građevine, bez obzira na to govorimo li o stambenim ili poslovnim jedinicama. Fasadni otvori daju vizuelni identitet građevini i oslikavaju trend epohe u kojoj je nastala. Kada se osvrnemo na prošlost, vidimo da su fasadni otvori, odnosno izbor materijala, veličina, dekor i dizajn mogli govoriti o načinu života ili statusu, društvenom i ekonomskom. Tako su se drveni okviri sa ukrasnom rezbarijom, naročito u kombinaciji sa vitražom, često sretali u velelepnim građevinama, dok u rezidencijalnim objektima stolariji nije pridavana estetska nota, već je, sastavljena od ramova pretežno četvrtastih oblika, uprošćenih linija, relativno grube površine, služila isključivo svrsi.
Drvo je vekovima bilo upotrebljavano za prozorske profile i vrata i to ne samo zbog dostupnosti, već i performansi koje su odgovarale njegovoj nameni – dobar izolator, zahvalan za oblikovanje i obradu, jedinstvenog izgleda i strukture, uklopiv u svaki enterijer – dakle, odgovaralo je i tehničkim i estetskim potrebama.
Sve do XX veka drvo ima preimućstvo, međutim sa tog trona ga potiskuje pojava profila od aluminijuma i PVC-a, čija se prednost ogledala najpre u energetskoj efikasnosti, te lakoći održavanja i izdržljivosti (na primer upotreba aluminijuma kod velikih prozora na poslovnim zgradama). Trendovi se menjaju, te su i fasadni otvori sve veći, čak i preko celog zida, što je u skladu sa imperativima XXI veka i težnji da se ukloni spona između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Veličina fasadnog otvora i njegov oblik, kao i namena prostora ustrojavaju i izbor materijala za izradu stolarije, koji, osim izdržljivosti, treba da odgovori i energetskim zahtevima i potrebama objekta.
Odvajanje od prirode, kao tekovina modernizma, usled gravitiranja ka velikim gradskim centrima, sve bržeg i stresnijeg načina života i mnogobrojnih obaveza povlači sa sobom i sve veću potrebu da se u svom domu osećamo toplo i ušuškano, da koristimo prirodne i ekološke materijale, što se oličava i u ponovnom sve češćem vraćanju drvenoj stolariji, kojoj se s tehnološkim napretkom sve više usavršavaju karakteristike potrebne za savremeni dom.
Unapređenje karakteristika
Ranije generacije drvenih prozora podrazumevale su uzane, pravougaone elemente manjih dimenzija, uobičajeno dvokrilne, sa metalnim šarkama i staklom od svega 2-3 mm. Prozori su se otvarali uz pomoć metalne reze ili ručke. Ove prozore nije odlikovao visok nivo postojanosti i termoizolacionih osobina.
Naime, okno je moglo pucati usled jakog vetra, dok je u objekat ulazila veća količina hladnog/toplog vazduha zbog nedovoljno dobrog zaptivanja. Od ovog stakla nisu se mogli praviti veći paneli ako je bio veći fasadni otvor u pitanju, već su prozori pravljeni iz više delova, predvojeni letvicama. S vremenom se karakteristike drvene stolarije unapređuju, dobijaju se i kvadratni prozori sa 4-milimetarskim panelom od float stakla, fiksiranog pomoću silikona i sa dihtung gumama. Poboljšavaju se i načini pokretanja, te se osim klasičnog otvaranja, stvara mogućnost otvaranja po vertikalnoj osi ili kipovanja, čime ovi prozori bivaju moderniji.
Ugradnjom energetski efikasnih stakala i u drvenu stolariju, IZO ili niskoemisionog, povećava se i njena termoizolaciona sposobnost. No, na kvalitet i postojanost drvene stolarije prevashodno utiče razvoj profila.
Autor teksta: Sanja Dakić
