STOLARIJA
Istraživanje, statistika i odgovori
Življenje u ovom vremenu donelo nam je mnogo toga. Najpre, nikada se u kraćem vremenskom intervalu nije odvijao napredak u tehnološkom smislu, pa onda po istom modelu preslikan i na industriju, građevinu ili tehniku. Dakle, više se ne postavlja pitanje; Da li će nešto moći da bude izvodljivo, već koliko će vremena biti potrebno da nešto što nam je juče delovalo daleko, već danas bude u široj upotrebi?
Nekako uporedo sa razvojem tehnologije čovekova svest biva menjana, a sve to usled pojave interneta i velike dostupnosti informacija za veliki broj ljudi. Zato je danas, u polju građevinskog sektora, akcenat stavljen na energetsku efikasnost, kao nešto što nam je ne samo dostupno u ovom vremenu, nego primenjivo i proverljivo u praksi koja daje određene rezultate.
Energetska efikasnost u polju izgradnje ogleda se u važnosti dobre izolacije svakog prostora, ali i u uštedi koju svaki konzument proizvoda koji istoj doprinosi, mogu osetiti već na svom mesečnom računu za električnu energiju. Postavlja se pitanje u kojoj meri su građani naše zemlje upoznati sa energetskom efikasnošću i to ne samo sa pojmom, već sa tim šta konkretno u našem domu doprinosi većoj uštedi energije, koliko je ta ušteda na mesečnom, pa i godišnjem nivou i koliko mi sami možemo da doprinesemo svemu tome.
Zbog svega pomenutog implementirali smo anketu na naš portal www.prozorivrata.com koja je sadržala pitanje: Koliki se gubici toplote ostvaruju kroz loše prozore? Iako procenti variraju i loši prozori nisu jedina varijabla u ovakvim jednačinama koje bi trebalo da nam kažu tačan broj, ponudili smo određene procente gubitka (50, 70, 20 i 10 posto) i iznenadili se koliko su naši čitaoci zaista informisani o ovoj temi.
Prilikom postavljanja pitanja pošli smo od toga da su prozori na objektu ispitanika ili loše postavljeni ili, pak, dotrajali drveni koji imaju više od 20 godina. Dakle, u ovom slučaju prozori su jedini sporni u gradnji, a fasada, krov i ostali potencijalni činioci koji mogu uticati na povećanje/smanjenje energije odgovaraju svim kriterijumima kvaliteta.
Svi nabrojani aspekti gradnje objekta jesu bitni, ali svi se slažu da loši prozori doprinose najvećem gubitku energije, bilo u letnjim ili zimskim mesecima. Ovo znanje poseduju i naši ispitanici jer je najveći broj istih, malo manje od polovine ispitanih (40%) odgovorio da se čak 50% gubitaka energije ostvaruje upravo kroz loše prozore. Nešto više od jedne trećine anketiranih (36%) smatra da je taj broj veći, odnosno oni su se izjasnili da se čak 70% energije gubi na pomenuti način.
Njih 20% se odlučilo za isto toliko procenata gubitka energije kroz loše prozore, dok svega 4% njih misli da su gubici kroz prozore mnogo manji, odnosno da su 10%.
Na samom početku analize, konsultovali smo stručnjaka iz domena energetske efikasnosti, profesora Dragana Škobalja koji je, na samom početku izlaganja, pozdravio naše napore da informišemo građane naše zemlje oko gubitaka toplote kroz prozore:
“Prijatno sam iznenađen brojem ispitanika (40%) koji misle da su gubici toplotne energije kroz prozore 50%. Građani na ovaj način razumeju koliki je značaj prozora u jednoj zgradi. Ovo opravdava ovu anketu, kao i napore časopisa “Prozori&Vrata” da insistira na energetskoj efikasnosti stanova. Na ovoj problematici treba još više insistirati kako bi se smanjila potrošnja energije, a posebno električne”.
