Pažljivo birajte stolariju jer su energenti sve skuplji i dobar prozor nije skup
Anketa sprovedena na sajtu www.prozorivrata.com i na Instagram nalogu gradjevinski_casopisi
Rezultati tromesečne ankete koju smo imali na našem portalu www.prozorivrata.com pokazali su da većina ispitanika ima stolariju na svom stambenom objektu stariju od 25 godina, što je poražavajući podatak, jer verujemo da su imali opciju da glasaju da je stolarija starija od 35-40 godina da bi bio sličan rezultat.
Zamena stolarije predstavlja ozbiljan i finansijski zahtevan posao koji je neretko poslednja stvar za koju se ljudi brinu i o kojoj baš i ne razmišljaju. I tako je sve dok se računi za grejanje ne povećaju… Kupovina nove stolarije svakako jeste skupa investicija, naročito u poslednje dve godine, ali investicija koja vraća puno više od uloženog, naravno ako se investira u kvalitetne prozore i kvalitetnu RAL montažu. Stoga je veoma važno da donesete pravu odluku.
Međutim, doneti odluku nije lako. Danas se izbor novih prozora prilikom gradnje ili renoviranja kuće čini kao da nikada nije bio teži. A razlog za to jeste što je izbor različitih materijala i dodatne opreme nemerljivo veći nego pre dvadesetak godina. I bez obzira na široku ponudu na tržištu, svaki vid stolarije ima ključne karakteristike koje pogoduju korisnicima, daju trajnost i kvalitet tokom dužeg vremenskog perioda. Iz tog razloga izbor stolarije uključuje više faktora koji se uzimaju u obzir. Dizajn, boja, funkcionalnost, kvalitet, cena, a često je i preporuka odlučujući faktor.
Na osnovu ankete koju smo imali prethodna tri meseca na našem portalu www.prozorivrata.com zaključujemo da čak 56% učesnika ili više od polovine anketiranih ima zastarelu ili energetski neefikasnu stolariju na svom stanu ili kući. Još 8% ispitanika ima stariju stolariju od 15 godina, a svi ostali imaju „mlađe” prozore od 10 godina, pa se može zaključiti da dve trećine domaćinstava ima potrebu za zamenom prozora.
Svest ljudi se menja, svesni su da fasada i fasadni otvori/prozori značajno utiču na račun za utrošenu energiju za grejanje i hlađenje objekta, ali je očigledno kupovna moć naših građana na talasu rasta cene osnovnih proizvoda neophodnih za život porodice pala do te mere, da je zamena stolarije danas luksuz za većinu.
Nekada je zamena stolarije na primeru stana od 60-ak kvadrata mogla koštati 2-3.000 eura, a danas je taj iznos više nego dupliran i ono što je nekada bila investicija koja se rešavala štednjom od pola godine ili godinu dana ili provlačenjem kreditne kartice, danas se isključivo može završiti podizanjem kredita ili konkursom za subvencionisanu zamenu stolarije od strane države.
Kad pričamo o idealnim prozorima teško je reći koji je najbolji. Zašto je to tako? Materijali koji se koriste pri izradi stolarije, PVC, drvo, aluminijum kao i kombinacije poslednja dva materijala dostigli su, čini se, svoj maksimum kroz to što se godinama radi na njihovim performansama i što je najvažnije, anulirani su njihovi nedostaci.
Zbog svega pomenutog možemo reći da je odabir prozora za vaš dom postao stvar afiniteta i bukvalno uklapanja u prostor iz ugla estetike jer sve drugo, od performansi do energetske efikasnosti može pružiti baš svaki od materijala za stolariju.
Princip po kojem se bira stolarija u vremenu u kojem živimo dozvoljava da se odlučimo bukvalno za svaku i u zavisnosti od kvaliteta ili odsustva istog možemo biti potpuno zadovoljni ili nezadovoljni onim što smo dobili.
Ovde se uvek nameće priča o dobrom postavljanju prozora jer činjenica je da koliko god da platimo prozor i koliko god da je renomiran proizvođač istog, sve pada u vodu zbog neadekvatne izrade i postavke. Postavka ili ugradnja je po nama krucijalna stvar i preporuka je da insistirate na RAL montaži koja je postala standard u zemljama Evropske unije i još se samo na našem području radi „purpenisanje”. Znate da na termovizijskim kamerama uvek vidite slabe tačke crvenom bojom obeležene oko oboda prozora i to je upravo iz tog razloga. O ovoj temi ćemo pisati više u nekom od sledećih brojeva.
