S prvim brojem časopisa Prozori+Vrata u 2025. godini otvaramo novo poglavlje ispunjeno svežim idejama, željama i inspiracijom. U ovoj godini želimo da nastavimo da istražujemo najaktuelnije teme iz sveta arhitekture, građevinarstva i energetske efikasnosti, osvetljavajući kako globalne trendove, tako i lokalne izazove.
Razgovaramo sa Danilom Grahovcem, osnivačem i direktorom Studija A&D Architects iz Beograda, čiji rad predstavlja spoj funkcionalnosti, inovacija i poštovanja prema nasleđu. Ovaj mladi, ali izuzetno iskusan tim ostvario je značajne projekte u oblasti javnih objekata, rekonstrukcije i prenamene, sa posebnim naglaskom na održivost i energetski efikasna rešenja.
Danilo nas vodi kroz priču o projektovanju objekata javne namene, izazovima rekonstrukcije i očuvanja istorijskih zdanja, kao i o ulozi prozora, vrata, fasada i naprednih tehnologija u oblikovanju modernih prostora. Kroz ovaj intervju, saznajte kako Studio A&D Architects pomera granice u arhitekturi, kombinujući tradiciju i savremene standarde.
S obzirom na to da nam je ovo prvi broj u 2025. godini kojim otvaramo svoje delovanje prema našim čitaocima, kako ste je Vi započeli? Koji se prvi projekat našao na Vašem stolu nakon praznika?
U godinu 2025. krećemo puni optimizma, elana, i nade da ćemo ove godine biti bolji nego ikada.
Možda Vas zanima:
intervju: Modelart Arhitekti – Balans kao preduslov funkcionalnog prostora
intervju: Radmila Marković Vavrin M.Arch – Kako arhitekta bira prozore i vrata?
Intervju: Pouzdan brend za izradu prozora i vrataDva noviteta su spremna i krećemo odmah punom parom.
Kada biste sumirali prethodnu godinu, šta biste izdvojili? Da li je to neki određeni projekat, poznanstvo, iskustvo?
Možda i nije profesionalno opredeljeno, ali mi se čini da sam prošle godine bolje upoznao sebe, svoje emocije, osećanja, definisao jasnije sebi svoje filozofske stavove. Tako da od poznanstava izdvajam samog sebe, od iskustava jedno neobično putovanje a projekte, kao i svoju decu, sve volim podjednako.
Kako pristupate projektima objekata javne namene, kao što su škole, bolnice i objekti socijalne zaštite, u pogledu njihove funkcionalnosti i održivosti? Koji elementi iz segmenta stolarije imaju Vašu najveću pažnju tokom rada na projektu?
Najveća sreća moje karijere su upravo ti javni objekti. Mogućnost rada na zahtevima i potrebama korisnika, umesto na količini neto prodaje kvadrature mi je ulepšala život. Što se tiče stolarije, fasadni omotač ima veliku ulogu u cilju smanjenja toplotnih gubitaka, dok unutrašnja stolarija ima specifične zahteve eksploatacije. To sam već negde jednom navodio kao primer, vi vaša vrata od toaleta u kući otvarate možda 5-10x dnevno. Jedna vrata toaleta u bolnici ili školi se otvaraju minimum 50x. Stoga kvalitet obloge krila, kvaka, brava, šarki svi elementi jednih običnih vrata moraju biti barem 10x kvalitetniji od toga, kao i način ugradnje. Shodno tome samo pur pena neće biti dovoljna.
Da li i na koji način potrebe i očekivanja lokalnih zajednica utiču na Vaš proces projektovanja javnih objekata?
Ta je tema meni lično jako zanimljiva i zabavna. Neverovatna je strast koju pojedinci ili grupe iz manjih sredina pokazuju prema svom gradu, mestu, školi ili domu. Poštovanje prema vašem radu koje možete dobiti u Vranju od upravnika doma ili u Prijepolju od direktora škole, u Beogradu ne može da se doživi. Direktori beogradskih škola su postali lokalna božanstva kojima se klanjaju roditelji, nastavnici i okruženje, i iza toga stoji osećaj sveznanja o svemu. Naravno to nije slučaj samo kod škola, znate i sami da je tako u svim aspektima. U „unutrašnjosti“ to nije slučaj. Naime, ljudi iz unutrašnjosti su u velikom broju slučajeva maksimalno posvećeni svome poslu, zahvalni, odani, koncentrisani i pristojni. I u takvoj atmosferi čovek dobija posebnu volju za rad. Proces je proces i on ne zavisi od okruženja je geslo koje favorizuju AI zanesenjaci. Ja se sa tim ne slažem. To malo što pravi razliku utiče i na mene i moj stav, kao i na odnos i posvećenost.
