ULAZNA ili SIGURNOSNA VRATA
Istraživanje, statistika i odgovori
Ulazna vrata svakog doma otvaraju polemike o boji koju ste odabrali, do značenja istih u nameri da vas po odabiru vrata, boje i materijala, neko objasni, odnosno da po tome odredi vaše životne afinitete. I mi smo u više navrata pisali o tome svesni da većina naših ljudi ne zna puno o prednostima kvalitetnih ulaznih vrata, a i kada ima neko znanje, ne ulaže novac u ovu, za mnoge samo nužnu investiciju.
Ipak, vremenom svi mi shvatimo da to što čujemo komšijinu raspravu sa decom ili celokupan razgovor njega i prijatelja kojeg ispraća u odlasku, nije do naše radoznalosti, već do loših vrata koje smo, najčešće, dobili “u paketu” sa stanom koji smo kupili.
Činjenica je da je došlo do određene promena na bolje što se tiče nekog vremenskog perioda od pre 35 godina recimo (70-e i rane 90-e) u smislu materijala i lakoće obijanja (jer svrha ulaznih vrata, između ostalog, je i bezbednost ljudi i dobara), ali tek toliko da su u periodu na koji mislimo vrata imala jednu tačku, a danas su to, ipak, najmanje dve. Ipak, istina je da ni prva ni druga pomenuta vrata nisu ni bezbedna, ni dovoljno kvalitetna, odnosno da su dobra kvalitetna ulazna/sigurnosna vrata danas, kada se posmatraju stanovi u samo jednoj stambenoj jedinici, zaista presedan.
Štaviše, stanari koji su zamenili svoja ulazna vrata nakon kupovine stana i na mesto nekvalitetnih stavili kvalitetne, na ovaj način skrenuli su “pažnju na sebe” i stavili potencijalnim lopovima do znanja da imaju više novca nego ostali. Sve ovo napisano je proizvod našeg redakcijskog iskustva, sugestija naših klijenata, ali i anketiranja krajnjih korisnika nekog proizvoda, u ovom slučaju sigurnosnih vrata.
Ono što smo saznali preko rezultata ankete koju smo postavili na našu web stranicu www.prozorivrata.com jeste ono što smo i znali, a to je da ljudi u našoj zemlji, barem oni koji kupuju stan na koji je već stavljena stolarija, ne znaju mnogo o kvalitetu svojih ulaznih vrata.
Na pitanje: “Koja ulazna vrata imate na svom stanu ili kući?”, velika većina njih, čak 67%, odgovorilo je da ima stara drvena vrata.
Ovo nam govori da ljudi koji žive u nasleđenih kućama ili stanovima, nisu menjali vrata koja su implementirana u njihove stambene objekte od izgradnje objekta, a s obzirom na energetsku efikasnost čija su vrata bitan deo, ovakvi objekti su u velikoj meri energetski neefikasni.
Na postavljeno pitanje: “Koja ulazna vrata imate na svom stambenom objektu?”, zaista veliki procenat (67 posto) zauzimaju oni koji imaju stara drvena vrata. Šta nam ovo govori? Najpre, evidentno je, da su stara drvena vrata zaostavština gradnje stanova iz sedamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, te su ovakvi stanovi ili dobijeni u nasleđe ili iznajmljeni u ovakvom stanju. Dalje, ovo nam govori nešto o platežnoj moći stanovništa naše zemlje, odnosno o tome da ljudi nisu menjali to zatečeno stanje sve ove godine i, treće, o zaista niskoj informisanosti ljudi o tome koliko vrata utiču na kvalitet života ljudi. Ipak, ima i onih koji su menjali vrata posle useljena u stanove, pa procenat od 19 posto ljudi jeste kupilo za sebe i svoje ukućane vrata za koja su odvojili određenu sumu novca i ona po svojim performansama odgovaraju na sve izazove sigurnosti. Postoji i ona grupa koja je kupila stan u poslednjih deset godina i zajedno sa stanom dobila loša vrata sumnjivog kvaliteta koja nije menjala, iako je svesna njenih manjkavosti. Takvih je 14 procenata naših ispitanika.
Iako su neki zaključki lako uočljivi i nije bilo teško primetiti neka opšta mesta u ovoj analizi, mi smo i ovaj put, konsultovali struč- njake kako iz oblasti prozora i vrata, tako i onih koji se, na svoj način, bore protiv trenda nemenjanja nečega što ni u momentu gradnje nije odgovaralo izazovima energetske efikasnosti, komponente u kojoj i ulazna/sigurnosna vrata treba da učestvuju.
