Iako na modernim građevinama mogu delovati kao element novijeg datuma, brisoleji su zapravo elementi arhitekture koji su vekovima korišćeni za zaštitu od sunca u toplijim krajevima.
U vrelim klimatskim podnebljima postoje mnogobrojni tradicionalni načini zaštite od sunčeve toplote, od perforiranih kamenih paravana koji se protežu preko velikih površina prozorskih otvora kakve možemo da susretnemo u arhitekturi Tadž Mahala, do zastora od bambusa koji se tradicionalno koristi u Japanu, montirajući se sa spoljne strane prozora.
Moderne brisoleje je u fokus arhitekata uveo Le Korbizije. Le Korbizije je tokom tridesetih godina prošlog veka mahom projektovao građevine u vrelim klimatskim podnebljima. Razmišljajući kako da reši problem pregrevanja objekata tokom letnjih meseci, Le Korbizije se dosetio brisoleja. Počeo je da koristi paravane za zaštitu od sunca kao funkcionalan i važan estetski element arhitekture na mnogim svojim objektima.
Posle ovog „izuma“, brisoleji su postali popularni i često korišćeni za zaštitu od sunca na izloženim fasadama objekata. Pojavom klima-uređaja postaje jeftinije rashlađivati prostorije nego projektovati i ugrađivati različite strukture na fasadu objekta.
Sa klima-uređajima smanjuje se potreba za ovakvim načinom zaštite od sunca i brisoleji gube na popularnosti. Poslednjih dvadeset godina, međutim, brisoleji doživljavaju svoj preporod. I zaista, kada posmatramo moderne građevine, možemo se prevariti i brisoleje doživeti kao estetski element.
Istina je potpuno drugačija: u savremenoj arhitekturi brisoleji čine veoma važan element pasivne arhitekture, arhitekture koja je ekološka, koristi prirodne načine da sačuva energiju ili smanji njenu potrošnju. Možemo slobodno reći da su brisoleji postali veoma bitan element arhitekture 21. veka
Brisoleji mogu biti horizontalni, vertikalni, u obliku paravana – površine ispred fasade ili svojevrsni „zidovi“ oko prozorskih otvora koji dopuštaju prodor jutarnjeg a štite od jarkog popodnevnog sunca. Mogu biti fiksirani, pokretni ili sa mehanizmom. Ne postoji pravilo za oblik i položaj brisoleja, osim onog koje diktira kretanje i uticaj sunca. Ovo može učiniti brisoleje izuzetno zanimljivim i efektnim detaljem ili elementom na fasadi.
Brisoleji su najčešće napravljeni od drveta, metala ili betona, često i sa pokretnim mehaniznom koji kontroliše položaj pojedinačnih elemenata omogućavajući zaštitu od sunčevih zraka tokom toplih meseci i prodor sunčevih zraka tokom hladnijih, zimskih meseci. Na ovaj način uticaj sunčeve energije je potpuno iskorišćen.
Elementi koje je moguće koristiti kao brisoleje jesu trelisi i pergole. Trelisi su svojevrsne mreže, a pergole predstavljaju sistem paralelno postavljenih gredica ili greda. Oba elementa služe kao oslonac za razne biljne materijale koji tokom toplih meseci pružaju senku svojim lišćem, dok tokom zime gube lišće i omogućavaju prodor sunčevih zraka do objekta i u njegovu unutrašnjost.
Ovakav način zaštite od sunca utiče na raznovrsnost biodiverziteta i na mikroklimu objekta i prostora, a ukoliko su trelisi i pergole potpora za lozu ili druge slične biljne vrste, može davati i slatke jestive plodove – voće. Međutim, trelisi i pergole često zahtevaju više ulaganja i truda prilikom održavanja, posebno ako je površina koju podržavaju velika.
Danas su brisoleji veoma bitan element za razmatranje prilikom projektovanja objekata. Plus za brisoleje je činjenica da se naknadno mogu dodati na fasadu već izgrađenog objekta i na ovaj način postati zanimljiv element na fasadi, koji ne samo da izgleda dobro već je i funkcionalan.
Brisoleji privlače pažnju na različite linije i senke na fasadi, dajući joj dubinu a objektu zanimljivu estetsku priču. Ukoliko su pravilno postavljeni, brisoleji mogu u velikoj i značajnoj meri da redukuju sunčev uticaj, smanjujući toplotu na ovaj način i ujedno omogućavajući prodor svetla u prostoriju i vizuru iz prostora prema spolja. Na ovaj način, pomoću brisoleja može se stvoriti prijatan i udoban prostor za život i rad i značajno smanjiti trošak za klimatizaciju objekta.
Poslednjih godina svedoci smo izuzetno visokih temperatura tokom leta i izuzetno visokih troškova hlađenja objekata i prostorija u tom periodu. Upotrebom brisoleja smanjuje se potreba za intenzivnom upotrebom klima-uređaja. U isto vreme, brisoleji ne koriste energiju za funkcionisanje niti hemikalije koje utiču na zdravlje ljudi i ozonski omotač. Brisoleji na objektu mogu biti dugoročno rešenje u borbi protiv pregrejanosti.
Ukoliko su pravilno dizajnirani i postavljeni, brisoleji mogu značajno smanjiti izdatke za hlađenje i grejanje na duge staze. Praktično sa zanemarljivom potrebom za održavanjem i finansijskim ulaganjem, brisoleji predstavljaju ekonomičan proizvod. Mogu čak biti integrisani u sistem fasade, sa projektovanim potrebnim prostorom za pristup fasadi i čišćenje prozora i održavanje fasade sa spoljnje strane.
Da bi se postigla ravnoteža između izgleda i performansi, treba prilikom projektovanja i ugradnje razmotriti nekoliko ključnih činjenica. Horizontalne brisoleje je pogodno postavljati na južnu a vertikalne na istočnu i zapadnu stranu objekta. Na ovaj način se sprečava pregrevanje i omogućava maksimalan prodor svetlosti u objekat.
Sa inženjerske i projektantske strane, brisoleji nisu samo ukras i jednostavan dodatak fasadi. Brisoleji predstavljaju značajno opterećenje za spoljnje zidove i pri njihovom projektovanju treba misliti na faktore kao što su vetar, kiša i sneg. Brisoleji mogu predstavljati izuzetno opterećenje za strukturu objekta tako da je proračun inženjera neophodan da bi se odredio uticaj brisoleja i noseći elementi sa kojima su povezani. U svetu u kojem je ekologija, očuvanje životne sredine i održivost postala imperativ, brisoleji se vrlo dobro uklapaju u trendove. U isto vreme izuzetno zanimljivi, estetski i funkcionalni elementi, brisoleji nude mnogo više od lepog dodatka fasadi.Broj i veličina pojedinačnih elemenata brisoleja su veoma bitan faktor jer određuju veličinu i oblik senke koju brisoleji bacaju. Analiza kretanja sunca i prodora sunčevih zraka su izuzetno bitni za određivanje brisoleja i njihove projekcije, kako bi se postigla optimalna zaštita i količina svetlosti u objektu. Takođe, analiza kretanja sunca pomaže pri projektovanju brisoleja i doprinosi izbegavanju prevelike pokrivenosti objekta, redukujući broj i površinu brisoleja i smanjujući troškove njihove ugradnje.
Iako inicijalno mogu predstavljati veliki trošak, brisoleji se na duge staze mogu isplatiti ukoliko su stručno i pažljivo projektovani i ugrađeni. Ovako instalirani brisoleji predstavljaju efektan i zanimljiv ukras i integralni deo fasade, omogućavajući udoban boravak, život i rad u objektu.
Piše:Irma Talović