Škobalj je stavio akcenat na još jedan važan aspekt potrošnje električne energije u objektima kroz prizmu zdravog, odnosno nezdravog življenja: “Posebno su interesantni prozori i potrošnja električne energije u letnjem periodu. Velika količina električne energije se koristi za hlađenje. Zdravlje, komfor i energetska efikasnost se mogu značajno poboljšati proizvodnjom i ugradnjom kvalitetnih prozora koji se karakterišu relativno niskim koeficijentom prolaza toplote (Uw) i malim brojem izmena vazduha na sat”, objasnio je ovaj stručnjak i dodao: “Još jednom pozdravljam Vaše aktivnosti, jer je ovo originalan način za uključivanje većeg broja građana u poboljšanje energetske efikasnosti. Energetska efikasnost zgrada je ključni faktor za smanjenje potrošnje energije, a to je i tendencija u Evropskoj uniji. Mi smo energetski siromašna zemlja i ovo je značajan iskorak u smanjenju potrošnje svih vidova energije”.
I ovaj put smo konsultovali predstavnike kompanija iz oblasti prozora i vrata koji su, iz svog ugla, preneli iskustvo sa klijentima na terenu i prokomentarisali znanje istih o ovom zaista važnom pitanju za moderno življenje.
Marijan Brlečić, prodajni predstavnik kompanije “Gealan” za Centralnu Hrvatsku, kao i mnogo puta do sada, dao je svoj sud o ovim rezultatima tako što je na samom početku izlaganja skrenuo pažnju i na neke druge aspekte koji utiču na uštedu električne energije:
“Teško je tačno proceniti i dati odgovor na ovako postavljeno pitanje u anketi, ali da, svakako se veliki gubici toplote ostvaruju zimi zbog loše stolarije”. Brlečić je govorio i o procentima gubitaka u smislu toga da je teško, sa sigurnošću reći koliko oni tačno iznose što se tiče stolarije: “Procena o kojem postotku je reč bi stvarno bila nezahvalna jer se to svakako odnosi od zgrade/objekta do zgrade/objekta individualno, u zavisnosti od površine i stanja postojeće stolarije. Opšte je poznata stvar da se na zgradama ili porodičnim kućama najviše toplote gubi zbog loše izolacije zidova, zatim zbog loših prozora i, na kraju, zbog izolacije krova. To su, hajmo reći, delovi zgrade/kuće gde se odvijaju najveći gubici i sanacijom ta 3 dela objekta se mogu dobiti najveće uštede energije za grejanje ili hlađenje”, zaključak je ovog stručnjaka.
Naš sledeći sagovornik bio je Vladimir Tasevski, direktor predstavništva nemačke kompanije VEKA AG za područje Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije. On je na samom početku predočio gubljenje toplote preko različitih građevinskih elemenata:
“Neka od istraživanja pokazuju da se toplota u starim objektima gubi:
- preko prozora – oko 40%
- preko zidova – oko 30%
- preko krova i podova – po oko 15%
Koliko su prozori efikasni u očuvanju toplote zavisi pre svega od materijala od koga su izrađeni, od kvaliteta stakla i okova, kao i od načina ugradnje. Gubici, naravno, zavise od toga koliko je stolarija stara, koliku površinu zauzima u odnosu na gabarit objekta, kao i od toga koje je vrste i koliko stakala ima”, obrazložio je ovaj stručnjak i dodao: “Ukoliko su prozori od PVC-a klase A, oni zimi bolje čuvaju toplotu (ali i leti prijatno nisku temperaturu) od aluminijumskih ili drvenih prozora. Staklo bi trebalo da bude nisko-emisiono i po mogućnosti troslojno da bi dalo najbolje efekte, a ugradnja profesionalna”. Na kraju, Tasevski se osvrnuo i na još neke prednosti PVC stolarije: “Pored toga što prozori od PVC profila štede energiju, oni štite i od buke, lako se održavaju, otporni su na nepovoljne vremenske uslove i praktično su večiti – a i najekološkiji su od svih materijala za izradu stolarije jer ih je moguće 100% reciklirati”.