Ako smo to rešili onako kako treba, sam odabir stolarije je isključivo stvar našeg ukusa i afiniteta. Bilo da je stolarija PVC, aluminijumska, drvena ili kombinacija poslednja dva navedena, danas je moguće naći stolariju koja ima odličan odnos cene i kvaliteta. Ovo, dakako, ne znači da treba da biramo najjeftiniji proizvod da bismo ovu kupovinu okarakterisali kao odličnu. Jasno je da je i ovde na snazi krilatica: „Koliko para toliko muzike”, pa je činjenica da svaka stolarija ima svoju minimalnu cenu ispod koje nikako ne biste trebali ići.
Drvo se vraća kao topao i energetski efikasan prozor, PVC se ustalio u stambenim objektima, dok je aluminijum dostigao svoj maksimum kroz staklene fasade i velike površine u kancelarijama. Ipak, kombinacija drveta i aluminijuma zadovoljava baš sve aspekte u jednom prostoru, anulira nedostatke i ističe prednosti oba materijala.
Taj donji prag je važniji od gornjeg jer ono što je najskuplje uglavnom jeste i kvalitetno i najmanji je rizik da ćemo pogrešiti. Ipak, u našoj zemlji ljudi još uvek kada se upuste u potragu za prozorom prvo pitaju za cenu, a kvalitet, ukoliko uopšte znaju šta to znači u ovom domenu, stavljaju u drugi ili treći plan. U tom smislu dobar prozor nije nikada pretplaćen, možemo samo govoriti o najboljem odnosu cene i kvaliteta određenih vrsta stolarije.
U Srbiji je bilo problem u edukaciji i informisanosti o pojedinačnim materijalima pa smo do pre par godina u razgovorima sa arhitektama dolazili do informacija da su ljudi tražili PVC umesto drvo-aluminijuma samo zato što im je ovo drugo bilo nepoznato i libili su se da ulože svoj novac u nešto u čega nisu sigurni.
Danas, naši građani očito znaju puno više o prednostima drvo-aluminijum stolarije, o čemu svedoče i rezultati jedne od anketa postavljene na portalu www.prozorivrata.com, gde se velika većina ispitanika izjasnila da im je upravo kombinacija ova dva materijala idealan izbor kada bi imali neograničen budžet.
Življenje u ovom vremenu donelo nam je mnogo toga. Najpre, nikada se u kraćem vremenskom intervalu nije odvijao napredak u tehnološkom smislu, pa onda po istom modelu preslikan i na industriju, građevinu ili tehniku. Nekako uporedo sa razvojem tehnologije čovekova svest biva menjana, a sve to usled pojave interneta i velike dostupnosti informacija za veliki broj ljudi. Zato je danas, u polju građevinskog sektora, akcenat stavljen na energetsku efikasnost, kao nešto što nam je ne samo dostupno u ovom vremenu, nego primenjivo i proverljivo u praksi koja daje određene rezultate.
Energetska efikasnost u polju izgradnje ogleda se u važnosti dobre izolacije svakog prostora, ali i u uštedi koju svaki konzument proizvoda koji istoj doprinosi, mogu osetiti već na svom mesečnom računu za električnu energiju. Postavlja se pitanje u kojoj meri su građani naše zemlje upoznati sa energetskom efikasnošću i to ne samo sa pojmom, već sa tim šta konkretno u našem domu doprinosi većoj uštedi energije, koliko je ta ušteda na mesečnom, pa i godišnjem nivou i koliko mi sami možemo da doprinesemo svemu tome. Velike su razlike u računima koje plaćamo danas i koje smo plaćali pre nekoliko godina.
Cene energenata i dalje rastu, tako da se svakako isplati zamena stolarije adekvatnom i energetski efikasnom i verujem da je sada svima jasno da ulaganje u prozore, ili fasadu nije bacanje novca i da na tome ne treba štedeti. Dolazimo do zaključka priče koju smo sublimirali u naslovu ovog teksta, a to je da dobar prozor više nije skup, jer niko od nas ne zna koja će biti cena gasa ili struje za godinu ili dve. Ipak, to su stvari na koje ne možemo uticati, jedino što možemo je da smanjimo potrošnju energije, a prvi korak ka tome je svakako zamena neadekvatne stolarije.
Autor teksta: Predrag Rađen, urednik časopisa „Prozori+Vrata“