Možete li podeliti primer projekta gde ste kroz rekonstrukciju uspeli da spojite modernu funkcionalnost sa istorijskom vrednošću objekta? Na koji način prozori i fasadna stolarija igraju ključnu ulogu u revitalizaciji istorijskih zgrada?
Momo Kapor je rekao, da ako se sami ne hvalite i stalno govorite kad vas neko pohvali: pa ne, nije to ništa specijalno, na kraju će svi i pomisliti da niste ništa specijalno. Ipak, ja sam tako nekako „nakrivo i naopako nasađen“, da ne smatram da smo mi negde uspeli da spojimo modernu funkcionalnost sa istorijskom vrednošću. Prvo, jer ne smatram da postoji moderna funkcionalnost, osim možda u aspektu korišćenja računara i IT opreme (ljudi su iz istog milenijumima, iako nas svi uče da smo mi sada nešto posebniji što je apsolutno netačno), a drugo, jer nismo imali prilike da radimo na objektu od velike istorijske vrednosti.
Koliko je važna pristupačnost u javnim objektima, i kako prozori, vrata i drugi arhitektonski elementi mogu doprineti inkluzivnosti prostora?
Pristupačnost je možda jedina new age mantra koju ja cenim i smatram potrebnom. Ali stvarnu pristupačnost, a ne puko bespotrebno iscrtavanje mesta za parking za vozila sa ograničenom pokretljivošću korisnika. To je više sociološki aspekt, nego građevinski, a taktilne površine i rampe su manji problem.
Da li su postulati cirkularne ekonomije i ponovne upotrebe materijala deo vašeg pristupa projektovanju? Da li ste bili u prilici da na nekom projektu primenite i pratite njihove efekte?
Jednom sam čuo najtačniju rečenicu za održivost: Održiv je onaj objekat koji dugo traje, a ne onaj koji ima troslojno staklo, PV module ili geosonde. Znači objekat koji košta 100 zlatnika i koristi se 1000 godina ima kvalitetan i održiv dizajn. Ako vi uložite danas 100 zlatnika u puku komercijalizaciju opreme, sigurno ćete uštedeti neku energiju, ali verovatno ćete uštedeti energiju koju i niste trebali da potrošite. Jer tu energiju koristite za operacije koje vam nisu neophodne nego hir. Tako da je održivost kao termin zloupotrebljena kapitalističkim načinom razmišljanja u stavljanje zelene nalepnice na svaku stvar, bez ikakvog kritičkog poimanja potrebnosti iste.
Što se tiče reciklaže, ja kada sam bio dete, sve se recikliralo, i flaše i karton i novine. Milion puta sam nosio prazne staklene flaše u prodavnicu i menjao za pune. Onda je neko (shell) shvatio da je super zarada na plastičnim flašama, te su staklene pretopili u kvarc ponovo a od nafte napravili bezbroj flaša. I sada posle 30 godina smo se uhvatili ponovo reciklaže. Ja se sećam da se na selu nikad ništa nije bacalo. Naime, stari prozori su se farbali, stakla menjala i ponovo koristili za neki pomoćni objekat. Dan danas, kod nas u selu stoji gomila sa starom ćeramidom sa kuće koja je srušena, cigla takođe, to je reciklaža. A reciklaža u industrijskim procesima gde dominira profit, je i više nego licemerje.
Na koji način odabir staklenih fasada, energetski efikasnih prozora i vrata doprinosi smanjenju potrošnje energije u javnim objektima?
To je poznata tema. Koeficijenti prolaza toplote se izračunavaju na osnovu kvaliteta profila, stakla i njihovih debljina. Sve to se obračunava u ukupnu površinu i na taj način se dobija količina energije koja se gubi na površini staklenog omotača. Isto tako i za zidove, krovove, podove. Svi konkurentni proizvođači su u sličnom ili istom rangu što se tih karakteristika tiče.
Sam odabir zavisi od puno faktora, poput korisnika, dizajna, koliko puta je ko od njih vodio na putovanje a koliko puta na ručak. Razne tu varijante postoje, ja lično biram prema sopstvenom, unutrašnjem utisku i doživljaju pojedinca koji nudi određeni proizvod. Ako mi se čovek dopada, ako je pošten i iskren prema tome što radi ili prodaje, nemam dvojbi. Pod uslovom da je izbor moj.