Nenad Radović, regionalni menadžer grčke kompanije TEHNI koja se bavi proizvodnjom visokokvalitetnih sigurnosnih vrata i direktor odseka za Srbiju, dao je svoj sud o rezultatima ankete.
I on se, na samom početku analize osvrnuo na nisku platežnu moć stanovništa koja je, po njemu, uzrok što ljudi još uvek na svojim stambenim objektima imaju stara drvena vrata.
Nenad se, kao stručnjak, osvrnuo i na činjenicu da se kod nas pod pojmom sigurnosna vrata podrazumevaju i ona koja, po nekim svetskim parametrima, nikako ne bi smela tako da se nazovu: “Pojam sigurnosnih vrata je jako rastegljiv. Većinom su to obična metalna vrata sa malo boljom bravom. Uglavnom su ta vrata do sada bila kineske proizvodnje, mada i ono što se većinom sada proizvodi u regionu i prodaje pod imenom sigurnosnih vrata je sličnog kvaliteta i ta vrata ne bi prošla atestiranje kao sigurnosna ni u jednom zapadnoevropskom institutu.”.
Ovaj stručnjak objasnio je zašto su vrata koja većina nas ima u novim stanovima sumnjivog kvaliteta: “Novija vrata sumnjivog kvaliteta – zato sto imamo puno malih radionica koje nemaju niti uslova, niti mašina da ispoštuju standarde proizvođača u pogledu konstrukcije i neophodne opreme za vrata. U neprestanoj borbi na tržistu, za kupca, ti mali proizvođači da bi dobili posao obaraju cenu gotovog proizvoda i onda u procesu proizvodnje štede na materijalu i opremi.”
Osim toga, skrenuo je pažnju Radović, ugrađuju se tanji profili i oprema sumnjivih proizvođača. Sa druge strane kupci, pritisnuti malom kupovnom snagom, kao glavni kriterijum u odlučivanju uzimaju nisku cenu, a kao rešenje za ovaj problem ovaj stručnjak navodi stalnu “obuku” potencijalnih kupaca u kojoj će im biti predočeno da se jeftino ne isplati i da jeftino na kraju bude skuplje.
Svoj sud i analizu dao nam je i Aleksandar Petrović, suvlasnik kompanije “APC Ruma” i stručnjak za temu koju obrađujemo.
Slično kao i naš prethodni sagovornik i Aleksandar pominje platežnu moć kupaca vrata kao glavnu komponentu u odlučivanju: “Ovako veliki broj starih drvenih vrata (67%), nažalost, samo pokazuje platežnu nemoć kupaca. Za kvalitetna jednokrilna ulazna vrata treba izdvojiti barem 400€ a za dvokrilna 40-50% više“. On je našim čitaocima dao sledeći savet: “Obzirom da su ulazna vrata pozicija koja se najviše koristi, preporuka je da se uzmu što kvalitetnija vrata. Jeftina ulazna vrata ne mogu biti dobra i dugotrajna i vrlo brzo pokažu mane”.
Što se tiče procenta koji govori o tome da određen broj ljudi ima sigurnosna vrata po svom izboru, Petrović ukazuje na još nešto: “Dosta visok procenat sigurnosnih vrata (19% – skoro svaka peta vrata) je posledica činjenice da danas na srpskom tržištu ova vrata mogu da se kupe po ceni od 100€ do 150€. Međutim, sa aspekta sigurnosti, sigurnosna vrata imaju smisla samo na stanovima od drugog sprata pa na više – najveći broj provala je kroz prozor i preko terasa. Na kućama i stanovima koji su u prizemlju i na prvom spratu, sigurnosna vrata nemaju funkciju za koju su namenjeni (dokle god. postoji prozor ili balkon vrata kroz koji provalnik može da uđe…). Na našem tržištu preovlađuju jeftina sigurnosna vrata iz Kine koja imaju loša zaptivna svojstva pa je i to razlog zašto ih ne preporučujem za ugradnju na kućama”, objasnio je ovaj stručnjak i dodao: “Što se tiče procenta novih vrata „sumnjivog kvaliteta“, mislim da je ovo više pokazatelj da kupci nisu najbolje upoznati sa kvalitetom materijala od kojih su vrata proizvedena. Čim je nešto nepoznato, odmah je i sumnjivo. Moja preporuka je da ulazna vrata kupite u preduzeću koje je dugo na tržištu, koja vam je neko i preporučio i koje će vam obezbediti i kvalitetnu ugradnju. I najbolja vrata mogu da budu loša ako nisu pravilno i kvalitetno ugrađena. I, naravno, tražite garanciju za vrata. Po zakonu, garancija ne može da bude kraća od 24 meseca” kaže na kraju analize Aleksandar.
