Još otkada su nastale prve zidane kuće javila se čovekova potreba za privatnošću i težnja da unutrašnjost doma sakrije od oka javnosti. Kako je, međutim, istovremeno trebalo osvetliti prostorije na neki način, bilo je neophodno da na zidovima postoje otvori sa tom funkcijom. Ovakvi, prosto ozidani četvrtasti otvori predstavljali su prve prozore koji su radi očuvanja toplote, ali i intime, zatvarani drvenim kapcima.
Staklo je zbog nedostupnosti i visoke cene bilo prisutno samo na dvorovima i u katedralama u vidu vitraža. Zastakljeni prozori kakvi su nama danas poznati, zaživeće tek u 17. veku, a sa njima i pojava zavesa kao komada tkanine pomoću kog je valjalo smanjiti potpunu prozirnost stakla.
Duga tradicija
Zastori za prozore se uošteno dele na lake i teške, gde bismo u lake odnosno transparentne ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne zastore-draperije. Draperije, zapravo, imaju daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, korišćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi vizuelno odvojile određenu prostoriju od ostatka kuće. 16. vek će doneti pojavu jednog novog stilskog komada nameštaja – kreveta sa zastorima.
Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan izgled spavaće sobe predstavljali su statusni simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti vlasnika. Zato je bilo od izuzetne važnosti da upravo krevet izgleda što raskošnije.
Zastori su u početku visili sa tavanice za koju su bili pričvršćeni metalnom kukom, vezani za ivice kreveta pomoću kanapa. Kasnije je konstruisan četvorougaoni drveni ram postavljen iznad samog kreveta u dimenzijama koje su pratile dimenzije postelje, gde su zastori okruživali krevet sa svih strana, pružajući se do poda.
Ove draperije bile su izrađene samo od najkvalitetnijih i najfinijih voznih materijala, kao što je brokat (vrsta svile ojačana pamučnim vlaknima), ili od crnog i crvenog somota protkanog zlatnim nitima.
Pečat doma
Draperije su otmeni nastavci zavesa. Pored činjenice da predstavljaju odličnu zaštitu od sunca, njihova uloga je pre svega dekorativna, uz njih zavese deluju kompletnije, elegantnije i lepše. Izrađuju se u različitim dezenima i bojama, od materijala poput pliša, lana, satena ili pamuka, po skrojenoj dužini.
Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o spavaćim sobama, prevashodni cilj zavese u njima jeste da spreči ulazak svetlosti u prostoriju i tako omogući miran san, zbog čega ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu.
Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu poruku o afinitetima i ukusu njegovog vlasnika. Pravilno odabrana draperija može se pokazati kao veoma efektan detalj i dati čitavom prostoru sofisticiranu notu. Kombinacija zavesa-draperija pruža mogućnost igranja materijalima i elementima u enterijeru, odgovarajući istovremeno zahtevu multifunkcionalnosti. U svetu je naročito popularan sistem duplih zavesa, od svile i sirove svile, svile i pliša, svile i lana.
Dodir klasike u savremenom dobu
Prva polovina prošlog veka bila je doba ratova, vreme kada se oskudevalo u svemu, a naročito u stvarima poput tekstila, te je posledično i u posleratnom periodu zavesa još dugo bila samo parče platna na prozorima, bez obraćanja naročite pažnje na njenu estetsku dimenziju.
Ovakav razvoj događaja kasnije će doneti i neke nove trendove. Pop-art Endija Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravilnim geometrijskim oblicima, jednostavnim dezenima sastavljenim od neonskih struktura, stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične kitnjaste elemente koji je prate.
Takva atmosfera u velikoj meri je potisnula stilsku draperiju kao izbor pri uređenju enterijera i u narednim decenijama. Mahom je se moglo naći u luksuznim hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao dela scenografije predsedničkih apartmana ili tematskih penthausa, ili eventualno u domovima imućnih novijeg datuma koji su odabirom klasike želeli da svom bogatstvu prizvuk starine i tradicije. I mada se danas, u 21. veku, otišlo i korak dalje sa ekspanzijom hladnih materijala kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna suprotna tendencija.
Dizajneri su idejno počeli da se vraćaju prošlim epohama, vraćajući na velika vrata pojedine komade nameštaja i detalje, i time pokazali da su neke stvari zaista vanvremenske. I ma koliko životni prostor po spoljašnjosti bio delo moderne arhitekture, iznutra ipak treba da odiše toplinom, a ako se dodatno oplemeni atraktivnim draperijama, utisak će biti potpun i mesta za grešku gotovo da nema.
Ma kako da ste zamislili svoj dom, u zavisnosti od sastava, tehnike tkanja, dizajna materijala i načina izrade, teške zavese mogu odgovoriti svim enterijernim stilovima.
Piše: Jelena Mitrović, dipl.novinar
