Od pećina preko skromnih koliba pa sve do važnih javnih objekata ulazna vrata su elementi koji predstavljaju čitav jedan objekat i često objašnjavaju njegovu suštinu. Na mnogim objektima današnjice postoje ulazna vrata koja su deo jedne epohe i predstavljaju važno istorijsko nasleđe. Ova vrata su važni elementi koji definišu čitav karakter objekta smeštajući ga u određenu epohu ili stil. Upravo iz ovog razloga je važno očuvati originalna ulazna vrata na objektima, jer ukoliko se ona očuvaju očuvaće se i originalan arhitektonski integritet prostora i istorijske strukture.
Bilo kakve promene na ulaznim vratima istorijskog objekta ili njihova zamena vratima neodgovarajućeg stila mogu ozbiljno narušiti karakter zgrade.
Ukoliko se želi očuvati karakter istorijskog objekta onda je neophodno očuvati i njegova ulazna vrata. Ukoliko su vrata zamenjena tokom istorije moguće je naći stare fotografije objekta na kojima se jasno vidi izgled prvobitnih, originalnih vrata. Ove fotografije mogu poslužiti kao svojevrstan dokaz o izgledu vrata i na osnovu njih se može izraditi verna replika ulaznih vrata. Ukoliko je nemoguće naći ovakvu vrstu dokaza – istorijske fotografije kojima je dokumentovan izgled objekta u njegovoj „mladosti“ – pomoć mogu pružiti objekti istog stila iz iste epohe iz koje potiče objekat čija ulazna vrata se žele vratiti u prvobitno stanje to jest vrata kojima se želi dati njihov originalan izgled. Ovi objekti sličnog godišta i stila mogu pružiti neophodne informacije od vitalnog značaja za izradu ulaznih vrata na posmatranom objektu koja će biti relativno verna kopija originalnih ulaznih vrata.
Kada se radi o originalnim ulaznim vratima na objektima stambene arhitekture to jest na kućama ona su bila sastavni deo dizajna kuće i činila su neodvojivu celinu sa njom. Graditelji i arhitekte su često dodavali dekorativne elemente na ulazna vrata kako bi ih učinili što privlačnijima i upadljivijima. Na ovaj način čitava ulazna partija postajala bi fokalna tačka kuće.
Možda Vas zanima:
Dekorativni elementi su bili reljefi ili staklene površine, neretko vitraži ili slični izuzetno dekorativni elementi. Najčešće pojavljivan dezen i šara uključivao je cvetne elemente. Ulazna vrata na kućama su tokom istorije pravljena od izuzetno kvalitetnog drveta što ih je činilo veoma izdržljivim i dugotrajnim. Tokom istorije ulazna vrata na stambenim objektima prolazila su kroz evoluciju i mnogi elementi su se pojavljivali i nestajali. Staklene površine su zamenjivane neprovidnim drvenim panelima a nadsvetlo je menjalo oblik, od četvrtastog do lučnog. Tokom novije istorije, počevši od polovine 20tog veka, dizajn je bio veoma raznovrstan i činili su ga višestruki paneli i specijalni sistemi siigurnosti.
Kada se radi o objektima na javnim i komercijalnim objektima ona su bila dizajnirana da istovremeno budu i lepa i funkcionalna. Često se na ovim vratima mogu primetiti staklene površine. Ove površine su imale dvostruku ulogu. Prva je bila propuštanje svetlosti u unutrašnji prostor a druga je bila propuštanje pogleda u unutrašnji prostor što je posebno bilo važno ukoliko je objekat na kojem su vrata bio trgovina – staklo je trebalo da potencijalnim kupcima omogući da vide robu koja se može kupiti u radnji i da ih na taj način namami da uđu. Često se na ulaznim vratima u javnim ili komercijalnim objektima može primetiti veoma dekorativna bravarija – šarke i kvake su privlačile posebnu pažnju dizajnera i majstora. Tokom istorije ulazna vrata na ovakvim tipologijama su najčešće bila dvokrilna a dizajn je varirao od veoma jednostavnih do veoma kitnjastih.
Tokom godina 20-tog veka počela je masovna upotreba metala za izradu ulaznih vrata, posebno na javnim i komercijalnim objektima. Pogotovo je bio popularan aluminijum, pretežno zbog svoje lakoće i otpornosti na koroziju i spoljašnje uticaje. Do polovine 20-tog veka većina ulaznih vrata na javnim i komercijalnim objektima bila je izrađena od metala – aluminijuma ili nerđajućeg čelika i stakla. Takođe, mnoga drvena vrata iz pretkodnih istorijskih doba su u ovom periodu zamenjena metalnim vratima sa staklenim površinama, pretežno iz praktičnih razloga.
Ukoliko na određenom obejktu postoje ulazna vrata od istorijskog značaja kako bi se njihova „priča“ kao i integritet arhitektonske strukture sačuvali kao celina potrebno je posvetiti posebnu pažnju očuvanju ovih vrata.
Kao prvo, ako je ikako moguće, trebaju se pokušati očuvati originalni elementi i vrata na određenom istorijskom objektu. Originalna vrata ne treba menjati, ukoliko postoje i ukoliko su u relativno dobrom i očuvanom stanju, kao ni njihove delova. Takođe, ukoliko se želi sačuvati istorijski objekat, vrata je neophodno redovno održavati i čuvati od oštećenja ali i vremenskih uticaja. Oštećena vrata je neophodno popraviti u skladu sa originalom. Ovde se prvobitno misli na očuvanje originalnih materijala i tehnika izrade vrata i njihova dosledna primena.
Ukoliko su originalna vrata potpuno izgubljena tokom istorije, propala ili su zamenjena drugima a original je uništen, potrebno je napraviti najpribližniju moguću repliku originalnih ulaznih vrata. U ovom slučaju od velike koristi i pomoći mogu biti istorijske fotografije objekta na kojima se jasno vide originalna ulazna vrata. Ukoliko se do fotografija ne može doći nova vrata treba da budu u stilu prvobitnih i u duhu objekat i ere u kojoj je objekat nastao. Stil, materijali, otvori i staklene površine u ovom slučaju su glavne vodilje prilikom izrade novih vrata a ukoliko fotografija originalnih vrata ne postoji treba se obratiti objektima iz istog perioda koji su izgrađeni u istom stilu kao i objekat na koji su nova ulazna vrata ugrađuju. Stara vrata se trebaju očuvati u prvobitnom obliku, na njih se ne trebaju dodavati staklene površine ili drugi elementi. Takođe, neophodno je voditi računa i o originalnom izgledu bravarije jer elementi koji čine bravariju igraju veoma značajnu ulogu u formiranju vizuelnog identiteta vrata.
Ulazna vrata su izuzetno važan element. Ovo posebno dolazi do izražaja kod istorijskih objekata gde ulazna vrata predstavljaju važan vizuelni motiv u formiranju celokupne slike i stila objekta. Upravo je ovo jedan od najvažnijih razloga zašto se ulaznim vratima na istorijskim objektima treba posvetiti posebna pažnja, očuvanju njihovog originalnog izgleda ili, ukoliko ovo više nije moguće, što vernijoj replici istog. Očuvanjem ulaznih vrata objekta čuva se i njegov arhitektonski karakter i vizuelni identitet.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
