Drvo je večno. U građevinarstvu se koristi još od prvih objekata koje je čovek podigao, a s razvojem stakla i njegovih mogućnosti, obavezni element objekta postaju drveni prozori. Poslednjih decenija gube primat zahvaljujući razvoju PVC materijala, ali se kao prirodni, zdravi i ugodni materijal, polako vraćaju na “scenu”.
Drvo je nezamenjiv materijal zbog svojih dobrih fizičkih, mehaničkih i tehničkih svojstava. Kao prirodan materijal drvo diše, a ima odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, i za razliku od svih ostalih materijala, sposobnost difuzije pare. Drveni prozori imaju sposobnost da izbacuju putem difuzije prekomernu količinu vlage van, kao i da ubacuju potrebnu vlagu u prostor. Tako kada je u zimskom periodu u unutrašnjosti objekta vazduh prekomerno suv usled grejanja drveni prozori propuštaju drvenu vlagu iz spoljašnjeg prostora i difuzijom je ubacuju u prostoriju. Takozvana zdrava razmena klime vrši se zahvaljujući drvenoj celulozi i otuda izraz da drvo diše.
Svaki materijal ima svoje prednosti i mane. Zbog povoljnog odnosa cene i karakteristika, PVC materijali su poslednjih godina preuzeli primat što se tiče izbora materijala stolarije. Ipak, drvo kao prirodni materijal ima brojne pozitivne karakteristike. Jedna od mana mu je nešto zahtevnije održavanje, ali zahvaljujući savremenoj tehnologiji, i na tom polju je sve prisutniji napredak.
Poboljšana mehanička i fizička svojstva drveta, veća stabilnost i ujednačavanje utezanja i bubrenja drveta postižu se njegovom obradom, odnosno lameliranjem, lepljenjem elemenata drveta, zatim termičkom obradom – sušenjem na 12% sadržaja vode. Pravilnom obradom i pravilnom konstrukcijom drveta postiže se maksimalna stabilnost profila i bitno se poboljšavaju svojstva drvenog prozora.
Što se toplotne izolacije tiče, koja je jedna od prvih karakteristika koja se uzima u obzir kada je u pitanju spoljašnja stolarija, toplotni otpor okvira prozora raste s njegovom debljinom. Prema evropskim propisima o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti, prolaz toplote kroz prozor ne sme biti veći od 1,6W/m²K kod prozora s drvenim profilom. Ukupni prolaz toplote kroz prozor određuje se s obzirom na prosečni prolaz toplote okvira i stakla, s obzirom na udeo njihovih površina, s tim što se u obzir uzimaju i toplotni gubici u spojevima.
Među energetski štedljivim prozorskim oknima ubrajaju se okviri između 1,5 i 1,8 W/m²K.
Kod drvenih prozora u izradi prozorskih okvira najviše se upotrebljava drvo četinara. Drvo kao prirodni materijal ima prednost nad PVC-om ponajviše zbog ekološkog faktora. Česta je kombinacija drveta s unutrašnje strane prozorskog okvira, dok se spoljna izrađuje od aluminijuma. Takvi kombinovani prozorski okviri udružuju prednosti drveta, toplog prirodnog materijala koji poseduje dobru toplotnu izolaciju, dimenzijsku stabilnost, visoku postojanost, a alimunijum pruža zaštitu drvetu od ultraljubičastih talasa, mraza i vrućine. Vazduh između aluminijumskog i drvenog profila omogućava i dobro provetravanje.
Kod drvenih prozora važno je održavanje ali savremeno lakiranje prozora uklonilo je opšte prihvaćeno mišljenje otežanog održavanja drvenih okvira. Drvo kao materijal svojim anti- statičkim delovanjem odbija nečistoću, po čemu se razlikuje od drugih, veštačkih materijala. Savremeno lakiranje visokokvalitetnim ekološkim akrilnim lakovima omogućava trajnu zaštitu drvenih elemenata i jednostavno održavanje.
Takođe protivno uvaženom mišljenju, drvena stolarija se dobro ponaša i u slučaju požara. Samo površina drveta se ugljeniše, te poseduje stabilnost da se održi duže vreme. Drveni prozori gore ali nikako ne brže od ostalih materijala. Čak 90 minuta mogu da se opiru vatri i održavaju statičnu stabilnost. Što je takođe važno, tom prilikom ne dolazi do emisije opasnih gasova već malo neopasnih plinova izađe iz gornje prevlake. Za razliku od drugih veštačkih materijala kada gore, drvo se tako daleko bolje ponaša pri požaru. Gori sporije, ostaje stabilno i ne emituje štetne materije.
Kod upotrebe materijala treba imati na umu ne samo proces ugradnje i životni vek prozora, već i proces proizvodnje. Među svim građevinskim elementima drveni elementi zahtevaju najmanje energije za pripremu, obradu, izradu a nakon upotrebe, i za njihovo uništenje.
Kao i prozori, drvena vrata su takođe poseban element bilo eksterijera ili enterijera. Pored toga što funkcionalno pregrađuju prostor, to čine i vizuelno i pravilnim odabirom ga nadograđuju. Drvena vrata često se izrađuju po meri, tako da se uklapaju u sve otvore. Najčešće se izrađuju od medijapana, furniranog ili bojenog, ali i od lameliranog masiva, hrasta, bukve, trešnje, lipe itd.
Vrata od punog drveta daju enterijeru naročit šarm i kao takva predstavljaju jedan od istaknutijih elemenata objekta. Nije retko ni kombinovanje sa staklom, čime se postižu različiti efekti u enterijeru. Na tržištu postoji veoma velik izbor materijala, formi i boja, kao i estetskim dodacima.