Kako BIM tehnologije i digitalni alati pomažu u analizi energetske efikasnosti objekata tokom faze projektovanja?
Nakon ne malog broja projekata rađenih kroz BIM, i nakon sagledavanja kompletnog procesa i svih implementiranih alata mogu sa punom sigurnošću da tvrdim da nove tehnologije „gaze“ zdrav razum, logiku i rad u marksističkom smislu. Brzina napretka alata, operacija, intervencija ne da nije dovela do automatizacije procesa i olakšanja rada, već kao i u svim drugim poljima života do unazađenja i ogromnog uticaja na kvalitet života, a shodno tome i rada i projektovanja.
Svi „korisnici“ tih alata su se predali pukoj transhumanizaciji, potpuno zaboravljajući na svrhu, cilj i povod sa kojim se nešto radi, gradi ili stvara. Što se same analize energetske efikasnosti tiče, čini mi se da je simulacija energetskih gubitaka dovedena do savršenstva u smislu preciznosti, izračuna površinskih, linijskih i tačkastih gubitaka ali je isto tako operatera svela baš na to – operatera a ne inženjera koji o stvarima promišlja, rešava probleme i pronalazi nova rešenja. Na kraju ćemo čini mi se, doći na zaključak da najmanje energije troše tradicionalne kuće od blata u Vojvodini ili kamena u Crnoj Gori, nakon što okrenemo ceo krug savremenih materijala.
Kako vidite budućnost ugradnje prozora i fasadnih sistema kada je u pitanju automatizacija i povezivanje sa pametnim sistemima za upravljanje zgradama?
I ovo pitanje je nastavak prethodnog na neki način. Ja ne sumnjam da će dalji razvoj doprineti automatizaciji, senzorisanju, digatalizaciji procesa itd. Budućnost je tu jasna, naravno, ne računajući na neke apokaliptične scenarije. Pametan sistem nije pametan, veštačka inteligencija nije inteligencija, to je samo brzo analiziran i statistički poređan sled najčešćih aktivnosti i algoritam svakodnevnog ponašanja.
Na primer, sistem će naučiti da vi u 17.30 dolazite sa posla i „sam“ će uključiti grejanje ili bojler. Ako utvrdi da se vi ne tuširate popodne ili uveče, onda neće upaliti bojler pod izgovorom uštede energije, automatizacije, napretka, ali će voda biti spremna ujutru. Pa ipak, ako se vi naprasno odlučite da se istuširate uveče, moraćete to uraditi sa hladnom vodom. To je u neku ruku korisno i zdravo, ali nije uvek najprijatnije.
Trenutni trend velikih otvora i staklenih površina sve više dominira savremenom arhitekturom. Kako Vi, kao arhitekta, vidite ovaj trend i koje su ključne stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom njihovog projektovanja?
Iskreno, čini mi se da je taj trend na snazi već 100 godina. Imate puno primera modernističke arhitekture koja je eksperimentisala sa velikim staklenim površinama, prozorima itd. Pogled, zbog koga se to i forsira jeste važan i to ima potpuno smisla kada imate u šta da gledate. Video sam puno primera koji su potpuno bespotrebni, te racionalizacija samo u svrhu trenda, jer pogled nije dovoljno kvalitetan. Mislim da „modiranje“ po svaku cenu ne daje rezultat, ali svakako ostavlja utisak koji je nekad i važniji od same namene. Ovo važi i za oblačenje ljudi pa samim tim i za oblačenje kuća.
Smatrate li da bi bolja informisanost o temama poput toplotne i zvučne izolacije, održivosti i inovativnih tehnologija u prozorima i fasadnim sistemima doprinela kvalitetnijim rešenjima u projektima? Koliko je medij kao što je časopis „Prozori+Vrata“ značajan za sve aktere, od projektanata, preko investitora, dao krajnjih korisnika?
Vaš trud oko izdavaštva, konferencija, tema, diskusija je izuzetno značajan i ja sam vam zahvalan što ulažete toliki napor kroz sve te silne aktivnosti koje sprovodite. Nadam se da vam se to sve na kraju i isplati 😊. Što se tiče uticaja, on sigurno postoji, ali ja nisam u stanju da ga procenim. Svaki vaš broj koji završi na mom stolu ja prelistam, osetim se lepo što sam ga dobio i sigurno neki element i usvojim. Tako da uticaj sigurno postoji.