S obzirom da ulazna/sigurnosna vrata imaju udeo i u energetskoj efikasnosti objekta, pitanje je šta se u našoj zemlji radi da se građanima da prilika da kreditom ili kakvim drugim benificijama anuliraju već pomenutu malu platežnu moć i nemogućnost da ulože u kupovinu vrata onoliko koliko je zaista potrebno.
U tom smislu Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u sklopu Programa finansiranje zelene ekonomije – GEFF obezbedila ukupno 10,2 miliona evra kreditne linije za Erste i UniCredit banku. Banke taj novac koriste za kreditiranje građana koji žele da investiraju u povećanje energetske efikasnosti svog doma.
Objašnjenje benificija i analizu naše ankete iz ugla tehničkog eksperta za Srbiju dao je i Luka Naglić iz GEFF-a.
Kako je rekao veliki broj zgrada u Srbiji je energetski neefikasan naročito kada je reč o stambenim zgradama: “One su mahom zastarele, sistemi grejanja i hlađenja dotrajali, te nije zastupljena izolacija na stambenim objektima. U prilog navedenom idu i rezultati ankete portala www.prozorivrata.com koji pokazuju da 67% posetilaca portala ima stara drvena vrata u svojim stanovima”, kaže ovaj stručnjak i dodaje: “PVC i aluminijumska stolarija je jedno od najboljih rešenja koje vodi ka većoj energetskoj efikasnosti. Uz smanjenu potrošnju energije, ona nudi sledeće prednosti: zaštitu od buke, dugotrajnost i izdržljivost na nepovoljne vremenske uslove, veliku otpornost na visoke temperature i požare, savremen i moderni dizajn, jednostavno i jeftino održavanje kao i mogućnost reciklaže.
Najbitnija karakteristika savremene stolarije su njena dobra izolaciona svojstva što znači da je gubitak toplote kroz njih vrlo mali. Izuzetno važna specifičnost stolarije je i takozvano “dihtovanje”. Kod stare drvene stolarije je vro često prisutno krivljenje i loše naleganje krila na štok. To dovodi do ulaska spoljnog vazduha, prašine, zagađenja kao i pojave promaje, što smanjuje udobnost ljudi koji žive u objektu i povećava gubitke toplote. Upotrebom savremene i kvalitetne stolarije ovi gubici su svedeni na minimum.”
On se sa određenom dozom optimizma osvrnuo i na potencijal naše zemlje za energetskom efikasnošću: “Istraživanja pokazuju da je potencijal za energetsku efikasnost u Srbiji ogroman. Za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru potrebno obezbediti odgovarajuće finansijske podsticaje, stručnu pomoć, ali i raditi na podizanju svesti građana. Kako bi se Srbija što više približila evropskim standardima energetske efikasnosti u stambenom sektoru, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u sklopu Programa finansiranje zelene ekonomije – GEFF obezbedila ukupno 10,2 miliona evra kreditne linije za Erste i UniCredit banku. Banke taj novac koriste za kreditiranje građana koji žele da investiraju u povećanje energetske efikasnosti svog doma.”
Kako je dalje objasnio implementacijom mera energetske efikasnosti koje se mogu finasirati putem ove kreditne linije, kao što su npr. toplotna izolacija, kotlovi na pelet, energetski efikasni prozori i vrata, toplotne pumpe ili solarni paneli, domaćinstva mogu ostvariti uštede u potrošnji energije, smanjiti zagađenost vazduha, ali i povećati komfor svog doma, a GEFF program omogućuje bespovratni keš povraćaj do 20% od iznosa kredita koji je obezbedila Evropska unija.
Sve tehnologije koje se kreditiraju ovom linijom su prethodno odobrene od GEFF tima i mogu se pronaći na Tehnološkom selektoru. Ovaj online katalog je jednostavan za korišćenje i redovno se ažurira kako bi uključio najnovije tehnologije i dobavljače širom zemlje. Inače, program GEFF koji je u Srbiji započeo prošle godine, predviđeno je da traje do 2021. godine, a sprovodi ga Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku Evropske unije, Ministarstva finansija Austrije i Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u saradnji sa Sekretarijatom energetske zajednice (ECS).
Pored svega rečenog, možemo zaključiti da je naš put ka energetskoj efikasnosti, pa i bezbednosti koju pružaju ulazna/sigurnosna vrata zaista dug, ali s obzirom na trendove koje, doduše usporeno, prati i naša zemlja možemo biti optimisti i primetiti razlike u svesti ljudi koje su svakog dana sve vidljiviji. Mi ćemo, kao uskostručno glasilo, kao i do sada, dati svoj doprinos u edukaciji i analizi, kao i predlozima kako da se situacija na terenu poboljša.
