3. mart 2014. Beograd – Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Pored toga što u Srbiji postoji više od milion tona „istorijskog” industrijskog otpada nastalog u prethodnom periodu u velikim industrijskim sistemima, tzv. „ekološke crne tačke”, godišnje se kod nas “proizvede” više od 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega je neopasnog otpada 7,9 miliona tona, dok ostatak čini opasni otpad, govore poslednji podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
Veoma mali deo industrijskog otpada se prerađuje – 19%, pri čemu se samo 1% koristi za proizvodnju energije, a Srbija ima velike i neiskorišćene mogućnosti u tom pogledu. Čak 81% industrijskog otpada ili oko 6.5 miliona tona ostaje na lokacijama gde je proizveden.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je istakao „Važno je stvoriti uslove za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada, izgraditi postrojenja za tretman opasnog otpada, uspostaviti sistem za bezbedno zbrinjavanje i upravljanje posebnim tokovima otpada, nastaviti harmonizaciju nacionalne sa regulativom EU, raditi na implementaciji ekološke politike i politike održivog razvoja, povećati kapacitete sakupljačke i prerađivačke industrije i povećati obim prikupljanja posebnih tokova otpada”.
On je rekao je da je donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i odgovarajućih podzakonskih akata uspostavljen zaokružen sistem upravljanja otpadom koji je u velikoj meri usklađen sa zakonskom regulativom i praksom EU. Radović je najavio početak novog Projekta Agencije „Monitoring tokova otpada u Srbiji“ koji je finansiran od strane Vlade Kraljevine Norveške čiji je cilj podrška uspostavljanju efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je ujedno do sada predstavljao veliki problem za rad Agencije, naročito zbog neažurnosti preduzeća prilikom izveštavanja.
Mr Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda je kao tri ključna problema u domenu upravljanja industrijskim otpadom istakao: mešanje industrijskog otpada sa komunalnim i opasnog sa neopasnim, malu količinu reciklaže i ponovne upotrebe industrijskog otpada kao i neadekvatno postupanje sa opasnim otpadom iz industrije.
Možda Vas zanima:
“Sekretarijat za zaštitu životne sredine ozbiljno shvata pitanje pravilnog postupanja sa industrijskim otpadom i činiće nadalje, kao i do sada, sve što je u njegovoj nadležnosti i mogućnostima da se uspostavljanje sistema i upravljanje ovim tipom otpada obavlja što efikasnije i na propisan način koji neće uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kroz rad sa industrijom, edukaciju i pomoć u izboru čistijih tehnologija za proizvodnju, ćemo pokušati da industriji pomognemo u tom procesu. Ali ćemo, ujedno uz pružanje pomoći, preko inspekcijskih službi kontrolisati njihovo postupanje i odgovorno i zakonito ponašanje. Takođe planiramo izgradnju postrojenja za tretman građevinskog otpada koje će obezbediti bolje uslove za reciklažu ovog velikog toka otpada iz industrije i umanjiti korišćenje neobnovljivih izvora prirodnih materijala koji se koriste za građevinu”.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je istakao da razvoj industrije u Srbiji ne može bez deponija i adekvatne infrastrukture i da industrijski otpad mora postati novi resurs i nova šansa za zelenu industriju. On je izjavio: “Ne možemo da prizivamo investitore, a da nemamo odgovarajuće deponije za njihov otpad. Radikalno imamo zaostatak za ekonomijom Albanije i Crne Gore koje brže rešavaju tokove industrijskog otpada i brže dolaze do novih postrojenja, a naš strateški cilj je bio da Srbija postane centar reciklažne industrije u regionu”, rekao je Mitrović.
Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju u sistemu upravljanja otpadom, odnosno na neophodnost hitnog kreiranja finansijskih instrumenata za sistemsku podršku u oblasti reciklažne industrije, neiskorišćenost pojedinih vrsta industrijskog otpada na primer u građevinarstvu ili poput letećeg pepela iz termoelektrana, nedostatak postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada, nedostatak jasnih procedura koje definišu kada otpad prestaje da bude otpad i postaje proizvod, što je posebno važno za pojedine tokove opasnog i neopasnog industrijskog otpada, nedovoljna obaveštenost i uključenost građana što onemogućava sprovođenje ozbiljnih projekata u ovoj oblasti.
