Drvena stolarija je odličan detalj i pre svega estetski element koji daje osećaj topline, zbog čega se najčešće upotrebljava na stambenim objektima.
Zašto je ima sve više na privatnim kućama
Drvo je materijal koji se u građevinarstvu koristi vekovima, ali naravno, ne nepromenjeno. Zahvaljujući razvoju tehnologije, upotreba drveta u građevinarstvu stalno napreduje, u smislu poboljšanja njegovih karakteristika kao građevinskog materijala, upotrebe i trajnosti. Ovaj materijal koristi se u gradnji, u opremanju enterijera i eksterijeru, i kao nosiv element i kao ispuna.
Zbog svoje trajnosti i postojanosti, načina obrade, elastičnosti, mogućnosti oblikovanja, drvo je nezamenljiv materijal u stvaranju prostornih vrednosti i nema arhitektonske epohe u kojoj drvo nije našlo svoju primenu.
Pod drvenom stolarijom podrazumevamo prozore, ulazna i unutrašnja vrata, kao i klizne elemente, izrađene od drveta. Ne postoji univerzalno pravilo koji materijal se upotrebljava za koji tip objekta, odnosno njegovu namenu, veličinu i sl. Ipak, učestalo je da se danas drvena stolarija više upotrebljava na privatnim kućama, pre nego na poslovnim, komercijalnim i drugim objektima.
Pravilan odabir stolarije zavisi od brojnih faktora koji se moraju uzeti u obzir pri projektovanju objekta, i najčešće ne postoji samo jedan tačan izbor, već je u pitanju širina izbora.
Možda Vas zanima:
Drvena stolarija je odličan detalj i pre svega estetski element koji daje osećaj topline, zbog čega se najčešće upotrebljava na stambenim objektima.
Postoji niz drugih faktora koji drvo čine čestim izborom uređenja stambenih objekata i vila. Ono što se ne sme zanemariti, drvo je prirodan materijal i kao takav je nezamenjiv. Često ćemo čuti kako ovaj materijal “diše”, odnosno kako ima svojstvo da propušta prekomernu količinu vlage, ili pak, da je unosi kada je ona potrebna. Zahvaljujući drvenoj celulozi drvo kao materijal zaista i može da “diše”. Ta veza između svojstva drveta i njegove estetike je negde i prirodna, da čovek i vizuelno u drvetu prepoznaje “prirodnu toplinu”. Upravo iz tog razloga, drvena stolarija je nezamenjiva kada je potrebno objektu dati topli izgled doma.
Još jedan razlog zašto je drvo tako čest izbor u odabiru stolarije je njegov diverzitet koji postoji u prirodi, a samim tim i na tržištu građevinskih elemenata. Širok je izbor vrsti drveta koje se upotrebljavaju za potrebe građevinske industrije. Naravno, izbor vrste drveta zavisi i od podneblja, kao i cena i kvalitet odabranog materijala.
Kod nas na tržištu je situacija takva da se za unutrašnja vrata najčešće upotrebljava jelovina ili smrekovina, dok se za kvalitetnije i luksuznije objekte koristi hrastovina.
Svaka vrata su sastavljena od više elemenata, tako da se pojedini delovi unutrašnjih vrata, a to su najčešće ispuna i obloga, izrađuju od dasaka ploča lepljenica, i u manjoj meri od ploča lesonita. Čest je slučaj da se unutrašnja vrata izrađuju od stolarskih ploča, tzv. panel ploča nešto većih dimenzija.
Uslovi u kojima se nalaze i na koje moraju odgovoriti spoljna i unutrašnja vrata se razlikuju, pa samim tim i odabir vrste drveta.
Spoljna vrata trpe veće izazove, s obzirom na to da moraju odgovoriti na spoljne uticaje, veće promene vlažnosti vazduha, zahtevima bezbednosti, zvučne i toplotne izolacije i dr. Obično se izrađuju od borovine, ređe od smrekovine, a skuplja i kvalitetnija vrata od hrastovine. Mnoga vrata se prevlače slojem furnira plemenitog drveta.
Drvo je čest izbor upravo i zbog svoje dugovečnosti. Za to je potrebno adekvatno održavati drvenu stolariju, koja je u tom smislu nešto zahtevnija od drugih.
Razvoj tehnologije omogućava primenu različitih premaza koji su sve uspešniji u pobo- ljšanju karakteristika drvene stolarije. Savremeni preparati zaštite koriste se višenamenski. Borba protiv insekata koji napadaju drvo, plesan, truljenje usled atmosferskih uticaja (hladnoća, vrućine, mrazevi, agresivne kiše, snegovi, vetar…) se danas najčešće rešava integrisanim preparatima. Takva zaštitna sredstva su često i tonirana, što omogućava i da se drvo uredi po želji i da mu se da boja koja je u skladu sa čitavim enterijerom ili eksterijerom.
