Svaki element u arhitekturi je njen aktivni učesnik. Zaštiti elementi, kao što su ograde, i sva ostala bravarija, nisu ništa manje važni u celokupnom doživljaju objekta i prostora, kao ni performansama naravno. Zato je i njihov izbor važan.
U bravarske elemente spada čitav niz elemenata u enterijeru i eksterijeru. To su kapije, ograde, gelenderi, zatim tende, svi elementi izrađeni od kovanog gvožđa, slivnici i zaštitne rešetke, pa i metalni prozori i vrata, kao i različite podkonstrukcije i konstrukcije. Naravno, u bravariju spadaju i različiti okovi, kvake itd.
Jedan od najčešćih materijala koji srećemo kada govorimo o bravariji je inoks, i stoga je potrebno bliže ga upoznati. Inoks je žargonski naziv za nerđajući čelik, ili kako se još (od nemačkog) naziva, rostfraj. U pitanju je čelik koji je legiran sa hromom i niklom. Takav, on poseduje niz izuzetnih osobina po kojima se izdvajaju od običnog čelika. Stavka koja se prvo ističe je da su otporni na rđu, zahvaljujući prvenstveno uticaju legirajućeg elementa hroma. Niklu, koji stabilizuje visokotemperaturnu, nemagnetičnu, površinsku centriranu kubnu modifikaciju železa duguju nemagnetičnost.
Takav nerđajući čelik patentiran je još 1912. godine kada je i krenula njegova masovna upotreba i likovni izraz koji je obeležio čitavu epohu. Reč inoks kako se kod nas najviše naziva potiče od engleskog glagola inoxidizing, odnosno sprečavanje oksidacije, rđi ili truljenja. Nerđajući materijali zaštićeni su tankim slojem – filmom hrom oksida po površini koji se formira reakcijom hroma iz čelika i kiseonika iz vazduha, te inoks ne zahteva nikakvu dodatnu zaštitu protiv korozije u čemu i leži njegova najveća snaga.
Nije retko čudi da inoks, ili prohrom kako se još naziva, ima jedinstvenu karakteristiku da se sam zaleči što je zapravo zaista istina – u slučaju da film pretrpi fizička, mehanička oštećenja, u trenutku se sam obnavlja u prisustvu kiseonika, i bilo na vazduhu ili pod vodom, zaista se sam zaleči.
Inoks je, više od sto godina nakon prve pojave, i dalje moderan i atraktivan materijal. Ipak, niz karakteristika načinio ga je tako pogodnim za različito oblikovanje koje mu je i donelo na popularnosti. Higijenski je materijal i lako se čisti, osim što je otporan na koroziju izdržljiv je, dobar je za održavanje i, ništa manje bitno, pogodan je na proizvodnju. Takođe, ekološki je prihvatljiv materijal jer se u potpunosti reciklira.
Peskiranje inoksa vrši se pomoču različitih materijala koji uključuju abraziv od prohroma, keramike, aluminijum oksida, mlevene ljuske oraha, stakla. Izuzetno je važno da se za peskiranje ne upotrebljava gvozdeni abraziv ili kuglice od ugljeničnog čelika, jer bi one ozbiljno mogle da kontaminiraju površinu nerđajućeg čelika. Takođe, i običan pesak može sadržati jedinjenja gvožđa koja takođe mogu kontaminirati površinu i generalno se ne preporučuju za upotrebu na prohromu.
Inoks se danas u građevinarstvu sreće u širokoj upotrebi. U enterijeru su to najčešće kvake i razne ručke. Pogodne su za upotrebu u apsolutno svim prostorijama, bez obzira na količinu vlage, vode i slično. Iako većina ne obraća veću pažnju na kvake, njihovim odabirom moguće je enterijeru dati onaj završni dodir koji ga u velikoj meri određuje. Obraćanje pažnje na detalje svedoči o celokupnom pristupu ure- đenja enterijera, i upravo tu, u tim detaljima kao što su kvake, može se najviše i reći.
Crna bravarija postala je popularna početkom prošlog veka kada je došlo do razigranosti oblika i formi, i finih radova koji do tada nisu bili karakteristični za građevinske elemente. Stepeništa i ograde tako dobijaju sasvim novu ulogu, pored zaštitne one enterijer oplemenjuju.
Privlačnost takvog dizajna je u tome i što se teškim materijalom, čelikom, mogu postići sasvim suprotni efekti – lakoća i finoća prostora, i to na mestima gde se to možda i najmanje očekuje jer ograda kao element treba da pruži zaštitu, da bude stabilna, što ovaj materijal svakako i omogućava.
Skoro sto godina kasnije takva bravarija nije ništa manje na snazi, čak važi i za jeftinu i pouzdanu. Danas je naravno moguće i poželjno njihovo kombinovanje i sa drugim materijalima, i kada su ograde u pitanju to se često radi sa staklom, što daje još moderniji utisak. Takva kombinacija velikih staklenih površina uz inoks ojačanje pruža otvorenost vizura, moderni izgled i sigurnost.
Kada govorimo o prozorima i vrata pod bravarijom spadaju oni elementi izrađeni od aluminijuma. Aluminijumska bravarija ima odličnu statičku otpornost i kvalitetnu površinsku zaštitu. Zbog svoje čvrstoće dozvoljava veće površine stakla što je čini naročito pogodnom za upotrebu u komercijalnim objektima. osebno je pogodna za izradu elemenata sa većim statičkim zahtevima. Istovremeno je lagana ali i vrlo čvrsta te potpuno otporna na koroziju.
Rukohvati i gelenderi, kao i ograde, su najčešće izrađene od inoksa ili su aluminijumske. Aluminijumske imaju prednost što su uglavnom povoljnije, ali inoks daje veću mogućnost igranja oblicima i u tome je nezamenjiv. Oba materijala se koriste u te svrhe i upravo zato što su pogodni za upotrebu u eksterijeru jer su otporni na atmosferske i gotovo sve klimatske uticaje. Dugotrajne su, čvrste i stabilne i mogu odoleti maltene svim izazovima postavljanja na otvorenom, spoljnom prostoru. Aluminijumske ograde i gelenderi se ugrađuju bez vidljivih tačaka vezivanja, odnosno prekrivene su posebnim elementima koji se koriste prilikom ugradnje, koja je vrlo brza i laka.
Ograde se mogu koristiti u stambenim i poslovnim objektima – imaju široku primenu i mogu se postavljati na stepeništima, na balkonima, terasama i veoma su pogodne za uklapanje u boju i dizajn maltene bilo koje okruženja.