Maja Milić, menadžer za upravljanje opasnim otpadom, Kemis – Gorenje Ekologija je naglasila značaj koncepta Integralnog upravljanja otpadom, uz pomoć kojeg će kompanije na ekološki prihvatljiv način zbrinuti svoj otpad uz minimalne troškove. Predstavili su i iskustvo u primeni ovog koncepta upravljanja otpadom u saradnji sa kompanijom Fiat Automobili Srbija, kao primer modela koji je nastao kao potreba generatora otpada (kompanija) koje su imale problema sa zbrinjavanjem svog otpada i koji je dao značajne rezultate u velikom broju zemalja i kompanija. Fiat je za godinu dana ostvario blizu milion evra prihoda od otpada.
“Na resursima iz životne sredine se zasnivaju šanse za pokretanje biznisa. Štednja resursa smanjuje operativne troškove poslovanja. Investiranje u tehnologije koje nisu opasne po životnu sredinu može doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća na međunarodnom tržištu, i istovremeno dostizanju standarda koji postoje u EU. U kompanijama se mogu sresti različite vrste otpada, od neopasnog, koji ima upotrebnu vrednost, do opasnog koji se mora tretirati na poseban i specifičan način. Sa rastom industrijske proizvodnje generiše se i sve veća količina otpada. U nemalom broju kompanija taj otpad predstavlja trošak, naročito za opasan otpad”, rekla je Milić.
Marko Popović Mr.Sc.Tech, NAUE Opticus je istakao da je neophodno definisati sve subjekte koji generišu industrijski otpad, kao i mesta gde je industrijski otpad već generisan i nepropisno odložen, ali i uvesti konstantan monitoring poštovanja važeće zakonske regulative Republike Srbije i EU prilikom odlaganja industrijskog otpada i njegova jasna tipizacija. On je ukazao na neophodnu primenu svih najsavremenijih tehničkih standarda i tehničkih rešenja koja se odnose na formiranje deponija industrijskog otpada u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
“PD „OPTICUS“ je ekskluzivni zastupnik za područje Republike Srbije, svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“.
Geosintetički materijali kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ nalaze primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova, za stabilizaciju slabo nosivog tla kod izgradnje putne i železničke mreže, tunela, u rudnicima, za drenažu, filtraciju, separaciju, zaštitu zemljišta od erozije, kod izgradnje vetroparkova i infrastrukture obnovljivih izvora energije, kao i specijalnu hidroizolaciju u visokogradnji za zaštitu podzemnih betonskih konstrukcija”, rekao je Popović.
Jovanka Arsić – Karišić, predsednik UO, CEDEF je naglasila da je ova Javna debata postigla svoj cilj, a to je stavljanje u fokus važnog pitanja industrijskog otpada, diskusija, razmena stavova i davanje preporuka o trenutnom stanju u domenu upravljanja industrijskim otpadom u Republici Srbiji i mogućnostima unapređenja, potencijalima industrijskog otpada i njegovom korišćenju za stvaranje električne i toplotne energije, najboljim načinima, svetskim iskustvima i naprednim tehnologijama za tretman industrijskog opasnog i neopasnog otpada u Srbiji, postojećoj zakonskoj regulativi i usaglašavanju sa regulativom EU i uspostavljanju praktičnog sistema upravljanja industrijskim otpadom u cilju zaštite životne sredine. Sve ove preporuke postaće sastavni deo “Vodiča za upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom u Srbiji”, koji će biti objavljen po završetku ciklusa od šest sesija o upravljanju industrijskim i komunalnim otpadom
Kontakt osoba za medije:
Maja Barać Stojanović 011 3036 133 ili e-mail: mbs@cedeforum.org