Mnogi najčešće biraju transparentne boje ili bajceve koji zadržavaju ili pak naglašavaju prirodnu strukturu drveta, koja je s obzirom na to da je prirodni materijal u pitanju, neponovljiva.
S prozorima je slično kao i sa vratima. Drveni prozori su ti koji su u upotrebi vekovima i koji su višestruko pokazali svoju vanvremešnost i dugovečnost. Bilo da su rustikalno uređeni ili pak savremeni, pa i minimalistički, drveni prozori enterijeru i eksterijeru daju posebnu notu, a naročito na stambenim objektima. U tom smislu su nezamenjivi i veoma čest izbor, naročito objekata u kojima se drži do kvaliteta materijala i estetike. Kao i kod vrata, i kod drvenih prozora je odabir pravilnog zaštitnog sredstva izuzetno značajan, a za to su ekološki najpovoljnije zaštite na bazi smola i firnisa.
I kod prozora odabir vrste drveta zavisi od brojnih faktora, jedno od njih je i podneblje. Postoji širok raspon vrsti drveta, i po karakteristikama, a tako i po ceni. Od onih manje kvalitetnih pa sve do veoma luksuznih i skupih. Kod nas se najčešće koristi čamovina, koja je masiv jele ili smrče.
Čamovina spada u vrste mekih drveta, žućkaste je boje i izraženih godova. Ona može biti čvornovata, a čak i sa pojavom smole. Spada među najeftinije materijale za drvene prozore. Moguće je izabrati kvalitetnu građu i izbeći nedostatke, ali najčešći je slučaj da se pri odabiru čamovine njeni nedostaci prikrivaju tako što se stolarija boji ili tonira.
Izdržljivija i dugotrajnija vrsta drveta je hrast. U pitanju je drvo veće otpornosti na mehanička i druga oštećenja, a boja mu je žućkasto-smeđa. Njegova estetika može umnogome da varira, u zavisnosti od dela trupaca koji se koristi za građu. Struktura i broj godova direktno zavise od toga, i mogu se razlikovati od izrazito mirnih do veoma naglašenih šara. Za hrast su osobene karakteristične paralelne pore – linijice. Ova vrsta drveta je veoma cenjena upravo zbog svojih kvaliteta, postojanosti i estetike, i spada u kvalitetnije i skuplje vrste drveta, zbog čega se ta stolarija koristi na porodičnim stambenim kućama i vilama.
Slično je i sa trešnjom, vrstom drveta koja je izuzetnih karakteristika i izgleda. Kada je stolarija u pitanju, trešnja se koristi za prozore kao drvo velike čvrstoće i lepe, crvenkaste boje, prijatnih ujednačenih dezena i spada među najbolje izbore drvene stolarije.
Iako smo daleko od tih podneblja, poslednjih decenija je slučaj i da se kod nas za izradu stolarije koristi građa egzotičnih stabala. Od tih vrsta drveta najpoznatije su mahagoni, sapeli, anigre… Ove egzotične vrste su odličnih mehaničkih svojstava, lako se obrađuju, neobičnih su boja i tonova. Prednost nad drugim vrstama drveta je u otpornosti na truljenje, štetne insekte i atmosferske uticaje.
Uvek je pametnije investirati u početku u kvalitetne i postojane materijale, koji će svojim dobrim karakteristikama omogućiti dugovečnost čitavog objekta, nego za jeftine koji će se brzo morati menjati, sanirati, a mogu i dovesti do popuštanja čitavog sistema kakav čini jedna kuća.
U slučaju odabira drvene stolarije, uvek je preporučljivo odlučiti se za kvalitetno drvo, odnosno prozorske okvire od masivnih vrsta drveta, a ne od lamerilanih elemenata u slojevima.
Drvena stolarija ima odlične izolacione karakteristike, toplotne, a i zvučne, što je još jedan od razloga zašto je tako čest izbor. Drvo spada u vanvremenske materijale, i još uvek nismo u građevinarstvu uveli materijal koji može zameniti njegov “osećaj topline” i dati efekte u enterijeru i eksterijeru. Zahvaljujući novim tehnologijama, drvena stolarija se danas lako održava i može biti veoma dugotrajna.
Aluminijum spada u vizuelno hladnije materijale. Zbog svojih karakteristika, čvrstine i otpornosti, najčešće se upotrebljava na objektima na kojima je potrebno premostiti velike dimenzije otvora, što su pre komercijalni i javni objekti, nego stambeni. PVC-U stolarija je zbog svojih karakteristika i cene najraspostranjenija, ali ipak svojim izgledom ne može zameniti prirodnu toplotu drveta, koja i te kako utiče da dom bude dom.
