Automatske zavese generalno nisu novina – Zavese kao jedan od važnih elemenata uređenja doma odavno su prešle put od komada tkanine kojim se prekriva prozor radi izolovanja kućnog života od pogleda prolaznika, do ukrasa koji često može imati velikog uticaja na utisak koji se formira prilikom ulaska u prostoriju. Vremenom se pojavio jako veliki broj materijala od kojih se daju napraviti zavese najrazličitijih krojeva, boja i dezena, a potom i razni drugi proizvodi koji takođe imaju ulogu zastora, poput venecijanera, ili vertikalnih platnenih roletni.
*Osim zaklanjanja unutrašnjosti od vizuelne izloženosti, zavese imaju važnu ulogu u limitiranju ili potpunom sprečavanja ulaska sunčeve svetlosti u prostoriju, bilo to zbog njene zaslepljujuće blještavosti, bilo kako bi se sprečilo da nameštaj izbledi pod uticajem UV zraka.*
Kao i u sve ostale oblasti i u svet proizvodnje zavesa i srodnih proizvoda unete su određene promene koje se, osim dizajnerskog iskoraka, ogledaju u njihovoj automatizaciji.
Automatske zavese generalno nisu novina. Štaviše, ako uzmemo u obzir koncept otvaranja i zatvaranja pomoću daljinskog upravljača kojim se aktivira pogon smešten u zidno kućište slično onom za roletne, sve zavese se mogu motorizovati. Stoga je pitanje uvođenja ovog sistema u dom zapravo pitanje ukusa. Ima ljudi koji su ljubitelji klasičnog stila i klasičnih zavesa ili draperija i ne dopada im se ideja o primeni automatike jer to povezuju sa sterilnim kancelarijskim izgledom.
S druge strane, dizajn dva osnovna tipa automatskih zavesa, a to su blajnderi (savremena verzija platnenih zavesa na mehanizam koje potpuno zamrače prostor) i shades (polupropusni zastori u sklopu sistema osenčenja koji puštaju nešto svetlosti u prostoriju), znatno je unapređen tako da prati koncept i linije nameštaja i po dopadljivosti izgleda se dobro uklapa u stambeni enterijer, te ovu kombinaciju komfora i očuvane privatnosti nikako ne treba odbacivati kao opciju. Bez obzira da li ćete se odlučiti za roler-zavese, venecijanere, prozirne horizontalne zastore, takozvane rimske (tkane) zavese, ili naborane (ćelijske) zastore; te za tekstil, drvo, aluminijum, PVC ili čak kožu kao materijal izrade, izbor je zaista veliki.
Mada je iz navedenog uočljivo da estetski nije uskraćen, osnovni smisao ovog proizvoda predstavlja sistem koji korisnika oslobađa bavljenja lako kvarljivim mehanizmom i pantljikama koje se mrse i omogućava manipulisanje svim zavesama u kući jednostavnim pritiskom na dugme, što će naročito biti korisno za visoko pozicionirane ili teško dostupne prozore. Razlike među sistemima ogledaće se u tipu komponenti koje uključuju, odnosno modelu motora i tipu daljinskog upravljača. Kod osavremenjenih motora akcenat je na redukciji buke i štednji energije, pa tako većina modela renomiranih proizvođača garantuje potpuno bešuman rad i uštedu zahvaljujući umreženosti zavesa na svim prozorima u sistem male potrošnje električne energije, koji istovremeno može upravljati većim brojem zavesa.
Standardni sistemi koriste uobičajeni upravljač pomoću kog se može kontrolisati jedan ili grupa zastora, a koristan dodatak je opcija personalizacije, odnosno biranje željene pozicije za određeni pojedinačni zastor ili grupu. Kako uveliko živimo u eri pametnih telefona, proizvođači su svesni da digitalni korisnik ne želi da misli o tome gde je ostavio daljinski, bez kog ne može da pomera zavese. Zato su sve popularniji digitalizovani sistemi sa uređajem za konvertovanje smart telefona (Androida ili iPhone-a) i tableta u daljinski upravljač.
Ovaj uređaj ustvari konvertuje korisnički interfejs, pretvarajući WiFi u radio signal.
* Tako mobilni telefon ili tablet radi na istoj frekvenciji na koju je podešen prijemnik u motoru, a preko pet kanala, koliko ih ima jedan konverter, može se kontrolisati pet pojedinačnih ili pet grupa prozorskih elemenata. *
Za razliku od daljinskog koji ima ograničen radijus delovanja, mobilnim uređajem može se upravljati zavesama sa veće razdaljine, i van kuće. Korak dalje ide 100% automatizovani sistem solarnih senzora koji se jednostavno postavljaju na staklo ili okvir prozora i upravljaju zavesama u zavisnosti od količine detektovane sunčeve svetlosti i temperature u prostoriji. Rade na baterije, potpuno su bežični, i dobar su saveznik u štednji energije jer redukuju dobitak ili gubitak toplote u skladu sa godišnjim dobom, a njihovo instant blokiranje jake svetlosti štiti nameštaj i ukrasne predmete od sunca.
Jedini nedostatak je to što je senzor individualan, pa ukoliko želite da drži pod kontrolom celokupan prostor, moraćete nabaviti onoliko senzora koliko ima prozora, što znatno podiže cenu ovog sistema. Ovakve mogućnosti, ali u daleko širem obimu, pruža fasadni sistem osenčenja „Sunbreak“, rešenje koje kombinuje automatsko podešavanje sa manuelnom manipulacijom smart telefonom od strane korisnika, za optimalno fino podešavanje temperaturnih i meteo parametara. Ideja za njegovo osmišljavanje potekla je od žalbi zaposlenih u najvećim svetskim korporacijama da nemaju kontrolu nad radnom površinom, naročito nad zaslepljujućom sunčevom svetlošću koja jako dekoncentriše ako se kancelarija nalazi na sunčanoj strani zgrade. „Sunbreak“ registruje stepen oblačnosti i meri udaljenost subjekta (stanara ili zaposlenog) od prozora, a budući da je dizajniran po principu trostrukog preloma, u zavisnosti od prikupljenih podataka podešava se pod odgovarajućim uglom kako bi propustio svetlost u prostoriju ili blokirao njen prodor ako uslovi to zahtevaju.
I taman kad smo mislili da smo videli sve, nauka svaki put nepogrešivo uspe da nas iznenadi. Tim istraživača sa Berkli univerziteta u SAD uspeo je da konstruiše fotosenzitivnu karbonsku zavesu koja bez upotrebe bilo kakvog uređaja samostalno reaguje na svetlost. Preciznije, radi se o kompozitnom materijalu koji se dobija polaganjem ugljeničnih nanocevčica – cilindričnih mikrostruktura sačinjenih od alotropske modifikacije ugljenika, na plastičnu ugljeničnu membranu. Nanocevčice apsorbuju svetlost pretvarajući je u toplotu koju prenose na membranu, koja se na toploti širi i izaziva savijanje materijala.
* Tvorci kažu da je glavna prednost ove nove klase fotoreaktivnih aktivatora ekonomičnost proizvodnje i velika osetljivost na svetlost niskog intenziteta, gde bi čak i svetlost baterijske lampe bila dovoljna da izazove reakciju, i veruju da bi ovakve zavese bile savršene za energetski efikasne objekte. *
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