“Svest o neophodnosti korišćenja energetski efikasnih prozora i vrata i bolja informisanost kupaca izuzetno je pozitivan trend koji snažno motiviše proizvođače da daju svoj doprinos, kako kroz razvoj takvih proizvoda, tako i kroz pojačane aktivnosti na daljoj edukaciji što šire baze potencijalnih klijenata”, počeo je svoju analizu Aleksandar Živanović, marketing menadžer iz kompanije “Tehnomarket”.
I on je predočio da ne možemo lako reći koliki se gubici toplote ostvaruju kroz prozore, ali se neki približni parametri mogu plasirati na osnovu iskustva proizvođača stolarije: “Iako procenat uštede varira od slučaja do slučaja, 25-40% manji gubitci su sasvim realni u slučajevima kada je postojeća stolarija ispravna, što bi značilo da i dalje ima punu funkcionalnost i zaptivanje, dok u suprotnom uštede mogu biti i osetno veće. Stalna edukacija klijenata kroz sajamske nastupe, stručne seminare i dokumentaciju izuzetno je bitna i to je nešto čemu je u kompaniji Tehnomarket posvećeno puno pažnje i vremena kroz jedan kontinuiran proces. Svi savremeni sistemi, bilo da su aluminijumski, drveni ili PVC nude proizvode prilagođene različitim kategorijama objekata i traženim vrednostima toplotne izolacije” objasnio je Živanović.
Ipak, s obzirom da je njegovo iskustvo što se tiče materijala najbogatije u domenu aluminijuma, on nam je skrenuo pažnju na neke bitne prednosti istog: “Aluminijum, kao jedan od najzastupljenijih materijala u proizvodnji prozora i vrata nudi i mnoge druge prednosti: trajnost, visoku nosivost, različite opcije površinske zaštite i izuzetne termičke performanse – poput LINEAL W-THERM 104 prozora pogodnih za ugradnju u pasivne kuće. Ono o čemu takođe treba voditi računa je zaštita od zagrevanja u letnjim mesecima, gde pored primene odgovarajućih paketa stakla treba razmišljati i o dodatnoj zaštiti od sunca u vidu roletni, zastora, grilja ili brisoleja”.
I naš sledeći sagovornik ima bogato iskustvo o temi energetske efikasnosti, naročito iz aspekta stolarije, zato je na samom početku analize upravo i pričao o ovoj, za sve građane, značajnoj temi. Branislav Lj. Jovanović, generalni menadžer prodaje kompanije “Aksioma plus” otvorio je ovu temu na sledeći način:
“Energetska efikasnost je vrlo značajna tema kojoj moramo prići iz više uglova prema činiocima koji mogu doprineti većim uštedama ili rasipanju energije. Sigurno vrlo bitan deo tog sklopa u savremenom zgradarstvu gde se koriste materijali koji ispunjavaju viziju komfornog, ekološkog i energetski efikasnog prostora jeste fasadna stolarija čiji razvoj teži dizajniranju proizvoda koji ostvaraju velike energetske uštede, a pritom ispunjavaju očekivanja modernih arhitekata čija je potreba postavljanja velikih staklenih površina, digitalizacije i različitog dizajna izuzetno zastupljena. Još jedna prednost je činjenica da je ovakva stolarija vrlo lako dostupna kod nas.”
On je u svom izlaganju rekao nešto i o pristupu samih kompanija koji proizvode stolariju o informacijama koje pružaju svojim korisnicima: “Navedeni trendovi su značajno marketinški obrađeni od strane multinacionalnih kompanija koje proizvode navedene materijale i informacije o tim finalnim proizvodima su lako dostupne o čemu jasno govore i rezultati ankete na vašem portalu. Sada imamo porast broja klijenata koji prepoznaju potrebe i jasno definišu svoje želje i to preslikavaju u projekte što izuzetno olakšava posao i daje širinu u kreiranju finalnih kvalitetnih proizvoda”, obrazložio je, na kraju, ovaj stručnjak.
